Priče i zagrljaji

Veče na temu “Šta je to usmeno pripovedanje”, o magijskoj snazi reči i kako leče bardovi održaće se u četvrtak, 7. 11. 2013. u 19 h u klubu LEILA Records&Books, Kralja Petra 41, Beograd. Nekada davno, dok je Boginja Majka štitila čoveka, svojim sveštenicama i sveštenicima  je darivala dva dara da bi mogli da služe Njoj i ljudima: dar pripovedanja i dar muzike. Da li znate koji je bio njihov nalog i kako su ga izvršavali? I šta se posle dešavalo, i šta se sad dešava, sa prastarim nalogom priče i muzike? O tome, kao i o suštinskoj razlici između pripovedanja i teatra i između klasične muzike i džeza, Milica Krković.

Saznaćete o centrima u kojima se danas u svetu uči umetnost usmenog pripovedanja, o njihovoj delatnosti, misiji i svrsi, učestvujući u kreiranju priče i pripovedačkog performansa, zajedno s Milicom. A to, otprilike, izgleda ovako:

Početak priče o Princezi na zrnu graška, sa jednog storytelling performansa.

... Ljudi su vrlo raznovrsna vrsta. Postoje, na primer, oni koji stalno lažu, kojima je laž uvek bolja opcija od istine. Takvi ljudi su uvek u centru pažnje jer bi, ako se sklone u senku, mogli slučajno da se zaborave, pa da im spadne maska. Oni govore glasom koji uvek zvuči kao da iznosi nešto veoma važno. Zatim postoje žene koje su veoma moralne, zato što ih niko ne želi. Lako  se prepoznaju, jer govore piskavim tonom koji  ne može da modulira više od 2-3 tona. Postoje muškarci koji misle da razumeju žene, jer su suviše glupi da bi shvatili šta sve ne znaju. Oni često govore kroz nos, od silne zmišljenosti. I tako dalje, svaka vrsta čoveka ima svoj glas. Skoro svaka. Osim pravih pravcatih princeza. Misija pravih ravcijatih princeza je da svuda oko sebe prave harmoniju. Zato oe nemaju svoj osobeni glas, već govore i pevaju u saglasju sa sredinom i situacijom u kojoj su se našle. Uglavnom zbog toga niko nije čuo pravu pravcijatu princezu dok je vikala i lupala na vrata zamka. Njen glas je šumeo kao vetar koj je upravo tog trenutka hučao, a njeno lupanje na vrata je bilo sasvim u ritmu pljuska  koji je takođe po njima dobovao. Pravu prevcijatu princezu nimalo nje začudilo što je niko ne čuje, jer su prave pravcijate princeze često u toj harmonizovanosti nevidljive, pa mnogi čak ni ne veruju da one postoje.

Ali, nikako nije bio trenutak za nevidljivost, jer i prave pravcijate princeze mogu da dobiju upalu pluća. Zato je princeza gurnula postrance svoju pravost i svoju pravcijatost, pa je počela da viče onim piskavo-kreštavim glasom veoma moralnih žena, jer je taj glas nemoguće ne čuti. ...