Kada nas ophrvaju životne teškoće

Život je ponekad veoma težak za sve nas. Ali nikad nemojte da pomislite da su vas Bog ili Anđeli napustili. Oni su sve vreme sa vama.

Kada neko dete padne i razbije koleno, anđeo će ublažiti njegov pad. Anđeo ne može sprečiti dete da padne jer Bog nam je svima dao slobodnu volju i anđeli to pravilo nikada neće prekršiti, ali anđeo može ublažiti pad. Bez anđela svaki takav pad bi bio mnogo teži.

Ponekad, nakon nesrećnih slučajeva, kao što su saobraćajna nesreća, potonuće broda ili kada se neko izgubi u planinskom bespuću – ljudi uglavnom govore da je pravo čudo što su ostali živi. U stvarnosti, oni su ostali živi zato što su im anđeli dali tu dodatnu snagu da trče brže, ili da podignu neki težak teret, ili su dotičnom povisili telesnu toplotu, ili se neka osoba pojavila u pravi čas - bilo šta što je u tom trenutku bilo potrebno da osoba koja se nalazila u opasnosti bude spašena.

Tražite od Boga i anđela da vam pomognu, ali setite se da vam oni ponekad neće odgovoriti u skladu sa vašim očekivanjima. Dešava se da ljudi umiru u nesrećama, ali anđeli su tu za njih i pomažu im da budu spokojni i smireni čak i kada ih vode u drugi svet.

Ponekad je nekom detetu sudbina podarila kratak život, ali možda je smisao njegovog života da svako ko dođe u dodir sa njim postane duhovniji i svesniji Boga i anđela. Ovo je čudo samo po sebi.

Neretko su stvari koje doživljavamo kao velike nevolje – kao što su gubitak posla, razvod braka, padanje na ispitu – zapravo prikriveni blagoslovi za dotičnog čoveka, jer kada se nakon mnogo godina osvrne i pogleda unazad, on takve događaje doživljava i tumači kao značajne prekretnice u svom životu.

Ovo je vaš život i on je veoma dragocen - vaš zadatak je da ga živite u potpunosti, bez obzira koliko vam se vaša situacija činila beznadežnom. Imajte poverenja u to da će se stvari dobro razrešiti i setite se da nikada niste sami.
Moje životno iskustvo:
Jednoga dana, dok sam radila na svojoj knjizi, šetala sam se sama krivudavim puteljkom kroz predivnu šumu oko zamka Kilkeni. Otac i sin šetali su ispred mene, a sa njima je bio i pas. Otac je bio star i oslanjao se na sinovljevo rame. U jednom trenutku mi se ukazao očev anđeo čuvar, okrenuo se prema meni i nasmešio mi se. Anđeo čuvar je zapravo pomagao starcu da hoda, preuzimao je na sebe starčevu težinu, držeći ga uspravnim, pomažući mu da ostane pokretan u poslednjim godinama života. Anđeo mi je nešto signalizirao, pokazujući mi kako su iskrivljene starčeve noge, na osnovu čega sam mogla da zaključim da povremeno trpi prilične bolove. Bilo je divno videti tog anđela – ako ga ne bi bilo, taj čovek bi morao da ulaže mnogo više napora da hoda, i veoma brzo bi se umorio. Možda bi čak i pao i slomio nešto.

Anđeo mu je pomagao tako što ga je nosio, omogućavajući mu da više uživa u životu u tim poznim godinama.

Sigurna sam da starac nije imao predstavu o tome koliko mu njegov anđeo pomaže. Da sam ga pitala, možda bi mi odgovorio da ne veruje u anđele, ali ja znam da je u nekoj fazi života, pitao Boga za pomoć. Možda on misli da Bog nije uslišio njegovu molitvu, ali tog dana sam videla koliko toga Bog i anđeli čine da bi nam život učinili lakšim.

Prevela Ana Bešlić