In memoriam Swami Kriyananda

U nedelju 21. aprila 2013. u Asiziju (Italija) napustio je telo Svami Krijananda, jedan od poslednjih direktnih učenika Paramhanse Joganande i osnivač Ananda duhovne zajednice.

Svami je iza sebe ostavio veliki broj knjiga i muzičkih kompozicija ali njegova najvažnija zaostavština je širenje učenja Paramhanse Joganande.

"U životu imam samo dve želje - jedna je da pronađem Boga, a druga da pomognem drugima da ga pronađu."

Svami Krijananda

***

Iz govora Svamija Krijanande održanog 13. septembra 2008. godine povodom proslave šezdesetogodišnjice njegovog postajanja učenikom Paramhanse Joganande.

Govorio je našim dušama: Sa Učiteljem, učenje je uvek bilo vrsta prepoznavanja, nije bilo intelektualno. On bi izrekao istine kako bi dopreo do vaše duše i duša bi vam se uzdigla prepoznavajući istinu u onoj meri u kojoj je bila sposobna. U grupi, svako bi ga drugačije razumeo. Oni koji podučavaju u ime Anande treba da imaju ovo na umu: Ljudi će razumeti u skladu sa sopstvenom zrelošću. Nemojte osećati da morate zabetonirati tačke. Samo ih pomenite. Oni koji su spremni, razumeće, a oni koji nisu će ih pustiti niz vodu.

Uvek postoji duboka poruka: U svemu što je Učitelj govorio ili činio postojala je duboka poruka. On se nije objašnjavao; očekivao je od nas da intuitivno spoznamo tu poruku. Kako godine prolaze spoznao sam značenje na sve dubljim i dubljim nivoima. Jednom, na primer, pitao sam jednog monaha da li Učitelj radi neke stvari kako bi nas naučio organizaciji? “Organizaciji! Ma kakvi!” odgovorio je. “Sve što on radi je da dezorganizuje!” Takav stav ga je odveo sa puta. Ali osećao sam da nas on uči nečemu i kasnije sam shvatio da je to da mi ne organizujemo stvari nego da pratimo intuitivni tok. Tako sam izgradio Anandu.

Beskraj u ljudskom obliku: Učitelj je rekao: “Nemojte se fokusirati na ovu ličnost.” On nikada ne bi govorio koliko ima godina i podsticao nas je da i mi ne govorimo koliko imamo. Govorio je: “Ja nemam godine; Osećam se bezvremenim.” Ja se nikada nisam fokusirao na njegovu ličnost. Pogledao bih mu u oči  i tamo nije postojalo ega; on je bio beskrajna svest u tom obliku. Ali on je takođe bio i osoba i kroz guruovu ljudskost možemo početi da razumevamo drugačije aspekte Boga (ljubav, radost, mir) i ono što treba da postanemo. Najviši stupanj ljudske ljubavi je bezuslovna ljubav koju guru daje učeniku, što znači da će on biti uz vas sve dok ne pronađete Boga. Da bismo pronašli Boga, moramo naučiti da Ga volimo na isti način: bezuslovno.

 “Nacrt”: On nam nikada nije dao nikakav nacrt. Stalno je ponavljao, “Nacrt je u etru.” Kroz usklađenost sa njim i kroz potrebu da njegovu volju razumem iznutra, znao sam šta treba da radim. Nekada bi nam dao neki mali savet ili nagoveštaj, ali nije mi jasno govorio. Kada ljudi upitaju, “Šta je narct Anande?” Ja kažem: “Bog će nam pokazati.” Sa svakim korakom on nam pokazuje šta treba da radimo. Božija volja nije fiksirana i određena; ona zavisi od mnogo stvari. I sam Jogananda je često tražio znakove. Na primer, trebalo je da sa njim odem u Indiju 1951. ali je rekao da nikom to ne kažem. Jedan od monaha me je nagovorio da mu kažem i požalio se Učitelju, koji je ovo uzeo kao znak od Božanske Majke da te godine ne treba da ide.

Bog kroz njega: Jedan monah je jednom rekao, “Kad god te vidim, vidim Božansku Majku.” Učitelj je rekao, “Onda se ponašaj u skladu sa tim.” On je znao da Božanska Majka radi kroz njega. Važno je da i mi, kada radimo sa ljudima, dopustimo Božanskom da deluje kroz nas. Podučavanje i vođstvo su veoma važni. Budite u Sopstvu, pustite Bogu da radi kroz vas. Najvažnija stvar koju možete učiniti šta god da radite jeste da svoje vibracije utkate u to. Učitelj je rekao da kada držite predavanje ne treba samo da razmišljate o rečima; stavite svoje vibracije u reči. Vaše vibracije će promeniti ljude više nego bilo šta drugo.

Uvek pozitivno: Kroz Učitelj sam naučio da je odgovor na sve imati pozitivan stav. Neki učenici su ga opisali kao strogog i netolerantnog prema greškama. On nipošto nije bio takav. Jednom je ušao u monašku trpezariju koja je bila u potpunom neredu. Seo je i rekao: “Pa, moglo je biti gore.” Kad god bi nas podsticao da se trudimo da budemo bolji, to je bilo na pozitivan način. Jednom sam bio veoma strog u osudi predanika koji je voleo da posećuje Učitelja ali nikada nije dolazio kada smo se dogovorili da mu pokažem meditativne tehnike. Kada je sledeći put posetio Učitelja bio sam tu i nisam hteo ni da ga pogledam. Učitelj je kasnije rekao: “Bio si veoma tvrd prema njemu. Koliko ljudi bi ostalo da si prema svima bio takav?” Naučio me je da pružam ljubav, oproštaj i da uvek vidim dobro u ljudima. Kada u ljudima vidite dobro, vidite Boga. Možete im pomoći ako se fokusirate na njihovo dobro. Ako ih kritikujete, oni podižu odbrambene zidove.

Slušajte druge: Naučio me je da slušam druge. Jednom mi je pričao neku priču i ja sam ga preduhitrio i otkrio kraj. On je smireno nastavio i sam ispričao kraj – bio je malo drugačiji od mog. Onda me je pogledao i ja sam razumeo: ne bi trebalo da budem pun svojih mišljenja. Uvek saslušajte ono što ljudi žele da vam kažu pre nego što odgovorite. Nemojte uskakati sa svojim mišljenjima.

Poniznost: Učitelj je bio tako ponizan i poput deteta. Ponekada bi govorio strogo ali se nikada nije postavljao iznad. Bio je u stanju da kaže: “Pogrešio sam tada.” O tome je bila njegova veličina.

Zasluga svojim guruima: Učitelj je uvek zaslugu pripisivao svojoj liniji gurua. Jednom ga je neko pitao “Zašto naročito podučavate Bhagavad Gitu i Bibliju?” On je odgovorio: “To je ono što Babađi želi.” U poglavlju Šri Juktešvarovo vaskrsenje u Autobiografiji jednog jogija, Učitelj opisuje kako je bio pun divljenja pred onim što je naučio tada od svog Gurua 1936. Međutim, Učitelj je napisao članak sa tim istim opisima astralnog sveta 1932. On je već to sve znao, ali je zaslugu pripisao svojem Guruu.

Poslednja reč: Primetio sam da je mnogo puta poslednju reč ostavljao drugim ljudima. Na primer, kada je govorio o Mahatmi Gandiju i nenasilju u Autobiografiji jednog jogija, poslednju reč dao je Gandiju iako nije potpuno delio njegovo mišljenje. Učitelj je verovao u nenasilje kao unutrašnji stav, ali je rekao da je ponekad potrebno da se neke stvari učine zbog viših motiva.

Poštovanje prema svima: Bilo je čudesno kako je sve poštovao. Jednom je bio jedan Indijac koji je bio malo pijan i malo previše prisan sa Učiteljem. Na bengaliju, Debi, jedan od monaha je rekao nešto omalovažavajuće o tom čoveku. Učitelj je gestikulirao Debiju da prestane. Učitelj je tog čoveka video sa poštovanjem, kao dete Božije. Uvek imajte taj stav malene udaljenosti  iz poštovanja prema onima koji su vam najbliži. Poštovanje će izdržati sve okolnosti.

Veran sebi: Dozvoljavao mi je da budem veran sebi. Neki su-učenici bi mi rekli: “Zar ne misliš da bi trebalo da budeš ovakav ili onakav?” Učitelj mi tako nešto nikada nije rekao. Rekao bi mi šta misli da treba da činim, i ja sam to činio, ali mi je dozvoljavao da budem veran sebi. Važno je da učitelj dozvoli svakome da bude veran sebi. Institucija će pokušati da vas oblikuje u ovaj ili onaj oblik. Ne želim da Ananda to čini.

Naš najviši potencijal: Učitelj je uvek u nama vido naš najviši potencija. Rekao je: “Svetac je grešnik koji nikada nije odustao.” Ma koliko mana imao neko, uvek bi im pokušao da ciljaju na najvišem. Ovo je možda najveća stvar koju mi je dao. Bilo je puta kad sam bio obeshrabren, ali uvek sam držao u mislima tu izreku: “Svetac je grešnik koji nikada nije odustao” i stalno sam iznova pokušavao. Svi mi treba sebe da vidimo kao potencijalne svece.

Usklađenost i pravi napor: Ono što je Učitelj najviše naglašavao učenicima jeste da se usklade, da otvorimo svoja srca i da tražimo od njega da preuzme odgovornost za naše živote. Kada treba da činimo, uvek treba da pitamo Učitelja da nam vodi misli i da nam pokaže šta želi. Čak i za male stvari, pitajte ga “Šta da činim?” Ako pogrešite, kažite: “Bože, želim da budem dobar, pomozi mi u tome.” Njegova pomoć će biti tu.

Bezuslovna ljubav: Jednom je bio na putu i osećao sam jaku želju da ga vidim. Odvezao sam se u Ensinitas i on me je primio sa velikom ljubavlju. Rekao je: “Nedostajao si mi.” Te iste noći bio sam sa monasima koji su razgovarali o knjizi koju je jedan od njih pročitao i izgubio sam malo te usklađenosti. Sledećeg dana, u crkvi u San Dijegu, Učitelj me je blagoslovio i rekao: “Nedostajao si mi.” To je bio blagi prekor. Moja usklađenost je malo opala ali njegova ljubav je uvek bila tu. Koliko sam se često prisećao te prilike da bih razumeo koliko me voli, bez obzira na sve. On sve voli na taj način.

Delite sa drugima: Učitelj je govorio da ako koristite novac za dobrobit drugih onda ćete duhovno rasti i to će biti veliki blagoslov, ali ako ga koristite samo za sebe onda novac postaje nesreća. Jednom sam video grupu cigana koji su prosili pored Kalkute. Jedna od njih je bila mlada devojka čiji mi je pogled govorio “Šta ja radim ovde?” Izgledalo kao da je ona reinkarnirana kraljica koja je sve izgubila zbog sebičnosti.

Pravi učenici: Bile su dve molitve za koje je Učitelj rekao das u najviše. Jedna je bila: “Ja ću misliti, ja ću hteti, ja ću činiti, ali Ti vodi moju misao, moju volju i moju aktivnost ka ispravnom putu u svemu.” Druga je bila: “Daj mi Sebe, kako bih Te mogao dati drugima”. Verujem da su Učiteljevi pravi učenici oni koji pokušavaju da podele sa drugima blagoslove koje su primili. To je bila suština njegovog života.