Šri Ramana Maharši

Šri Ramana Maharši (1879 - 1950) je bio zastupnik džnana-joge, staze znanja, poslušnosti i duševne snage razlikovanja. Veliki deo njegovog života odigrao se u ćutanju, u dubokoj kontemplaciji i potpunoj povučenosti od sveta. U svojim kasnijim godinama pozabavio se više spoljašnjim radom, odnosno svojim učenicima, a odgovarao je na mnoga pitanja tragalaca, među kojima se nalazio niz pisaca i naučnika sa Zapada, među kojima su se našli i: Pol Branton (Paul Brunton), Hejnrih Cimer (Heinrich Zimmer), M. Evans-Venc (M. Evans-Wentz), koji su njegovu poruku još za njegovog života raširili daleko van granica Indije.

Šri Ramana Maharši o svom putu:

- Najbolji od svih puteva za samospoznaju je pitanje: Ko sam ja? Trajno pitanje o suštini tog osećaja pretvara ga u ono na šta se odnosi “ja, a to je krajnje jastvo. Osećaj nije ništa do skup kretanja nadražaja; stoga se do mira može doći samo kroz pitanje: Ko sam ja?

- Ego mora biti isti: u stanju rasta, u snu i u dubokom snu. Otkrij stvarnost iza tih uslova; ona je ono što im je u osnovi. U onom stanju postoji samo biti; ni “ja”, ni “ti”, ni “on”, ni sadašnjost, ni prošlost, ni budućnost.

- Pokazatelj napredovanja jeste mera u kojoj se nepoželjne misli mogu udaljiti i koliko nam uspeva koncentracija na jednu jedinu misao.

- Šta je meditacija? Rasterivanje misli. Drži se jedne, kako bi druge bile rasterane.

- Osećaj, dah i druge životne sile imaju isti izvor; vlada li se dahom i osećaj se smiruje i obratno.

- Od učenika treba stalno i neprestano zahtevati da se oslobodi jadikovki na život, ne zato da bi pobegao od života, nego zato da bi prevazišao osećaj i razmišljanje.

- Jedini put za postizanje čvrste istrajnosti u sebi jeste neprestani trud da se oslobodimo zavisnosti od sopstvenog tela. Bez zrelosti i čistoće osećaja i bez ispitivanja sopstva ova zavisnost se ne može pravazići.

- Ko ide stazom saznanja, udaljava od sebe ono “ja” i uzima svoje stanje u krajnjoj Gewahrsein (stvarnosti) sopstva.

- Na početku nije ništa moguće bez napora; ideš li dublje, nije ti moguće nikakvo naprezanje.

- Nema istinitog saznanja bez milosti, i nema milosti koja bi bila delotvorna, gde nema truda za saznanjem. Oboje su potrebni jedan drugome.

- Biti tih ne znači poricati radinost ili podnositi stanje mirovanja. Tajac nije samo odricanje od misli i uzbuđenja, već nešto pozitivnije nego što možete i da zamislite. U toj mukloj tišini ukorenjuje se Bog, ukorenjuju se spaseni.

- Šta možeš da uradiš za ljude ili za zemlju, ako si slab? Najpre treba da postaneš jak. Za ostvarenje Sopstva je potrebna najveća snaga.

Šri Ramana Maharši o ulozi učitelja:

- Najveće delovanje ima ćutnja. Guru ćuti i u svima je radost. Ta ćutnja je delotvornija nego svi sveti spisi zajedno.

- Dugo vremena treba da nas svete vode i mesta hodoćašča pročiste; ali oči jednog sveca čine to jednim pogledom milosti. Šta su onda sve druge pomoći da se doživi jastvo, u poređenju sa druženjem sa svecem?

- Retko se dešava da neko iskusi svoje pravo biće bez milosti učitelja; učeniku pomaže snaga milosti učitelja da se sam potpuno izgubi u učitelju, da postane jednak i jedno s njime.

- Guru nije niko drugi nego najviši Gospod, on je ljudska inkarnacija Božje milosti. Pravi Guru je sam Bog.

- Ko je učitelj? On je, na kraju krajeva, jastvo. Odgovarajući stepenu razvoja učenika, jastvo se očituje kao spoljašnji učitelj.

- Bog, Guru i jastvo su identični. Religiozan čovek smatra Boga za sveprisutnog i bira ga za Gurua. Kasnije ga Bog dovede u kontakt sa ljudskim Guruom, a učenik ga prepoznaje kao sve u svemu. Na kraju, kroz milost učitelja, učenik postaje svestan da je njegovo jastvo stvarnost i ništa drugo. Tako on prepoznaje da je jastvo učitelj.

- Sve dok tražiš realizaciju jastva, potreban je Guru. Guru JE samo svoj. Smatraj Gurua istinskim jastvom, a sebe individualnim jastvom. Nestanak ovog osećaja dvojnosti je otklanjanje neznanja. Sve dok u tebi vlada dvojnost, potreban je Guru. Pošto se ti poistovećuješ sa telom, smatraš i Gurua telom. Ali niti si ti, niti je Guru telo. Ti si jastvo i Guru je isto. To je saznanje koje se stiče realizacijom jastva.

- Bog i Guru su pomoć, moćna pomoć na tom putu. Ali da bi pomoć postala delotvorna, potreban je i tvoj napor.