Šri Rama

Rama: otelovljena dharma

Šri Rama, ili punim imenom Šri Ramačandra, prvi Avatar, otelovljenje dharme i dinamičke snage mlade duhovne Indije, bio je ratnik, kralj i jogin u isto vreme. Kao kraljevski sin, bio je naučen svim državničkim i ratnim veštinama koje naslednik prestola treba da poseduje; kao učenik porodičnog Gurua, velikog mudraca Vašište, stekao je nepokolebljivu unutrašnju snagu, duboku mudrost, poniznost i smirenost neophodne da ispuni svoj zadatak - da oslobodi zemlju tiranije rakšasa, predvođenog moćnim i zlim Ravanom. Čitav narod tih demonskih bića, koja su naseljavala Šri Lanku, u to vreme je terorisao celu Indiju, kvareći svete obrede, maltretirajući i ubijajući svece i rišije i rastržući ljude. Nakon neverovatnih iskušenja u kojima je dokazao da je izabranik Svevišnjeg Apsoluta, Narajana, izvojevao je pobedu, vratio se na presto svog kraljevstva Ajodje i uspostavio vladavinu dharme - božanskog zakona života - koja je, po predanju, trajala 11000 godina.

Život Šri Ramačandre ispričao je nadahnuto i detaljno Riši Valmiki u obimnom epu Ramajani, i to delo, kao i obožavanje Šri Rame kao inkarnacije Narajana, Svevišnjeg, i njegove supruge Site, kao inkarnacije Božanske Majke, do dan danas jedan je od nepokolebljivih temelja indijske duhovnosti.

Istorijski se ne može tačno utvrditi kada je živeo Rama, ali je sigurno da je dosta prethodio Krišni, za koga znamo da je živeo pre oko 5000 godina. Dakle, Ramajana se odigrala u dalekoj, dalekoj prošlosti.

***

Kao i mnoge priča o velikim učiteljima i bogolikim ličnostima, priča o Šri Rami počinje znatno pre njegovog rođenja, kao deo složenog zapleta, punog dramatičnih obrta, koji će na kraju ipak dovesti do pobede dobra; nije nikako ni moglo biti drugačije, jer svaka kockica u tom mozaiku imala je svoj cilj, a zaplet i nije osmislio niko drugi do sam Narajan.

Kralj Dašarata učio je ratničke veštine kod čuvenog gurua Bargave. Naučio je sve, osim jedne stvari, kojoj njegov guru nije bio voljan da ga nauči - gađanju naslepo, samo po zvuku. Dašarata je preklinjao i preklinjao Bargavu da ga nauči i tome, i ovaj je na kraju popustio, rekavši: "U redu, naučiću te, ali plašim se da ćeš jednog dana tom veštinom dovesti i sebe i svoju porodicu u ozbiljnu nevolju".

Kralj Dašarata je sada bio srećan, jer je postao kompletan ratnik. Godine su prošle a da nikad nije nije upotrebio gađanje naslepo, a onda je iznenada, jedne večeri, dobio želju da pođe noću u lov.đ

Dašaratina greška

Sa lukom i strelom, kralj se uputio sam u šumu, pažljivo osluškujući. Onda je iznenada sa jedne strane čuo zvuk, kao da slon surlom pije vodu. Bez gledanja, odapeo je strelu i ona je pogodila cilj. Ali, čuo se ljudski jauk! Dašarata je pojurio prema tom mestu i na zemlji video desetogodišnjeg dečaka koga je strela pogodila pravo u grudi; dečak je punio vrč na izvoru, i od tog zvuka je kralj pomislio da slon surlom pije vodu. Užasnut, Dašarata je zavapio: "Guru Bargava, bio si u pravu! Ovo tajno znanje nije bilo za mene"! Dečak je uspeo samo da kaže kralju da umesto njega odnese vrč vode njegovim slepim roditeljima, koji žive u blizini u šumi, i umro. Sa vrčem vode i dečakovim telom na rukama, kralj je pognute glave stupio pred slepog starca i staricu, koji su uzalud čekali svoga sina. Kada su čuli šta se dogodilo, odlučili su da oboje stupe na lomaču, jer kao dvoje slepih ljudi u šumi, bez podrške svog jedinog deteta, nisu mogli da žive. Ali, pre nego što će stupiti u vatru, starac, koji je bio riši, mudrac, prokleo je Dašaratu - da će jednog dana morati da svog najdražeg sina progna u šumu i tako ga zauvek izgubiti.

U vreme kada je ta kletva izrečena, Dašarata još uvek nije imao dece, i nije mogao da poveruje da bi se tako nešto ikada moglo dogoditi.

Rođenje Rame

Dašarata je bio kralj Košale, drevnog carstva koje se nalazilo na mestu današnje indijske države Utar Pradeš. Istovremeno, ostrvom Lankom (Cejlonom) je vladao moćni kralj rakšasa, Ravana. Njegovi podanici terorisali su celu Indiju, a naročito svete ljude

Iako je bio dobar vladar, a njegovo carstvo moćno i napredno, Dašarata nije imao dece. Po savetu porodičnog gurua, slavnog mudraca drevne Indije, Vašište, obavio je ceremoniju žrtvovanja kako bi ga Bog blagoslovio decom. Po već unapred pripremljanom planu, Narajan, održavalac Univerzuma, odlučio je da se ispolji kao najstariji Dašaratin sin kako bi uništio Ravanu. Tokom ritualne ceremonije, iz žrtvenog plamena uzdigla se veličanstvena figura i dala Dašarati činiju pirinčanog pudinga, da je razdeli svojim ženama, koje će mu uskoro podariti decu.

Tako je i bilo, i tri kraljeve žene uskoro su mu rodile sinove. Kaušalja, najstarija kraljica, rodila je Ramu, srednja, Kaikeji, rodila je Bharatu, a najmlađa, Sumitra, rodila je blizance Lakšmanu i Šatrugnu.

Rama i Sita

Kad su deca postala mladići, u božansku igru umešao se još jedan veliki riši drevne Indije, Višvamitra (kome se pripisuje stvaranje čuvene Gajatri mantre). Došao je kralju Dašarati da traži da povede sa sobom Ramu i Lakšmanu, kako bi pobili rakšase koji ometaju njegove ceremonije! Rama je tada imao tek 15 godina, i prestravljeni Dašarata nije smeo da ga pusti; ali, znajući kako prgavu narav ima Višvamitra, nije se usudio da odbije zahtev velikog rišija. Ipak, Višvamitra je dobro znao šta radi: Rama i Lakšmana su se i te kako pokazali dorasli zadatku. Pored toga, Višvamitra ih je naučio kako da koriste još neke mantre da kreiraju energetska oružja, astre, koje će im kasnije stalno biti potrebna.

Višvamitra je, u stvari, imao još jednu nameru: da oženi Ramu. Poveo je dvojicu mladića kralju Džanaki, koji je objavio da će svoju prelepu ćerku Situ udati samo za onoga ko bude mogao da nategne Šivin luk. Mnogi ratnici su to pokušali, ali niko nije uspeo ni da ga podigne, a kamo li zategne. U prvom pokušaju, Rama je podigao luk, zategao ga, i luk se od naprezanja slomio. Tako je zadobio Sitinu ruku, koja je bila presrećna zbog ovoga, jer joj se Rama svideo na prvi pogled.

Kobne dvorske spletke

Rama i Lakšmana su se potom vratili u Ajodju. Osim što je ugovoreno venčanje Rame i Site, Lakšmana se oženio Sitinom sestrom, Urmilom, a Barata i Šatrugna sitinim rođakama Mandavi i Šrutakriti. Sledećih 12 godina svi su živeli sretno u Ajodji.

Mladog princa Ramu, koji je bio otelovljenje dobrote, ljubaznosti, hrabrosti i snage i zračio je božanskom svetlošću, obožavala je cela zemlja.

Kralj Dašarata, koji je već bio prilično ostario, odlučio je da odredi naslednika prestola. Zatražio je mišljenje svojih ministara da za prestolonaslednika bude krunisan Rama, i svi su se složili. Ceremonija je bila zakazana i svi su se radovali. Prinčevi Barata i Šatrugna su u to vreme boravili u poseti dedi po majci, i bili su odsutni iz Ajodje.

Kraljica Kaikeji, Baratina majka, radovala se Raminom krunisanju kao i ostali. Ali, umešale su se loše sile. Mantara, pokvarena kraljčina služavka, ubacila je kraljici u glavu otrovnu, sebičnu misao: "Zašto si tako glupa? Kralj te je uvek voleo više od drugih kraljica. Ali, kad Rama bude krunisan, Kaušalja će postati najmoćnija i učiniće te svojom robinjom". Iako je Kaikeji bila čistog srca i isprva se užasnula na taj predlog, Mantara je uspela da je zatruje sumnjom i strahom. Na kraju se Kaikeji složila sa Mantarom, i upitala je, kako da to postigne? Pošto je već unapred skovala plan, Mantara je znala odgovor: pre mnogo godina, u jednoj bici, kralj Dašarata je bio teško ranjen i Kaikeji je bila ta koja ga je spasla, uzevši uzde njegovih kočija i odvezavši ga sa bojišta. Tada joj je kralj Dašarata obećao dva dara, šta god i kad god zaželi. "Sada je došlo vreme da zatražiš te darove. Traži od Dašarate da prvi dar bude da učini Baratu kraljem Košale; a kao drugi dar, zatraži da progna Ramu u šumu na četrnaest godina".

Rama odlazi u izgnanstvo

Veče uoči krunisanja Kaikeji je prišla Dašarati i zatražila da joj podari obećane darove. To je bilo vreme pre nego što se spustila Kali juga, i dharma, držanje obećanja i zadate reči, bilo je ravno zakonu. Dašarata ni po cenu života ne bi pogazio zadatu reč. Kada je čuo šta Kaikeji traži, onesvestio se od šoka. Ali, kada je došao sebi, morao je da se složi.

Ujutru su pozvali Ramu, i umesto Dašarate, koji nije mogao da progovori ni reč, Kaikeji mu je rekla: "Otac ima da ti kaže nešto neprijatno, Rama. Pre dosta godina, tvoj otac mi je obećao dva dara. Sada sam ih zatražila. Jedan je da Barata postane kralj Košale, a drugi je da ti odeš u izgnanstvo u šumu na 14 godina i živiš životom pustinjaka".

Sa osmehom, Rama je upitao: "Je li to sve, majko? Smatraj da su tvoji darovi ispunjeni. Pozovi Baratu. Ja ću već danas krenuti u šumu".

Kad je saznao za ovo, Ramin brat Lakšmana je pobesneo i poželeo da ubije i Mantaru i Kaikeji. Ali, Rama je samo rekao: "Zar vredi žrtvovati svoje principe zarad ovog malog carstva?" Iako ga je čitav grad molio da ne ide, Rama je bez reči žaljenja poslušao očevu volju, jer je za njega to bila dharma, dužnost, moralni zakon života. Na njihovo insistiranje, u izgnanstvo zajedno sa njim su pošli i Sita i brat Lakšmana.

Kada su ovo troje izašli na kapije Ajodje, čitav grad, u suzama, krenuo je za njima da ih isprati.

Dašaratina smrt

Kralj Dašarata je ubrzo nakon Raminog odlaska umro od žalosti. Tako se ispunila rišijeva kletva.

Guru Vašišta je odmah poslao po Baratu i Šatrugnu, ne rekavši im o čemu se radi. Kada je Barata ušao u grad, odmah je shvatio da se nešto desilo. Uskoro je od majke saznao da je Rama prognan na 14 godina, a da mu je otac umro. Barata nije mogao da shvati kako je njegova majka, Kaikeji, mogla da uradi tako nešto. Kada je ona pokušala da mu objasni da je to učinila zbog njega, odgovorio je: "Zar ne znaš koliko ja volim Ramu? Ovo carstvo bez njega ne vredi ništa. Stidim se što si mi majka. Ti si bez srca. Ubila si mog oca i prognala mog voljenog brata. Neću da imam ništa s tobom do kraja života". Tek tada je Kaikeji shvatila kakvu je grešku napravila.

Barata nije ni pomišljao da preuzme presto. Pojurio je za Ramom da ga nagovori da se vrati u Ajodju. Prostro se pred njegovim stopaima i zamolio ga za oproštaj. Tada je Rama saznao i za očevu smrt. Barata je molio Ramu da se vrati u Ajodju i preuzme presto. Ali, Rama je odgovorio: "Ni na koji način ne mogu da ne poslušam oca. Ti vladaj kraljevstvom, a ja ću ispuniti moj zavet. Vratiću se tek posle 14 godina".

Tada je Barata zatražio Ramine sandale. Rekao je da će one predstavljati Ramu, a on, Barata, vršiće svoje dužnosti samo kao Ramin izaslanik. Kada se vratio u Ajodju, stavio je sandale na presto i počeo da vlada carstvom u Ramino ime.

Otmica Site

Na molbu mudraca Agastje, Rama, Lakšmana i Sita nastanili su se u Pančavatiju, na obali svete reke Godavari. Tako je postavljen scenario za niz događaja koji će dovesti do sukoba sa Ravanom i velike pobede dobra nad zlom.

U Pančavatiju je živela rakšasica Šurpanaka, Ravanina sestra. Jednog dana, Šurpanaka je ugledala Ramu i smesta se zaljubila u njega. Prišla mu je i zatražila da se oženi njome. "Kao što vidiš, ja sam oženjen", sa osmehom je rekao Rama. "Možeš da pitaš Lakšmanu. On je mlad, zgodan, i bez žene".

Šurpanaka je ozbiljno shvatila Ramu i prišla Lakšmani. Lakšmana je rekao: "Ja sam Ramin sluga. Treba da se udaš za gospodara, a ne za mene, slugu".

Razbesnela zbog odbijanja, Šurpanaka je pojurila na Situ da je proždere, ali se Lakšmana umešao i odsekao joj nos nožem. Demonka je pojurila da pozove u pomoć braću Karu i Dušanu. Sa svojom pratnjom, rakšasi su napali Ramu i Lakšmanu, ali su ovi na kraju pobili sve demone.

Šurpanaka je pojurila bratu Ravani da zatraži zaštitu. Kad je video kako je unakažena, Ravana se razbesneo. Pošto je iz čitava priče shvatio da je Sita najlepša žena na svetu, odlučio je da je otme. Sa rakšasom Maričom se dogovorio da ovaj preuzme oblik zlatnog jelena. Sita je odmah zatražila od Rame da ga ulovi za nju. Jelen je odmamio Ramu daleko u šumu, i kada ga je Rama pogodio, povikao je Raminim glasom: "Lakšmana! Sita! Upomoć!"

Iako je Rama rekao Lakšmani da nikako ne napušta Situ, prevarena i uplašena ovim povikom, Sita ga je naterala da pođe i vidi šta je sa Ramom. Lakšmana je nacrtao zaštitni krug oko Site i otišao. Tada je prišao Ravana, prerušen u lutajućeg monaha, i zatražio od Site milostinju. Prevarena, Sita je istupila iz kruga, Ravana ju je zgrabio i odleteo sa njom u Lanku.

Pripreme za rat

Za Ramu je sada postojao samo jedan način da oslobodi Situ - da osvoji Lanku. Ali, kao princ bez kraljevstva, nije imao vojsku. Zahvaljujući savetima nekolicine zahvalnih pojedinaca kojima je pomogao, našao je saveznika u kralju Sugrivi, koji je vladao plemenom vanara, majmunolikih ljudi (ili majmuna), i koji su bili voljni da ratuju sa Rakšasima. To je bilo i najbolje moguće rešenje, jer je Ravana od kosmičkih božanstava dobio obećanje da ga ne može pobediti čovek. Ramina armija nije se sastojala od ljudi - već od majmuna i medveda. Najčuveniji među njima bio je Hanuman, veliki Ramin posvećenik, otelovljenje odanosti i posvećenosti božanskom principu života.

Neobična Ramina vojska stigla je na obalu Indijskog okeana i počela da od kamenja i drveća gradi most prema Lanki. (Veoma interesantno, na nedavno objavljenim Nasinim snimcima iz kosmosa jasno se vidi tanka crta veoma plitkog dna, sa mestimičnim ispupčenjima iznad vode, koji tvori neku vrstu prirodnog mosta od obale Indije do ostrva Lanke!) Nakon što je most završen, Ramina armija se spremila za pohod na Lanku.

Sitino iskušenje vatrom

U međuvremenu, Ravana je nagovarao Situ da postane njegova žena. Ta ponuda je bila zaista neodoljiva - "ili ćeš postati moje žena i uživati u nebrojenom blagu Lanke, ili ću narediti da te spreme za doručak!" Sita je odbila, a razbesneli Ravana joj je ostavio nekoliko dana da donese konačnu odluku.

U međuvremenu, armija majmuna je prešla u Lanku i Ravana se sa svojom vojskom spremio za rat. Jedini koji se ovome usprotivio bio je njegov brat Vibišana, koji mu je posavetovao da časno vrati Situ i izbegne rat. Ravana se razbesneo i prognao ga iz Lanke. Tako je Vibišana prešao na Raminu stranu.

Suvišno je i reći, ovaj rat se završio Raminom pobedom. U konačnom dvoboju, Rama je ubio Ravanu koristeći moćno energetsko oružje Brahmastru. Za novog vladara Lanke postavljen je Vibišana. Sita je bile srećna što se vratila Rami, ali....

Znajući dobro običaje i držeći se dharme, Rama je objavio da ne može da uzme Situ nazad, jer je provela neko vreme u palati njegovog neprijatelja. Sita je odlučila da uđe u plamteću vatru da dokaže svoju nevinost. Tako je i bilo. Izašla je iz vatre netaknuta, a Rama je rekao: "Kao da je nisam znao da je ona čista! Morao sam da je stavim na probu zarad sveta, i zato da bi svi mogli da znaju istinu!"

Carstvo dharme

Četrnaest godina je proteklo, sada su Rama, Lakšmana i Sita mogli da se vrate u Ajodju. Dočekani su oduševljeno. Rama je preuzeo presto i nastala je duga, duga vladavina dobra na Zemlji.

Odigrala se čitava složena i napeta drama kako bi se uzdiglo dobro i porazilo zlo. I tada, i nekoliko puta kasnije u istoriji, kada zlo prevlada a dobro opadne, Sam Narajan, Apsolut, uzimao bi inakrnaciju Avatara, da zaštiti dobre, uništi zle i uspostavi unutrašnji zakon života.

Jogiji, rišiji i mudraci, igraju svoju ulogu u tišini unutrašnjeg sveta. Avatar Rama, sama inkarnacija Svevišnjeg, na fizičkom nivou preduzeo je akciju sa punom snagom i pouzdanjem, u svom metežu, buci i haosu sveta, i izvršio volju Apsoluta, radi zadovoljenja Božanstva, a spasenja i duhovnog napretka čovečanstva.