Šri Krišna

Krišna - inkarnacija božanske Ljubavi

"O Arđuna, kad god pravednost opadne, a nepravda prevlada, Ja se Lično otelovljujem i ispoljavam: da zaštitim dobre i da uništim zle, i da uspostavim unutrašnji zakon života, Ja dolazim u postojanje, iz doba u doba".

Ove neuporedive reči izrekao je Šri Krišna, obraćajući se vitezu Arđuni, pred sam početak epske, istorijske bitke kod Kurukšetre, u kojoj se čitava Indija podelila na one koji poštuju dharmu i one koji su protiv nje. Iako je rekao "Ja", Krišna nije govorio o sebi lično, već o Svevišnjem Apsolutu, koji se ispoljava da uspostavi poremećenu ravnotežu na svetu, u i kroz velike Avatare, svoje odabrane instrumente, u koje je i sam Krišna spadao, koji su dolazili, i još uvek dolaze na ovaj svet, da zaštite dobro i prevladaju zlo - stalno iznova, iz doba u doba.

Krišna nije ovo samo rekao - on je i učinio upravo to što je rekao.

Biografija Šri Krišne nam je poznata iz dva drevna sanskritska spisa, Šrimad Bagavatama, koji govori o ranim godinama Krišne, i Mahabharate, najdužeg i najveličanstvenijeg epa svih vremena, koji opisuje zbivanja grupisana oko velike bitke kod Kurukšetre. Na osnovu istorijskih okolnosti vezanih za ovu bitku, sanskritski učenjaci datiraju život Šri Krišne u periodu od pre oko 5000 godina.

Po tradiciji zasnovanoj na svetim spisima i zasnovano na astrološkim proračunima, Krišna se rodio 18. ili 21. jula 3228. godine p. n. e, a napustio ovaj svet 3102. godine p. n. e. Krišnin rođendan slavi se širom Indije pod nazivom Đanmaštami.

Zli tiranin Kamsa

Krišna je pripadao Vrišni klanu plemena Jadava iz Mathure i bio je osmi sin koga su dobili princeza Devaki i njen muž Vasudeva. Mathura je bila prestonica kraljevstva Jadava, kome su pripadali Krišnini roditelji, Vasudeva i Devaki. Kralj Kamsa, Devakin brat, dokopao se prestola tako što je bacio u tamnicu sopstvenog oca, kralja Ugrasenu. Plašeći se proročanstva koje je predvidelo da će ga ubiti osmi sin princeze Devaki, Kamsa je utamničio Vasudevu i Devaki.

Rođenje Krišne

Nakon što je Kamsa pobio prvo šestoro njihove dece, i nakon naizgled pobačaja sedmog deteta (koje je zapravo bio Balarama), rodio se Krišna. Pošto je Vasudeva znao da je Krišnin život u opasnosti, uspeli su nekako da prokrijumčare dete iz ćelije i predaju ga na staranje njegovom poočimu i pomajci, Jašodi i Nandi, u Gokuli. Još dvoje njihovih potomaka su preživeli, Balarama (Devakino sedmo dete, koje je navodno rodila Rohini, Vasudevina prva žena) i Subadra (ćerka Vasudeve i Rohini) koja se rodila mnogo kasnije nego Balarama i Krišna. Prema Bagavata Purani, Krišna je rođen bez seksualnog sjedinjenja, "mentalnim prenosom" (što je frapantno slično priči o Hristu. Zapazite takođe da je priča o proročanstvu da će vladajućeg kralja zbaciti dete koje tek treba da se rodi, i ubijanje dece da bi se to sprečilo, takođe veoma slično priči o kralju Irodu i rođenju Hrista).

Krišnino detinjstvo

Nanda je bio poglavica družine pastira koja se naselila u Vrindavanu. U detinjstvu je i Krišna postao govedar.  Postoje mnoge priče o njegovom detinjstvu, u kojima pokazuje svoju okultnu, natprirodnu moć. To je bilo moguće jer je već u prethodnom životu Krišna bio ostvareni Učitelj, što se može videti iz onoga što sam Krišna izjavljuje u razgovoru sa Arđunom, u Bhagavad Giti, prvi stihovi IV poglavlja: "Toj besmrtnoj Jogi, tom dubokom jedinstvu, ja sam naučio Vivasvata (Sunce); Vivasvata ju je preneo Manuu (predak svih ljudi); a on Išvaku (prvom kralju solarne rase). I tako se prenosila linijom svih moji kraljvskih rišija. Onda je sa godinama ta istina potamnela i nestala, plemeniti Prinče! Sada ti opet ponovo objavljujem to drevno nasleđe, tu vrhunsku tajnu, pošto vidim da si moj sledbenik i prijatelj..." Ovo o čemu ovde govori Krišna događa se mnogo pre vremena Mahabarate i bitke kod Kurukšetre.

Krišna podiže brdo Govardan

Jednom prilikom, dok je bio još dečak, Krišna je prisustvovao jednoj od ritualnih ceremonija, propisanih u Vedama, koje su obožavale boga Indru (bog kiše i grmljavine). Krišna je rekao seljanima: "Zašto obožavate Indru? Kakve koristi imamo od njega? Bolje obožavajte brdo Govardan, na njemu pase naša stoka, ono nas hrani". Razgnevljeni Indra pustio je olujnu kišu, pravi potop. Oluja je trajala sedam dana. Ali, Krišna je podigao brdo Govardan i sve vreme potopa držao ga kao štit nad naseljem pastira. Na kraju je Indra morao da popusti; kiša je prestala. Simbolično, Krišna je ukazao svom narodu da obožavanje kosmičkih bogova (aspekata Apsoluta, a Indra je samo jedan od aspekata) nije ravno obožavanju samog Apsoluta.

Krišna i mlekarice

Tokom svog detinjstva i mladosti u Vrindavanu, Krišna bi često uzimao sviralu, indijsku bambusovu flautu, i svirao nezemaljske, očaravajuće melodije. Pastirice i mlekarice iz sela ostavljale su sve poslove, napuštale domove i trčale da ga slušaju. Ove priče o njihovim druženjima i razgovorima postale su jedan od temelja obožavanja Krišne (Apsoluta) kroz ljubav i posvećenost, bhakti, a centralna figura ovih priča postala je pastirica Rada, najveća Krišnina posvećenica iz tih dana, koja je prepoznala i obožavala ono božansko u njemu.

Krišna postaje kralj Dvarake

Kada je porastao, zajedno sa svojim polubratom Balaramom, Krišna se vratio u svoj rodni grad Mathuru i zbacio tiranina Kansu. Na presto je vratio Kansinog oca, Ugrasenu, kao kralja svih Jadava, a Krišna je postao princ. Tokom tog perioda, sprijateljio se sa Arđunom, najvećim ratnikom svog vremena, i drugim prinčevima roda Pandava, iz kraljevstva Kuru, koji su bili njegovi rođaci. Nešto kasnije, Krišna je poveo je svoj klan Jadava u Dvaraku (današnji Guđarat) i tamo osnovao sopstveno kraljevstvo.

Krišna oslobađa žene

Krišna se oženio sa Rukmini, princezom Vidarba, tao što ju je na njen zahtev oteo da bi je spasao od udaje za Šišupalu (čoveka koga nije želela). Potom se Krišna oženio sa 16100 devojaka koje je u zarobljeništvu držao demon Narakasura, kako bi im spasao čast. Krišna je ubio Narakasuru i oslobodio devojke iz zarobljeništva. Po običajima tog vremena, žene držane u zarobljeništvu bile su degradirane i ne bi se mogle udati. Ali, kao i u slučaju Indre i brda Govardan, Krišna je pokazao da mnogo više mari za ljudske sudbine nego za ceremonije i običaje. Ova ženidba sa 16100 unesrećenih devojaka bila je, verovatno, prva masovna rehabilitacija žena u istoriji. Krišna se oženio svima njima samo zato da bi povratio njihov društveni status.

Krunisanje Judištire

Judištira, najstariji brat Pandava, bio je poznat kao pravedni kralj, oličenje moralne ispravnosti i vrline. Kada je Judištira trebalo da bude krunisan za kralja Kurua, pozvao je na krunisanje sve velike kraljeve; ali, prilikom ukazivanja počasti, počeo je od Krišne, jer je smatrao da je Krišna najveći od svih. Iako su i ostali prisutni osećali da Krišni prvom treba da bude ukazano najveće poštovanje, njegov rođak Šišupala je počeo da ga vređa. Krišna se prethodno bio zakleo Šišupalinoj majci da će ovome oprostiti sto uvreda, ali kada je Šišupala prekardašio i izrekao sto i prvu, Krišna je uzeo svoj univerzalni oblik i ubio Šišupalu svojim diskom (čakrom). I slepom kralju Dritaraštri, ocu Kaurava, tada se ovorio unutrašnji vid, pa je bio u stanju da vidi Krišnin univerzalni (božanski) oblik, za čime su čeznuli mnogi jogini i rišiji.

Ipak, nisu svi bili srećni zbog Judištirinog krunisanja. Durjodana, najstariji od stotinu braće Kaurava, sinova slepog kralja Dritaraštre, kipteo je od besa što je Judištira krunisan za kralja Kurua - položaj koji je, smatrao je, trebalo da pripadne njemu. On je još u detinjstvu više puta pokušao da ubije Bimu, najsnažnijeg od Pandava, kao i da ukloni četvoricu braće Pandava. Sada je imao dodatni razlog da pokuša da ih se otarasi.

Judištirina jedina slabost

Judištira je bio poznat kao oličenje pravednosti i vrline. Ali, imao je jednu manu - voleo je da se kocka. Zli Durjodanin rođak, Šakuni, pozvao je Judištiru na partiju kockanja. Isprva su imali male uloge, a onda su počeli da rastu. Judištira nije mogao da obuzda svoju strast i stavio je na kocku celo kraljevstvo, čak i svoju ženu, kraljicu Draupadi. Šakuni je varao, i Judištira je izgubio. Jedan od Kaurava, zli Dušasana je smesta pohrlio da stgne sari Draupadi i time je ponizi pred svima, kao robinju. Draupadi je u početku grčevito držala tkaninu, ali je na kraju u očajanju pustila sari i sklopila ruke moleći se Krišni za spas. I gle čuda, kada je Dušasana pokušao da joj strgne sari, video je da ovaj nema kraja. Vukao je i vukao, tkanina se odmotavala, ali je ispod uvek bilo još nekoliko slojeva tkanine. Na kraju je morao da prizna poraz i odustane. Ipak, Judištira i Pandave izgubili su svoje kraljevstvo i morali su da odu u izgnanstvo.

Ne damo vam ni pet sela

Krišna je više puta posredovao i molio Durjodanu da vrati Pandavama ono što im pripada i što im je nepravdom oduzeto. Svima je bilo jasno da je Šakuni varao. Kao poslednje sredstvo, Krišna je zatražio od Durjodane da Pandavama vrati bar pet sela, kojima bi mogli da vladaju njih petorica. Zli, tupoglavi i zadrti Durjodana nije hteo da pristane ni na to. Nije hteo da ostavi Pandavama ni pet sela!

Sada su Pandave mogli jedino ratom da povrate svoje punopravno vlasništvo, oduzeto na prevaru. Cela Indija podelila se na one koji su podržavali Durjodanu - neki zbog lične koristi, a drugi zato što su im bili rođaci - i one koji su podržavali Judištiru, jer su znali da je potpuno pravedan.

Uoči same bitke, kada je već bilo jasno da do pomirenja neće doći, Krišna je ponudio obema stranama priliku da izaberu ili njegovu vojsku, ili njega samog, ali pod uslovom da on sam ne koristi nikakvo oružje. Arđuna je izabrao samog Krišnu da bude na strani Pandava, a Durjodana, princ Kaurava, odabrao je Krišninu vojsku. Tokom same bitke, Krišna je upravljao Arđuninim bornim kolima, jer to nije zahtevalo upotrebu nikakvog oružja.

Arđuna neće da se bori

Iako je bio vrhunski junak, kada je stigao na bojno polje i pogledao neprijateljsku vojsku, u kojoj su bili mnogi njegovi rođaci i voljeni, njegov voljeni deda, veliki junak Bišma, Arđuni su se odsekle noge. Izgubio je svaku nadu i spustio svoj luk, Gandivu. "Zar treba da pobijem svoje rođake? Krišna, ja se neću boriti", rekao je. Tada je Krišna počeo da mu govori o neophodnosti da se bori, zarad ispunjenja dharme, i taj razgovor čini posebno i najvažnije poglavlje Mahbharate, Bhagavad Gitu. U Bagavad Giti Krišna je na jasan i jezgrovit način izneo osnove terije i prakse joge, filozofije univerzuma, odnosa prema svetim spisima, dharme i moralnosti u praktičnom životu.

Krišna zamalo da prekrši sopstveno obećanje

Krišna je imao veliki uticaj na epsku bitku iz Mahabharate i njene posledice. On je smatrao da je bitka na Kurukšetri poslednje sredstvo; lično je, u ulozi posrednika, pokušavao da u više navrata uspostavi mir između Pandava i Kaurava. Ali, kada su mirovni pregovori propali i kada je rat konačno započeo, Krišna je postao nemilosrdni strateg. Iako je obećao da se neće boriti, u jednom trenutku Krišna se toliko naljutio na Arđunu što neće da se istinski bori protiv svojih rođaka, posebno protiv dede Bišme, koji je bio vrhovni zapovednik armije Pandava, da je lično sišao sa bornih da bi ga ubio!

Videvši to, Bišma je bacio oružje i zatražio od Krišne da ga ubije. Ali, Arđuna se izvinio Krišni, jer nije hteo da on bude uzrok da Krišna prekrši svoje obećanje. Obećao mu je da će se nakon toga boriti sa punom posvećenošću, pa se bitka nastavila. Krišna je poučio Judištiru i Arđunu da zatraže od Bišme dar "pobede" koji je on sam obećao Judištiri pre bitke, pošto je sada sam Bišma stajao na putu njihovoj pobedi. Bišma je shvatio poruku i rekao im na koji način može da položi oružje - ukoliko žena stupi na bojno polje. Narednog dana, po Krišninom nalogu, sa Arđunom je na bojno polje pošao Šikandin (ratnik koji je promenio pol, reinkarnirana žena po imenu Amba), i Bišma je položio oružje.

To je bio odlučujući trenutak u ratu, jer je Bišma bio vrhovni zapovednik armije Kaurava i najstrašniji ratnik na bojnom polju.

Abimanjuova pogibija

Nakon Bišmine pogibije, komandu nad armijom Kaurava preuzeo je Drona, učitelj ratnih veština, od koga su učili i Arđuna i ostale Kaurave. Drona je postavio vojsku u neprobojnu čakravjuha formaciju. Jedino je Arđuna znao kako da se ta formacija probije, ali u datom trenutku bio je na sasvim drugom kraju bojnog polja. Krišnin sin, mladi Abimanju, naučio je od oca kako da probije formaciju čakravjuha, ali nije znao kako da iz nje izađe. Kada se sa četvoricom Pandava probio kroz formaciju, kralj Džajadrata blokirao je prolaz i Abimanju je ostao sam, usred neprijateljske formacije. Tada su ga istovremeno napala osmorica ratnika, što je bilo protiv svih pravila tadašnjeg ratovanja, i on je nakon hrabrog otpora ubijen. Kada je čuo za ovo, Arđuna je rekao: "Ili ću do večeri ubiti Džajadratu, ili ću se baciti na lomaču!" Brzopleto obećanje, jer se čitava vojska Pandava okupila i stala u formaciju da odbrani upravo Džajadratu! I opet je Krišna pomogao; provezao je Arđunu kroz sve prepreke, na domet strele do Džajadrate. Sunce samo što nije zašlo. "Streljaj, Arđuna, streljaj, sunce zalazi!" povikao je Krišna. Vrsni strelac Arđuna odapeo je strelu - i pogodio. Džajadrata je bio mrtav i u poslednji trenutak Arđuna je ispunio svoj strašni i rizični zavet.

Pogibija Drone

Učitelj ratnih veština Drona, kao zapovednik vojske Kaurava, bio je i suviše strašan protivnik. Ali, Krišna je imao plan i za njega. Naredio je Bimi da ubije slona po imenu Ašvataman; jer, upravo tako se zvao Dronin sin. Pandave su onda počele da viču da je Ašvatman mrtav, ali je Drona rekao da će poverovati da je njegov sin mrtav samo ako to kaže Judištira. Svima je bilo poznato da Judištira u životu nikad nije slagao. Krišna je to znao, zato je i naredio da ubiju slona. Kada je Drona upitao Judištiru, ovaj je izjavio: "Ašvataman je mrtav. Možda je to slon, možda je čovek", ali čim je Judištira izgovorio prvu rečenicu, na Krišnino naređenje cela armija Pandava udarila je u bubnjeve i školjke, pa Drona nije mogao da čuje drugi deo Judištirine izjave. Ophrvan tugom, ubeđen da mu je poginuo sin, spustio je svoje oružje, a Drištadjumna, na Krišnin znak, odsekao mu je glavu.

Pogibija Karne

Ipak, vojska Kaurava imala je još jedan strašan adut. Bio je to Karna, Arđunin polubrat. Po hrabrosti i ratnoj veštini bio je ravan Arđuni. Pa opet, u životu je nekoliko puta prekršio dharmu. Usled karmičke kletve, dok se Arđuna borio protiv Karne, točkovi Karninih bornih kola potonuli su u zemlju. Dok je Karna pokušavao da izvuče kola iz zemlje, Krišna je podsetio Arđunu kako su Karna i ostale Kaurave prekršili sva ratna pravila kada su istovremeno napali i ubili Abimanjua, i ubedio Arđunu da postupi isto i osveti se Karni. Tako je bio elimisan poslednji adut Kaurava. Durjodana je video da gubi rat, i ponudio kocku na sve ili ništa: dvoboj maljevima sa najjačim Pandavom, Bimom. Ko pobedi u tom dvoboju, uzima sve.

Durjodanina smrt

Durjodana je pošao majci Gandari kako bi dobio njene blagoslove koji bi učinili da svi delovi njegovog tela koje Gandari pogleda očvrsnu kao čelik. Ipak, lukavstvom je Krišna uspeo da ga prevari da listovima banana prekrije svoje butine. Pri razgovoru sa Gandari, njen pogled je pao na čitavo Durjodanino telo izuzev prepona i butina, pa ti delovi nisu bili zaštićeni. Dok se borio maljem protiv Bime, Bimini udarci iznad pojasa, koji su po pravilu borbe maljevima jedini dozvoljeni, nisu delovali na Durjodanu. Na to je Krišna podsetio Bimu na njegov zavet da će ubiti Durjodanu udarcem u bedro, i Bima je to učinio, uprkos pravilima borbe maljevima. U stvari, nije bilo ničeg nepravednog u tome, pošto je u svim svojim prethodnim delima Durjodana kršio i kršio Dharmu. Tako je neuporediva Krišnina strategija i domišljatost pomogla Pandavama da dobiju bitku na Kurukšetri.

Pravda je pobedila; oni koji su zaista bili ogrezli u laži i zlu, morali su da napuste zemaljsku pozornicu.

Početak mračnog doba

Nekih 20 godina posle bitke kod Kurukšetre, na jednom veselju izbila je svađa među Krišninim plemenom Jadava. Pijani Krišnini sasplemenici su se svi međusobno poubijali. Videvši šta se desilo,  Krišnin brat Balarama je, koristeći svoju jogičku moć, napustio svoje telo. Krišna se povukao u šumu i seo pod drvo u meditaciji. Prema Mahabharati, jedan lovac je video njegovo stopalo i pomislio da je jelen; odapeo je strelu i smrtno ga ranio. Krišna se vratio na nebo.

Krišnin odlazak značio je kraj Dvapara Juge i spuštanje Kali Juge, mračnog doba, doba čije su nam osobine i suviše dobro poznate...

Krišnino nasleđe

Ali, Krišna je za sobom ostavio veliku, veliku zalihu svetlosti i nade za buduće generacije, prisiljene da žive u tami materijalističkog sveta.

Kralj i ratnik, pastir i večiti zaljubljenik, svirač večitog Onostranog, Krišna je bio divovska duhovna ličnost koja je obeležila početak naše Juge. U Krišnino vreme, obični ljudi nisu imali direktan pristup religiji. Znanje vedskih proroka mogli su da proučavaju samo elitni sveštenici i Bramini. Vedska religija je bila razrađena u komplikovani sistem rituala, za koje su bili potrebni učeni sveštenici da ih obave.

Potpuno suprotno od toga, Šri Krišna je ponudio puteve za obične ljude. Ponudio je put ljubavi koji se može slediti a da nije neophodno duboko intelektualno znanje. Šri Krišna je trasirao put za tragaoce koji teže da dosegnu Boga direktno, pomoću vrhunske posvećenosti (bhakti joge) i pomoću nesebičnog služenja (karma joge). A za one koji su to bili u stanju, opisao je i put džana joge (meditacije). Bagavad Gita zauvek će ostati najsvetija knjiga Indije, istinski udžbenik prave, vrhunske duhovnosti i joge u izvornom značenju te reči, a to značenje je -  "sjedinjenje sa Apsolutom".

Šri Krišnina božanska romansa sa pastiricama iz Vrindavana postala je velika osnova bhakti puta ljubavi i posvećenosti. Taj posvećeni put vaišnavizma inspirisao je vekovima druge svece i velike učitelje, kao što su princeza Mirabai, Šri Čajtanja i Šri Ramakrišna.

Izreke Šri Krišne

"Kao što čovek odbacuje staro i iznošeno odelo i oblači novo, tako i inkarnirana duša odbacuje staro telo i ulazi u novi oblik, radi ispoljavanja. Oružje ne može da poseče dušu, vatra ne može da sagori dušu, voda ne može da potopi dušu, vetar ne može da isuši dušu".

"Zato što sam ja izvan prolaznog, pa čak i izvan večnog, u ovom svetu i u Vedama sam poznat kao "Svevišnji". Onaj ko me, sa jasnim vidom, vidi kao "Svevišnjeg", zna sve što treba znati; njegova duša se stopila sa Mnom".

"Odreci se svih dužnosti, samo u Meni (Apsolutu) nađi utočište. Od svih greha ja ću te osloboditi. Ne tuguj".

Šri Krišna govori Arđuni, "Bhagavad Gita"