Šankara

U teškom periodu u istoriji Indije, kada je Buda sa svojim reformama dobro uzdrmao vekovno deblo religije Veda i Upanišada, kada se broj ogranaka nekad jedinstvene duhovnosti Veda popeo na čak sedamdeset i dva, kada su se razni pravci stalno sukobljavali i mira nije bilo nigde, kada su haos, pometnja, praznoverice i zatucanost vrhunski vladali, kada je tama prekrila nekad srećnu zemlju rišija i jogija, na nebu Majke Indije blesnula je životna zvezda Šankare, ili Šankaračarije, koji je u toku svog kratkog života (32 godine) vratio puno dostojanstvo monizmu Upanišada i pomirio zavađene pravce.

Da Šankara za svog kratkog života nije proputovao Indiju uzduž i popreko i da sa toliko entuzijazma, ubedljivosti i moći nije ispoljavao ideju o Jednom kao osnovi sveg postojanja, „bez ikakvog dvoumljenja bi se moglo reći da bi Indija prestala da bude Indija pre mnogo vekova, jer ne bi preživela ubilačke mačeve, pustošenje i versku netrpeljivost brojnih osvajača koji su došli“, napisao je poznati indijski lekar i jogi, Svami Šivananda, u svojoj biografiji Šri Šankaračarije.

Sanjasa kao životni zov

Šankaračarija se rodio788. godine naše ere, u braminskoj porodici. Njegovi roditelji nisu mogli da imaju dece i molili su se u Šivinom hranu da im ispuni tu želju. Želja im je bila uslišena, sa napomenom da će dobiti veoma, veoma posebno dete.

Šankarin otac je umro dok mu je bilo 7 godina. Od rane mladosti, Šankara je pokazivao sklonosti ka sanjasi (monaštvu), dok je majka gorela od želje da ga oženi i privoli životu domaćina. Jednom, dok su se majka i sin kupali u svetoj reci, krokodil je uhvatio Šankaračariju za nogu i povukao ga ka dnu. I u neposrednom suočenju sa smrću, Šankari je u glavi bila samo jedna misao: sanjasa, odricanje od sveta i posvećivanje duhovnosti. Povikao je i zatražio od majke da mu da dozvolu za odricanje od sveta (koja se po tradiciji sanjase morala dobiti). U takvoj situaciji majka nije mogla da odbije. Čim je izrekla svoju dozvolu, krokodil je pustio Šankaru i ovaj je povređen isplivao na obalu...

Naravno, većina indijskih legendi su snažne parabole, pa tako i ova. Ona nam govori da čovek ne može biti slobodan od okova svetovnosti ako mu težnja za duhovnom slobodom nije važnija od svega – čak i od života. Krokodil vezanosti za telo i materiju neće nas pustiti sve dok se iznutra potpuno iskreno ne odreknemo svetovnih želja. Šankara je to učinio i tako je započeo njegov život duhovnog uspona...

Jedinstvo u mnoštvu

Samo oni koji nikad nisu pročitali nijednu od Upanišada mogu da dođu na pomisao da je indijska religija politeistička. Proroci i mudraci Upanišada spoznali su istinu i vrlo je jasno izrazili: postoji samo Jedno sopstvo, ali se ono manifestuje u mnoštvu oblika. Sva božanstva indijskog panteona, uključujući i Bramu, Višnua i Šivu samo su aspekti Narajana – Apsoluta, Bramana ili Sopstva, Jedine Stvarnosti. Ali, osećaj sveopšteg jedinstva može se održati samo ako čovek u sebi ima goruću težnju za samospoznajom i ako je u potpunosti okrenut tom idelu, pa su tako ideje Upanišada kroz njihova kasnije tumače koji nisu dosegli visinu drevnih mudraca gubile iz vida osnovni smisao i došlo je do mnoštva suprotstavljenih škola. Šankara se vratio izvornoj ideji upanišadskog monizma – advaita vedanti – reavši: „Jedino je Apsolut stvaran; ovaj svet je nestvaran; a individualna duša ne razlikuje se od Apsoluta“. I uputio svima ovu moćnu poruku: „Ko je tvoja žena, ko je tvoj sin? Ovaj svet je vrlo čudan. Braćo, mislite na onog Jednog koji je večito vaš“.

Moćna poruka jedinstva

Šankara je kao lutajući monah prokrstario Indiju uzduž i popreko, noseći moćnu poruku jedinstva. Gde god bi došao, izazvao bi na razgovor predvodnike i sledbenike suprotstavljenih škola. Po indijskoj tradiciji, onaj ko izgubi u filozofskoj raspravi morao je da postane učenik pobednika. Šankara nije izgubio nijednu raspravu, pa je kako su godine prolazile broj njegovih učenika rastao, a razlike među suprotstavljenim učenjima i pravcima se gubile i bledele. Indija se vraćala univerzalnoj religiji Jedinstva. Ipak, Šankarino biće nije bilo na nivou onoga što je propovedao; ono što je mentalno jasno znao nije jop uvek u potpunosti živeo. Jednom je, vraćajući se sa kupanja u svetoj reci, naletao na čandalu (pripadnika najniže klase) koji je išao putem praćen čoporom pasa. Ne samo da se nije sklonio, već je i okrznuo Šankaru u prolazu. Šankara se razbesneo, kao i njegovi pratioci, i hteli su da silom maknu čandalu sa puta. Ali, čandala reče Šankari: “O poštovani Guru, zar ti ne propovedaš advaita vedantu – učenje da je sve jedno – a opet praviš tako velike razlike među ljudima? Kako se tvoje ponašanje slaže sa tvojom učenjem? Je li tvoja advaita (monizam) samo puka teorija?”

Zaprepašćeni Šankara dobio je lekciju od čandale, nedodirljivog, i ona je izazvala bljesak prosvetljenja u njegovoj svesti. Ono što je propovedao, od tada je za njega postala i životna stvarnost.

Najteža bitka

Najtežu raspravu u svom životu Šankara je vodio protiv Mandane Misre, glavnog filozofa na dvoru radže Mahišmatija. Mandana Misra je mrzeo monahe. Kad se Šankara pojavio na dvoru, napao ga je ružnim rečima. Šankara ga je izazvao na filozofsku raspravu. Sudija je trebalo da bude Barati, supruga Mandane Misre, takođe izuzetno učena žena.

Ako bi izgubio, Šankara je morao da napusti sanjasu i oženi se; ako bi Mandana Misra izgubio, morao bi da prihvati monaštvo i postane Šankari učenik.

Iscrpljujuća rasprava trajala je 17 dana i na kraju je Mandana Misra morao da prizna poraz. Ali, priča nije bila gotova. Sada je Šankaru izazvala Barati, koja je još bolje poznavala svete spise od svoga muža. I nakon višednevne iscrpljujuće rasprave, našla je temu koji Šankara nije poznavao, niti ju je, kao monah, mogao poznavati: kama šastru, spis o smislu i veštini telesne ljubavi. Šankara je zatražio mesec dana pauze kako bi proučio predmet.

Odlazak džagat gurua

Šankara je otišao u Benares i ušao u duboku meditaciju. Odvojio je svoje astralno telo od fizičkog, ostavivši svoje fizičko telo u deblu jednog drveta. Potom je ušao u mrtvo telo radže Amaruke, koje upravo bilo spremljeno za spaljivanje. Ogromno zaprepašćenje i radost zavladali su među posmatračima kada se radža digao iz mrtvih.

Ovo je omogućilo Šankari da doživi iskustvo ljubavi sa kraljicama ne narušivši svoj zavet sanjase. Ali, dvorani su primetili da je radža drugačiji. Oni koji su znali nešto o okultnim moćima brzo su shvatili o čemu se radi. Počela je potraga za telom mudraca koji je oživeo njihovog kralja kako bi ga uništili i naterali da trajno ostane u radžinom telu.

Šankara se izvukao u poslednji čas, vrativši se u svoje telo. Ali, sada je imao neophodno znanje i uspeo da pobedi Barati u raspravi.

Postao je džagat guru, vrhovni učitelj indije, okončao praznoverice i jalove rasprave i duhovno ujedinio ovu veliku zemlju.

A onda je, 820. godine, u svojoj 32. godini naprosto nestao u jednoj od pećina Himalaja. Niko ga nikad više nije video. Ali, njegova uzvišena misija je uspela. Donela je mir i duhovnu obnovu Majci Indiji.