Dimitrije Mitrinović

Dimitrije "Mita" Mitrinović (21.10.1887-28.08.1953) je bio srpski hermetički filozof, pesnik, revolucionar, mistik, teoretičar modernog slikarstva i putnik, poreklom iz Istične Hercegovine.

Mitrinović je rođen 1887. godine u srpskoj pravoslavnoj porodici u Donjem Poplatu, u blizini Berkovića, za vreme austrougarske okupacije. Kao mlad student on je bio ideolog pokreta Mlada Bosna.

Nakon što je zavšio istoriju umetnosti u Minhenu, Mitrinović se 1914. godine obreo u Londonu. U to vreme je bila izložba dela Ivana Meštrovića u muzeju Viktorije i Alberta, u kojoj je dominirao model spomenika na temu kosovskog boja, koji slavi kosovsku žrtvu.

Kao misteriozna ličnost srpske i evropske kulturne istorije, on je započeo svoj rad na polju umetnosti prevodeći Rig vedu i Virgilijeva dela na srpski.

Kao poklonik univerzalne utopije, poput većine vodećih umova svog vremena, pisao je na temu pan-evropskog društva.Pod psedonimima Cosmoi i Anticus bio je redovni novinar časopisa Novo doba (autor kolumne Svetski poslovi), zajedno sa Ezrom Paundom.

Utopijske i masonske ideje Mitrinovića (pod snažnim uticajima Huserla i Petra Damjanovića Uspenskog, ezoteričnih doktrina Gurđijeva i psihoanalitičke škole Frojda, Junga i Adlera) privlačile su veliku pažnju javnosti ne samo člancima u časopisu Novo doba već i šire.

Alen Vots (Alan Watts), jedan od najpoznatijih popularizatora budizma i zena na Zapadu, kasniji osnivač Američke akademije za azijske studije, ukazao je na Mitrinovića kao na svog Spiritualnog Učitelja, čiji je sistem bio zasnovan na spoznaji odnosa polariteta u kosmosu i čoveku.

Premda je Mitrinović uticao na znatan broj engleskih intelektualaca, on je ostao manje poznat od Gurđijeva. Razlog je verovatno u tome što nije težio širenju svog učenja i privlačenju velikog broja učenika, već ostvarenju svoje političke ideje o ujedinjenoj Evropi.

Vots je u svojoj autobiografiji pojavu i ponašanje Mitrinovića slikovito opisao:

„Bio je slovenski tip čoveka, snažno građen, obrijane glave, sa crnim obrvama nalik na krila i hipnotičkim očima… Nosio je štap za šetnju sa drškom od ćilibara i uvek plaćao račune u restoranima sa novim banknotama od pet funti, koje su u ono vreme delovale kao zvanični dokumenti, pušeći debele Virdžinija cigarete. Takođe je pio velike količine viskija. Podsećao je na Gurđijeva i zaista bio veliki mag i „raskalašni guru“. Bio je okružen posvećenim učenicima i ženama koje su ga obožavale. Živeo je polutajno u svom svetilištu, tako da se nametao utisak da je bila velika privilegija biti u njega pušten. I zaista je to bila privilegija. Ja sam ga voleo i plašio sam ga se, jer su moji prijatelji, budisti i teozofi, mislili da je bio crni mag.

Neke elemente Mitrinovićevog učenja Vots nikada nije otkrio, jer je dao zakletvu da to neće učiniti. Ali može se istaći da je Mitrinović kao malo ko shvatao uzajamne odnose polariteta. „Jedne noći“, piše Alen Vots u svojoj autobiografiji “on nam je održao predavanje o eseju Menli Hola (Manly Hall) ‘Lectures On Ancient Philosophy’, u kojem je objasnio komplementarnost principa jednosti i principa diferencijacije u univerzumu. ...Naučio me je da akutne razlike pozitivno manifestuju jedinstvo, i da se jedno ne možete pravilno shvatiti bez drugog.”

Mitrinovićeva dela ostala su razbacana u brojnim evropskim časopisima (poput provokativnih tekstova zasnovanih na psihološkim i filozofskim teorijama, a među njima su: “Frojd prema Adleru”, “Značaj Jungovog dela”, “Niče kao istorijska pozadina Adlera”, “Načela genija”, “Carstvo snova” i mnoga druga.

Mitrinovićeva biblioteka sadržala je 4500 knjiga iz oblasti filozofije, politike, sociologije, religije i ezoterije. Ona je odražavala širinu njegovih interesovanja i ukazivala na činjenicu da je poznavao više stranih jezika.