Staza što vode do Boga, ima koliko i ljudskih duša...
Napisala / Napisao: Dragan Paripović
Čuang Ce (kin. 莊子) je bio kineski filozof koji je živeo približno u 4. veku pne. Smatra se jednim od velikih učitelja taoizma, a njegovo ime znači "učitelj Čuang".
Čuang Ce je živeo u periodu zaraćenih država, kako se naziva razdoblje kineske istorije od 475. do 223. godine pne. Pretpostavlja se da je živeo u 4. veku pne., otprilike između 370. i 300. godine pne. Bio je rodom iz grada Meng (蒙城), u državi Song (današnja provincija Henan). U to vreme na teritoriji Kine je postojalo 7 manjih država, koje su često ratovale jedne s drugima. U tom razdoblju se razvio velik broj filozofskih učenja, pa se to vreme još nazivalo i „razdobljem sto škola“.
Čuang Ce je bio savremenik Mencija i prijatelj Huj Šija. Živeo je povučenim životom, ali je ipak bio čuven po svojim idejama i spisima. Pripoveda se da je kralj Vej iz Č'ua, čuvši za njega, poslao glasnike s darovima da ga pozovu na njegov dvor, obećavajući da će ga postaviti za glavnog ministra. Čuang Ce se, međutim, samo nasmejao i rekao im:
Odlazite, ne prljajte me... Više volim da uživam u svojoj slobodnoj volji.
Kada je umrla Čuang-ceova žena, njegov prijatelj Hui Si je krenuo da mu izrazi saučešće. Našao ga je kako sedi na podu, peva i bubnja po zdeli. Kad ga je upitao zar ne oseća žalost prema pokojnoj ženi, Čuang Ce mu je rekao:
Kada je umrla, bio sam jako žalostan. Potom sam razmislio polazeći od samog početka, u kome ona nije imala ni život, ni oblik, pa čak ni svojstva. Bila je deo velike bezobličnosti. Zatim se promenila, poprimivši svojstva, pa oblik i onda život. Sada se ponovno menja i prelazi u smrt. Ove promene su jednake sledu četiri godišnja doba, proleća, leta, jeseni i zime. Sada ona počiva u velikoj kući svemira. Da idem naokolo plačući i naričući, ponašao bih se kao čovek koji ne shvata nužnost zbivanja. Zato sam prestao.
Učitelj Čuang je skeptičan prema dometima ljudske spoznaje, argumentujući da je život ograničen, a količina znanja neograničena. Koristiti ograničeno radi sticanja neograničenog, odraz je gluposti.
Čuang Ce suprotstavlja pojmove prirodnog i ljudskog. Sleđenje prirode, izvor je vaskolike sreće i dobrote, dok je sleđenje onoga što je čovekovo izvor vaskolike patnje i zla.
Učitelj Čuang i žaba:
"Ono što je prirodno, unutarnje je. Ono što je čovekovo, spoljašnje je ... Prirodno je da volovi i konji imaju četiri noge, stavljanje ulara konju na glavu ili uzice u gubicu vola, čovekovo je delo."
Iako su razna stvorenja po svojoj prirodi različita, zajedničko im je da su podjednako srećna kad slobodno ispoljavaju svoje prirodne sposobnosti. Čuang Ce govori o dve ptice, velikoj koja leti hiljadama milja, i maloj koja jedva prelazi sa drveta na drvo, ali ipak su obe srećne čineći ono što mogu da čine. Čuang Ce zaključuje da ne postoji jednoobraznost prirode stvari, a nametanje jednoobraznosti može samo doneti patnju.
"Noge patke su kratke, ali ako pokušamo da ih produžimo patka će osetiti bol, ždralove noge su duge, ali ako pokušamo da ih skratimo, ždral će osećati bol. Stoga ne treba da skraćujemo ono što je po prirodi dugo, niti produžavamo ono što je po prirodi kratko."
Ljudi, putem zakona, morala i institucija, pokušavaju da uspostave jednoobraznost i ukinu prirodne razlike. Čuang Ce se žestoko suprotstavlja upravljanju ljudima i smatra da je najbolji način upravljanja neupravljanje. On kaže:
"Znam za ostavljanje ljudskog roda na miru, ali ne i za upravljanje ljudskim rodom. Ostavljanje na miru proizlazi iz brige da ljudi ne uprljaju svoju unutarnju prirodu i odbace svoj te. Kad ljudi ne kaljaju svoju unutarnju prirodu i ne odbacuju svoj te, ima li potrebe upravljati ljudskim rodom?"
© 2021. Spiritualni centar, portal duhovnosti.
Sva prava zadržana.