Buda

Buda, otelovljena Samilost

Buda, punim imenom Sidarta Gotama Buda, veliki je Avatar stare Indije i veliki reformator hinduizma. Duboko samilostan i dirnut neprekidnim patnjama ljudskog života (starost, bolest, smrt), a nezadovoljan time što je tradicionalna religija Indije počela da se pretvara u okoštalu formu, nezadovoljan dugo ukorenjenom asketskom tradicijom koja je podrazumevala da je neophodno žestoko mučiti telo (tapas) da bi se postiglo prosvetljenje, Buda je ustanovio "srednji put" - stazu koja podrazumeva da ne mučimo sebe, ali da istovremeno imamo dovoljno discipline da ne popuštamo svojim nižim sklonostima, i idući njome postigao prosvetljenje, Nirvanu - stanje u kome prestaje sva patnja. Taj plemeniti cilj i duboko samilosno učenje ostavio je u nasleđe našoj i svim budućim generacijama.

Na osnovu arheoloških i istorijskih činjenica, smatra se da je Buda rođen u mestu Lumbini u Nepalu, a njegov život se datira između 563. g. p. n. e. i 483 g. p. n. e. Njegovo kasnije delovanje i poučavanje odvijalo se u istočnim krajevima Indije, kao što su Magada i Košala. O Budinom životu znamo pre svega iz tradicionalnih spisa, pod nazivom Budačarita, Lalitavistara Sutra, Mahavastu i Nidanakata. Najraniji od njih, Budačarita, napisan je skoro 4 veka nakon njegove smrti, u 2. veku p. n. e. Neki kanonski budistički spisi, kao što su Mahapadana Sutra i Ačarjabuta Sutra sadrže starije i verovatno pouzdanije biografske činjenice o Budi, ali one ne predstavljaju njegovu potpunu biografiju.

Budino rođenje

Buda je rođen kao princ kraljevine Kapilavistu (današnji Nepal). Otac mu je bio kralj Sudodana, a majka kraljica Maja. Po legendi, u noći kada je Buda začet, njegova majka je sanjala da je beli slon sa šest belih kljova ušao u njen desni bok, a nakon deset meseci je rođen Buda. Kada je zatrudnela, kraljica Maja je krenula iz Kapilaviste u kraljevstvo svog oca da bi se porodila, ali je Buda rođen usput u mestu Lumbini, ispod jednog sal drveta.

Većina izvora se slaže da je Budina majka umrla na porođaju, po nekima odmah nakon porođaja, po nekima sedam dana kasnije. Dete je dobilo ime Sidarta, što na pali jeziku znači "onaj ko postiže svoj cilj". Tokom proslave rođendana, mudrac Asita je došao na dvor iz svog planinskog boravišta, i objavio da će novorođeno dete postati ili veliki kralj, ili veliki svetac. To su potvrdili i učeni bramini koje je Budin otac, kralj, kasnije pozvao da čuje i njihovo mišljenje.

Detinjstvo i mladost

Nakon majčine smrti, Budu je odgajila Majina mlađa sestra, Maha Prađapati. Pošto je bio najstariji kraljevski sin, njegov otac mu je namenio presto. Ali, da bi sprečio mogućnost da se Buda oda religioznoj potrazi, okružio ga svim luksuzom i postarao se da nema mogućnosti da dolazi u dodir sa religioznim učenjima, niti bilo kakvim ružnim stvarima koje bi otkrivale ljudsku patnju.

Kada je napunio 16 godina, princa Sidartu su oženili rođakom istih godina po imenu Jašodara. Ona mu je rodila sina po imenu Rahula. Sidarta je potom proveo narednih 13 godina kao princ u Kapilavisti. Iako je Sidarta imao sve što mu je trebalo ili bi mogao da poželi, ipak je duboko u sebi osećao da materijalno bogastvo nije krajnji cilj života.

Sidarta otkriva patnju

Iako je imao sve što bi mogao da poželi, princ Sidarta je imao nejasnu žudnju da otkrije nešto više. Uporno je tražio od oca da izađe iz grada i obiđe okolinu, da vidi kako žive obični ljudi. Kralj se, naravno, postarao da našminka okolinu, pa kada se princ Sidarta izvezao iz grada sa svojim kočijašem, Čanom, dočekali su ga samo mladi i lepi ljudi, duž ulica okićenih cvećem...

Ali, u određenom trenutku princ Sidarta je sišao sa kola i zašao iza kulisa, u siromašne uličice glavnog grada, a verni i zabrinuti Čana pošao je za njim. Tu je naišao na čoveka sede kose sa štapom, koji je jedva hodao i drhtao je od slabosti. Princ Sidarta nikada nije video starog čoveka. Zaprepašćen, upitao je Čanu: "Šta je ovo?" "To je starac. Svi ćemo jednog dana ostariti", odgovorio je pratilac. "Zar i ja, i moja prelepa supruga Jašodara?" "Da, svi", odgovorio je Čana. Sidarta je bio duboko potresen. Idući dalje, naišao je na čoveka u krastama koji je ležao na ulici i ječao od bolova. Sidarta nikad nije video bolesnika, jer su ih sklanjali od njega. I opet je upitao svog pratioca, i opet mu je Čana odgovorio da je to bolest i da su svi ljudi podložni bolesti, pre ili kasnije. I na kraju, neminovno, Sidarta je nabasao na pogreb. "Šta je ovom čoveku, zašto je tako hladan i nepokretan?" upitao je Čanu. "Mrtav je", odgovorio je Čana. "Svi ćemo jednog dana umreti".

Sidarta je doživeo šok svog života. Sve što mu se u palati prikazivalo kao život, bilo je laž. Shvatio je da je ljudsko postojanje patnja, od početka do kraja. I smesta se u njemu javio neodoljivi poriv da je okonča, jednom za svagda.

Na povratku u palatu naišli su na asketu koji je meditirao pod drvetom, i tada je princ Sidarta, takođe po prvi put, video jednog duhovnog čoveka, u meditaciji.

Princ napušta palatu

Princ Sidarta je odlučio da napusti palatu i upusti se u duhovnu potragu. Naravno, otac ga ne bi pustio ni na koji način, pa je princ morao da organizuje sopstveno begstvo. Jedne noći, uz pomoć svog vernog Čane, dokopao se svog konja Kantike i neopažen izjahao iz palate...

Sidarta je najpre pošao u Rađagahu i započeo asketski život, proseći milostinju na ulici. Kasnije je sreo učitelja po imenu Alara Kalama i izvesno vreme učio kod njega. Potom je krenuo dalje i sreo učitelja Udaka Ramaputu, zahvaljujući kome je dostigao visoke nivoe meditativne svesti, ali i dalje nije bio zadovoljan. Krenuo je dalje. Sa grupom od pet asketa pod vođstvom Kaundinje nastavio je intenzivni tapas (žestoku pokoru, koja se graničila sa samomučenjem). Nakon što je izgladneo skoro do smrti - jeo je samo po orah ili list dnevno - pao je u nesvest dok se kupao u reci i zamalo što se nije udavio.

Moj će biti Srednji Put

Jedna voma čista i posvećena devojka po imenu Suđata ponudila mu je pirinač. Buda je prihvatio. Za njegove saputnike, prihvatiti pirinač, i to od žene, bila je izdaja njihovog puta. Ali, Buda je znao bolje. Oporavio se i njegova meditacija je postala intenzivnija i okrepljujuća. Tada, meditirajući na obali reke, video je čamac u kome su učitelj muzike i njegov učenik plovili da sviraju na nekoj svetkovini. Jasno je čuo kako učitelj poučava svog učenika: "Ako suviše zategneš žice na instrumentu, one će pući. Ako ih suviše olabaviš, neće moći da svira". Nešto je blesnulo u Sidartinoj svesti. Shvatio je šta je Srednji Put i prihvatio ga.

Budina najteža iskušenja

Sada potpuno odlučan i siguran u ono što hoće, seo je ispod bodi drveta blizu seoceta po imenu Budgaja. Rekao je sebi: "Neću ustati ispod ovog drveta dok ne postignem Prosvetljenje". I započeo je svoju dugu, pobedničku meditaciju.

Na pragu samog ostvarenja, iskušenja su najveća. To je uvideo i Buda. Sile suprotstavljene duhovnom napretku - po tradiciji, oličene u demonu Mari - napale su Sidartu iskušenjima koja su pokosila mnoge tragaoce. Najpre, tu je bilo iskušenje materijalnim, koje je princ Sidarta još jednom pobedio. Potom, iskušenje nižih vitalnih sila - seksualnih impulsa. Buda je prošao i kroz njega. Potom je došao strah - Mara je napao Budu praćen armijom demona. Ali, Budina meditacija transformisala je njihove strele u bukete cveća. I na kraju, najteže iskušenje - susret sa samim sobom, sa egom, sa onim što mislimo da jesmo, ali u stvari nismo. U trenu je Sidarta uvideo da je ego samo iluzija - da u stvarnosti ne postoji. Put ka Nirvani je bio otvoren.

Nakon 45 dana meditacije Sidarta je postigao Nirvanu i postao Buda - Probuđeni, Prosvetljeni, spreman da svoje veličanstveno dostignuće podeli sa čitavim svetom.

Nirvana

Buda je opisao Nirvanu kao savršeno stanje uma koje je lišeno svakog neznanja, pohlepe, mržnje i drugih negativnih stanja, ili "nečistota". Nirvana je kraj individualnog postojanja, gde ne ostaju više granice ličnosti niti ograničenja uma. To stanje vrhunskog oslobođenja, poučavao je Buda, moguće je da dosegne svako biće. To je stanje u kome prestaje svaka patnja i u kome se pojedinac oslobađa iluzije sveta, ili maje, i izlazi zauvek izvan lanca rođenja i smrti.

Osnivanje sanghe

Nakon prosvetljenja, Buda nije bio siguran da li ima svrhe da podučava onom što je spoznao. Osećao je da su ljudska bića toliko preplavljena neznanjem, pohlepom i mržnjom da nikad neće moći da shvate put koji je toliko tanan, dubok i težak da se pojmi. Ali, prema predanju, osoba po imenu Brahma Sahampati ubedila je Budu da ima smisla podučavati, jer će bar neki razumeti. Buda je prihvatio.

Nakon prosvetljenja, Buda je sreo dva trgovca po imenu Tapusa i Balika, koji su postali njegovi prvi učenici. Krenuli su da putuju po Indiji. Prvu propoved Buda je održao u Varanasiju (u Benaresu) gde mu se pridružilo pet učenika koji su tragali za prosvetljenjem. Oni su formirali prvu zajednicu - sanghu - budističkih monaha. Ova zajednica je tokom Budinog poučavanja rasla i na kraju dostigla skoro 1000 članova.

Povratak u Kapilavistu

Nakon više molbi svog oca da se vrati u svoje rodno kraljevstvo, Kapilavistu, Buda je pristao. U palati su pripremili ručak, ali je Buda sa svojim sledbenicima prosio milostinju u okolini grada. Kralj Sudodana je prišao svom sinu, Budi i rekao: "U našoj ratničkoj porodici Mahamasata nikad niko nije prosio". Po predanju, Buda je odgovorio: "To nije običaj tvoje kraljevske loze. Ali to jeste običaj moje, Budine, loze. Nekoliko hiljada Buda prosilo je milostinju".

Nakon toga su Budisti ipak pristali da ručaju u palati, a potom je Buda održao propoved o dharmi. Mnogi članovi kraljevske porodice pridružili su se sanghi. Budini rođaci Ananda i Anuruda su se takođe pridružili, i oni će kasnije postati njegovi glavni učenici. I Budin sin Rahula pristupio je Sangi. A na njegov zahtev, Buda je u sanghu primio i njegovu majku, svoju bivšu suprugu, Jašodaru. Za ono vreme, to je bio potez bez presedana - put ka Oslobođenju sada je, po prvi put, bio otvoren i ženama. Iako je priznao da je njihov kapacitet za Probuđenje isti kao i kod muškaraca, Buda je ženama u sanghi dao dodatna pravila u odnosu na muškarce.

Pokušaji ubistva

Budin rođak Devadata, sa kojim se još u mladosti, kao princ Sidarta, sukobljavao po pitanjima samilosti, istine i pravde, stupio je u sanghu. Devadata je bio čovek pun ega i taštine i čak je u jednom trenutku zatražio od Bude da se ukloni i pusti njega, Devadatu, da predvodi sanghu. Naravno, Buda se nije složio. Devadata je sada odlučio da ubije Budu. Pokušao je to u nekoliko navrata, bacivši stenu na njega dok je meditirao, pustivši pobesnelog slona na njega i slično, ali je Buda svojom svetlošću i duhovnom moći sprečio sve te napade. Nakon toga u više navrata Devadata je pokušao da podeli sanghu, ali u tome ipak nije uspeo.

Budin odlazak

Nakon osamdeset godina provedenih na zemlji, Buda je napustio telo nakon kratke bolesti, navodno izazvane hranom koju mu je ponudio jedan od sledbenika, Čunda. Na užas i žalost i molbe njegovog najvernijeg učenika, Anande, da ih ne napušta, Buda je odgovorio:

"Ananda, zar hoćeš da kažeš da sangha očekuje nešto novo od mene? Zar hoćeš da kažeš da nisam potpuno jasno govorio o ovoj dharmi? Od vas nisam krio ništa. Nikad nisam ispoljio nikakvu povučenost niti ikakvu ravnodušnost. Osim toga, nikad nisam poučavao da ja treba da vodim sanghu i da ona uvek treba da zavisi od mene. Pa zašto bih onda ostao? Zašto bih se dalje bavio aktivnostima sanghe? Ananda, odsad budi dovoljan sam sebi. Imaj vere u sebe. Vodi duhovan život. Spoznaćeš najvišu Istinu. Samo onaj ko sledi dharmu, samo onaj ko nalazi utočište u dharmi, ući će u svet Blaženstva, i niko drugi".

Neke od osnova Budinog učenja:

Četiri Plemenite Istine:

Patnja je nerazdvojni deo postojanja; korne patnje je žudnja za čulnošću, sticanjem identiteta u uništenjem; patnja se može okončati; okončanje patnje postiže se sledeći Plemeniti Osmostruku Put.

Plemeniti Osmostruki Put:

Ispravno razumevanje, ispravno mišljenje, ispravno govorenje, ispravno delanje, ispravno življenje, ispravan napor, ispravna pažnja i ispravna koncentracije.

Patnja:

Patnju stvara um, kao prirodnu posledicu svog složenog delovanja.

Odbacivanje nepogrešivosti spisa:

Ne treba prihvatati učenja ukoliko ih nije stvorilo samo naše iskustvo i ukoliko ih ne hvale mudri (Kalama sutra)

Anitya:

Sve stvari koje su postale imaju i kraj.

Duhkha:

Ništa što nastaje ne može biti konačno zadovoljavajuće.

Anatman:

Ni za šta što je u domenu iskustva ne može sa zaista reći da je to "Ja" ili "moje".

Nirvana:

Za osetna bića je moguće da ostvare dimenziju svestu koja je potpuno nepatvorena i mirna i da okončaju svaku patnju koja nastaje interakcijom uma sa uslovljenim svetom.

Po predanju, Buda je uvek naglašavao etiku i ispravno razumevanje. Dovodio je u pitanje uobičajena poimanja o božanstvu i spasenju. Tvrdio je da nema posrednika između čovečanstva i božanskog. I sami daleki bogovi su podložni karmi na nebesima koja su podložna propadanju. A Buda je samo vodič i učitelj za bića koja moraju da prate put Nirvane da bi i sama postigla duhovno buđenje i da bi spoznala stvarnost.