Biti kao Sunce

Omram Mihael Ajvanhov (1900 - 1986), bio je prosvetitelj, pedagog, filozof, astrolog i duhovni učitelj bugarskog porekla, koji je skoro pedeset godina svog života proveo u Francuskoj držeći brojna predavanja na francuskom jeziku. Znanje i duhovne uvide sticao je najpre samostalno, a od svoje 17. do 37. godine od Petra Danova (Beinsa Douno, 1864 - 1944) protestantskog teologa, kompozitora i duhovnog učitelja, takođe bugarskog porekla.

„Davati kao sunce, voleti kao sunce... Ne znam da li ću to jednoga dana postići, ali živim sa tom željom. I kada u susretu sa ljudima osetim da me obuzima uznemirenost, malodušnost, okrenem se ka onome koji tamo gore neprestano,neumorno i nepokolebljivo nastavlja da sija da bih obnovio veru. (.....) i mi u sebi imamo nešto što uvek ostaje izvan domašaja: naše više Ja, jer naše više Ja je u suncu. Gledajući u sunce, jednoga dana ćemo moći da se spojimo sa našim višim Ja i da kao ono živimo u miru koga ništa ne može da uznemiri. (......) Moja najveća želja je da povedem ljude ka suncu...“ (Omram Mihael Ajvanhov)

Ovo su reči Omrama Mihaela Ajvahnova, prosvetitelja, duhovnog učitelja, filozofa i pedagoga (1900 – 1986), bugarskog porekla, koji je tokom svog gotovo pedesetogodišnjeg života u Francuskoj održao na hiljade predavanja o tako reći svim značajnim oblastima čovekovog postojanja: o zdravlju, ishrani, muškoj i ženskoj energiji, seksualnoj energiji, značaju prenatalne edukacije za roditelje, prirodi i elementarnim bićima, o tome kako živeti u harmoniji sa samim sobom i drugima, o Hristu, evanđeljima, značenju najvećih hrišćanskih praznika, alhemiji, zodijaku, ljubavi, meditaciji.... Njegovi sledbenici poštovaoci i saradnici su zapisivali njegove reči i one su sabrane u desetinama knjiga i brošura i prevedene sa francuskog na 35 svetskih jezika.

Kroz uzbudljivu životnu priču Mihaela Ivanova (kako se prvobitno zvao) prepoznajemo tkanje sudbine koje je ovog izuzetnog čoveka vodilo od krajnjeg siromaštva u malom makedonskom selu na planini Pelister,  ka Varni, na obali Crnog mora gde je doživeo svoje prvo duhovno probuđenje u adolescentskom dobu. Čitao je mnogobrojne autore, romanopisce, pesnike i mistike, a od svih njih, u toj ranoj fazi njegovog duhovnog razvoja najviše je na njega uticao, američki filozof Emerson, i njegovo delo Nad – duša.

„... Svi mi posedujemo ono što Emerson naziva nad-dušom. Ta viša duša koja dodiruje nebo, koja živi na nebu, jeste izraz samog Boga. Spuštajući se da bismo se utelovili u materiji, izgubili smo svest o toj duši, o njenom postojanju u nama, ali ako nastojimo da je upoznamo, ako se poistovećujemo sa njom, priblažavamo se našem pravom biću: naša svest se podiže, njene vibracije postaju jače i jednoga dana ona se rastapa u Univerzalnoj duši i mi činimo jedno sa Bogom i svim što je stvoreno. .... Za sada možda niste svesni postojanja te duše u vama, ali ako mislite na nju, ako je volite, ako nastojite da uđete u odnos sa njom, ako je zovete u pomoć, malo po malo ćete osetiti kako vam se ona približava. Inače, znate, to istinsko boravište je tako daleko da se ne bavi vama. Vi imate teškoće, patite, ali se ona ne brine, ne pati, ona je smirena. Samo ako se okrenete ka njoj, ako je pozovete, ona spušta pogled ka vama. (Iskustvo vatre, poglavlje V, Postati živa knjiga, Delovii autobiografije I)

Tajanstveni putevi sudbine su ga međutim odveli ka jednom još značajnijem susretu, ovoga puta uživo, susretu sa Petrom Danovom, bugarskim teologom i muzičarem koji je u Varni, Sofiji i Velikom Trnovu živeo i radio početkom 20. veka. Mihael će pored učitelja provesti punih dvadeset godina, i sećanje na ličnost učitelja, njihov takoreći svakodnevni zajednički život, Mihaelovo odrastanje, sazrevanje i duhovni put kojim je koračao uz Danova i Belo bratstvo, fragmenti istorije Bugarske tog perioda kao i čudesna i mistična lepota planine Rila i njenih jezera, su tema drugog toma Autobiografije. Evo kako Ajvanhov opisuje svoj prvi susret sa učiteljem:

Najzad, u mojoj osamnaestoj godini učitelj Petar Danov se pojavio u mom životu i od tog trenutka ja sam počeo da postajem zaista ja. (.......) Pevali smo oko pola sata a onda je učitelj želeo da zna da li imam pitanja. Pre nego što sam ga sreo, mnogo sam vežbao da bih razvio izvesne psihičke sposobnosti, a naročito vidovitost. Vidljivi svet nije bio dovoljan da zadovolji moju radoznalost, hteo sam da znam šta se dešavalo izvan njega, ali uprkos naporima koje sam ulagao rezultati koje sam postigao su za mene bili nedovoljni. Rekao sam mu to i zamolio ga da me posavetuje. Očekivao sam naravno da mi otkrije nekoliko velikih tajni i da mi da teške vežbe. Kako sam se iznenadio kad mi je sasvim jednostavno, rekao: „Postaje se vidovit uz pomoć ljubavi.“ Da, kakvo iznenađenje, i kakvo razočarenje takođe! Posavetovao me je da napustim sve metode koje sam do tada koristio i čiju opasnost nisam mogao da procenim.
Ljubav koja rađa vidovitost... Priznajem da u početku nisam shvatio: bio sam mlad, i ono što sam oko sebe video me je pre navodilo na pomisao da ljubav čini slepim. Ali iako nisam razumeo, ozbiljno sam shvatio taj odgovor. I sada, ne samo da verujem da ljubav, duhovna ljubav čini ljude vidovitim, već da samo ona donosi pravu vidovitost. (Zadivljenost susretom, I poglavlje, , U društvu učitelja Petra Danova, Delovi autobiografije II)

Danov je 1937 imao čak 40 000 sledbenika u Bugarskoj, a najnaprednijim od svih je smatrao upravo „brata Mihaela“ kako su prijatelji tada oslovljavali Mihaela Ivanova. Budući vidovit, Beinsa Douno (Petar Danov) je duhovnim okom video da će njegovo učenje morati da se povuče pred nastupajućim političkim režimima u Bugarskoj, te je Mihaelu poverio misiju da, svojim odlaskom u Francusku 1937 godin sačuva poruke i nauk svog učitelja u zapadnoj Evropi. Mihael, koji je već bio veliki poštovalac francuske kulture i književnosti, veoma brzo uči francuski i počinje da drži predavanja najpre u Parizu, a potom i po drugim delovima Francuske, u Švajcarskoj, Kanadi, Engleskoj...... Za relativno kratko vreme nastaju dva duhovna centra u Francuskoj – u onom većem, blizu Azurne obale je i sam učitelj godinama živeo i proveo i poslednje godine svog ovozemaljskog života.

 Mihael Ivanov je prolazio i kroz mnoga iskušenja, jednu godinu čak provodi i u zatvoru, pošto je bio lažno optužen. Po izlasku iz zatvora odlazi u Indiju gde boravi narednih godinu dana upoznajući se sa znamenitim ljudima, duhovnim učiteljima, meditira sa njima, ali dolazi u dodir i sa običnim ljudima, decom... U Indiji dobija titulu Omraam i po povratku je poznat pod imenom Omram Mihael Ajvanhov.

Ivana Živković

Koje knjige su do sada izašle na srpskohrvatskom jeziku.

2015 i 2016. godine u Beogradu su objavljena dva toma Autobiografije Omrama Mihaela Ajvanhova, u izdanju kuće Babun iz Beograda: Postati živa knjiga i U društvu učitelja Petra Danova.  2017. se pojavljuje i Nova Zemlja, knjiga koja praktično objašnjava sve značajne aspekte učenja Belog bratstva, a sadrži i svakodnevne vežbe, savete, molitve, formule... Osim pomenutih dela, na srpski jezik su nešto ranije prevedene i objavljene  tri knjige ovog svestranog prosvetitelja: Joga ishrane, Zlatna pravila za svakodnežvni život i Moć misli. Izdavač je kuća Glosarijum, takođe iz Beograda.