Obračun s vlastitim demonima

Od tri koraka za nadvladavanje naših zabluda koja se poučavaju u budističkim učenjima o uvežbavanju uma, prvi je prepoznati ih, odnosno identifikovati ih. A to ne znači samo intelektualno, već u svom umu. Prepoznati ih, ali se ne poistovećivati s njima – razlika je presudna. (Sledeća dva koraka su nadvladati ih primenom odgovarajućih suprotnosti,  te ih potpuno iskoreniti mudrošću koja spoznaje prazninu.)

Čudovišta u podrumu

Mnogo je bolje ne potiskivati one delove svog uma koji nam nisu dragi. Te zablude i loše karmičke predstave koje  isplivavaju nisu urođene našem umu ali, dok to ne prihvatimo, one i dalje čuče u zasedi u našem mentalnom podrumu. Čak i ako ne iskoče ispred nas i ne prepadnu nas, one nas ipak proganjaju. Uzrokuju nam neprijatnost i bolne osećaje a da i ne znamo zašto se tako osećamo. Da li se i vama ovo čini malo sablasno, ili samo meni? Mislim da je život sablasan sve dok živimo pod uticajem nepoznatih mentalnih čudovišta. Mi nekako znamo da su tamo i baš zato nastojimo da vrata našeg podruma držimo  čvrsto zaključana.
Postoje raznorazne taktike kako ih možemo izbeći, ali one nisu baš delotvorne. Ako ste gledali horore, znate šta sve ljudi rade, kako se pretvaraju da u podrumu nema čudovišta. Okrivljuju čudne susede, odvlače pažnju drugim stvarima ili se samo opijaju do besvesti. Ili pokušaju da odu od kuće, ali se po scenariju to uvek loše završi (ne možemo pobeći od svog uma).

Što god da čovek čini, strava se ipak uvlači kroz pukotine u prozorima i vratima, ili puzi po stepeništu; i uvek uspeva da se nametne kao faktor iznenađenja. Oni to znaju pa nikad nisu stvarno opušteni, uvek žive u strahu.
Naše odbijanje da se suočimo sa svojim zabludama i priznamo ih kao svoje gura ih u podrum, odakle imaju enormni, nevidljivi uticaj na sve što u životu radimo. Umesto toga treba da imamo samopouzdanje i integritet da isteramo ove unutrašnje demone naših zabluda na otvoreno, da ih pozovemo da se pokažu pod svetlom našeg čistog, neuništivog potencijala koji nam omogućava da: (1) vidimo kako nemamo čega da se bojimo, da one nisu toliko nepodnošljive, a da smo mi sami mnogo veći i jači od njih i (2) budemo spremni da naučimo od njih šta se zapravo odvija u našem umu.

Ne možemo potpuno i svesrdno da prihvatimo ko smo ni gde smo ukoliko postoje aspekti našeg uma koje se plašimo da istražimo. A ukoliko ne možemo da prihvatimo ko smo, ne možemo ni da se promenimo. Ako želimo da budemo bolji, treba da priznamo svoje zablude i preuzmemo odgovornost za njih, da se iskreno i dobro zagledamo u njih, a ne da ih poričemo ili bezrezervno odbijamo.

Jednom kada priznamo umesto što odbijamo ove mračne navike ili obrasce ponašanja, oni više neće imati istu kontrolu nad nama. Isto tako ćemo jasnije videti da mi nismo naše zablude, da one dolaze i odlaze poput oblaka na vedrom nebu ili promene vremena.

Na primer, ne možemo da nadvladamo našu uvreženu nenaklonjenost drugima – ono: „Ne volim baš previše ljude, barem dok ih bolje ne upoznam, a čak ni onda...“ – dok ne spoznamo da imamo u umu tu dozu antipatije kojom štitimo sebe a, um projektuje antipatiju na ovu zbrkanu gomilu ljudskog roda (verovatno počevši s nama samima). Istovremeno, treba da vidimo da mi nismo ta averzija, da je naša prava priroda sposobnost povezivanja i topline.
 Jedna od najvrednijih stvari koju sam napravila na mom podužem povlačenju pre nekoliko godina je bila da se zagledam ravno u svoje zablude, da ih ne prekrivam neprimenjenim opštim mestima Dharme, da ih ne guram pod tepih, da se ne pretvaram kako ih nema. Otkrila sam da bi, kad bih imala snažnu zabludu, moja naredna meditacija bila posledično snažnija, tako da sam na neki čudan način počela da uživam u svojim zabludama. Nesumnjivo im je popustila moć da me zaplaše ili utiču na mene. Više su postale kao neki predmeti zanimanja, izazovi. Naravno, nisam ni blizu tome da ovladam njima, ne tvrdim to; ovo je praksa za ceo život, a naše zablude imaju puno nivoa. (Uvek moramo da se čuvamo i od samodopadanja i samozadovoljstva, koji odjednom mogu izbiti na površinu onda kada se naš um oseća ugodno.) No, imam puno poverenje u mogućnost iskrenog prihvatanja svih naših zabluda, koliko god mutne i mračne bile te u našu sposobnost da ih uz pomoć primenjene Dharme otpustimo.
 
Luna Kadampa