Muldašev: tajne Uskršnjeg ostrva

Ekspedicija na Uskršnje ostrvo ruskih naučnika (čitajte u „AiF“-u br. 19-21) je ustanovila da osnova čuvenih idola zalazi duboko pod zemlju. Rusi su pokušali da uđu u zagonetno podzemlje, gde je već poginulo više od 60 istraživača.

– Vi ste, Ernste Rifgatoviču, posetili mnogo pećina na Uskršnjem ostrvu. U čemu je njihova specifičnost?

– Tipične pećine Uskršnjeg ostrva liče na uske prolaze, imaju u prečniku 30-150 cm. Oni, krivudajući, zalaze u nepoznate dubine zemlje. U većinu takvih pećina-prolaza odraslom čoveku je teško da uđe. Lokalno stanovništvo u njih nikad ne ulazi. Pa ipak je tamo stradalo više od 60 ljudi.

– Kako je u tim pećinama izginuo toliki broj ljudi, kad u njih i ne može da se uđe kako treba?

– To pitanje smo više puta postavili meštanima. Odgovori su bili ove vrste: „Aku-aku ubija“ i „oči oduzimaju život“ ili „ljudi-ptice pretvaraju ljude u paru“. Osim toga, kako biva, neki ljudi umiru kasnije, dan-dva nakon što su ulazili u pećine-prolaze, kao što se desilo, kako se priča, sa sinom Žaka Iva Kustoa. Poseban strah izaziva takozvana Dolina smrti, u čijim pećinama se ljudi, kako pričaju, pretvaraju u paru.

– A kako ste vi istražili te pećine? I šta ste tamo videli?

– Prvo što se može primetiti u svakoj od pećina na Uskršnjem ostrvu je da imaju odlike veštački napravljenog prolaza u zemlji. Sjajan primer toga je „pećina-cev“ u kojoj smo mi boravili.

– Kako da shvatim izraz „pećina-cev“?

„Bio sam sav oblepljen nekakvim kuglama“

– Ta pećina se nalazi na visokoj i strmoj obali ostrva. Direktno iz padine počinje cev koja ulazi u dubinu brežuljkaste obale. Ta cev je dopola zasuta zemljom, ponegde razrušena, ali pri pažljivom posmatranju se dobro vidi. Prečnik joj je oko 1,5 metara. Na mestima koja su se slomila može da se vidi da je zid te cevi načinjen od materijala koji podseća na keramiku sive boje, debljine oko 20 cm. Na mestima skretanja cevi vidljivi su dodatni umeci od istog materijala. Na zidovima cevi su ponegde urezani nerazumljivi hijeroglifi, a takođe su nacrtani i ljudi-ptice.

– Šta ste osetili tokom boravka u toj pećini?

– Kada smo se uvukli u tu „pećinu-cev“, ispostavilo se da tri od pet svetiljki ne gore. Našem čuđenju nije bilo kraja kada se uveče pokazalo da svih pet svetiljki rade.

A tamo, u pećini, Vener Gafarov i ja smo puzali napred, prolazeći jednu krivinu za drugom. Pećina se na nekoliko mesta širila, formirajući nešto nalik na proširene delove. A na nekim mestima su bili vidljivi masivni kameni lukovi, nalik na spojnice načinjene radi učvršćenja cevi. Na mestima „lomljenja“ keramičkog površinskog sloja obratio sam pažnju na to da je masa stene bila kao probušena ogromnim svrdlom, a na nekim mestima je tlo bilo učvršćeno ubacivanjem okruglog kamenja veličine rukometne lopte.

U pećini je bilo zagušljivo i vlažno. Kada smo otpuzali oko 200-250 metara, videli smo još jedan luk, pod kojim je bilo mnogo nanesene zemlje, ali je ostajalo dovoljno mesta da se prođe puzeći potrbuške. Kada sam se provukao, video sam da se „pećina-cev“, zavijajući za 90 stepeni, nastavlja pravo još 80-100 metara. Osvetlio sam to lampom. Video sam da se svetlo reflektovalo od nečeg crvenog. Isključio sam lampu i... zaprepastio se. Dva crvena oka su me gledala. U tom trenutku je Vener Gafarov, slikajući me digitalnim aparatom, povikao: „Vidim na ekranu foto-aparata... vidim... Sav si oblepljen nekakvim kuglama! Vraćaj se!“

S naporom sam se okrenuo u cevi i otpuzao nazad. Čak i u horizontalnom položaju mi se jako vrtelo u glavi. Bilo mi je muka. Vener Gafarov je povraćao. Osećali smo strašnu slabost.

Kad smo izašli, dugo smo dolazili k sebi.

O tome ko, ili šta, čuva ulaz u ostrvske pećine, čitajte u nastavku…

Odlomak iz nove, fascinantne knjige prof. Ernsta Muldaševa, "Vodič po zagonetnim mestima naše planete" u kome se iznose rezultati njegovih novih ekspedicija u kojima je istražio mnoga zagonetna mesta na našoj planeti.

Opširnije o knjizi pogledajte ovde.