Kako čovek prvi put stiče nebeski život

Videćemo, dakle, da u najranijim fazama svoje evolucije mnoga od zaostalih „ja“ nikad uopšte i ne dosegnu nebeski svet, dok još veći broj samo ovlaš dodirne neke od njegovih nižih nivoa. Svaka duša se, naravno, mora povući u svoje pravo sopstvo na više nivoe pre reinkarnacije; ali to uopšte ne znači da će u tom stanju doživeti bilo šta što bi trebalo da nazovemo svešću. O tom predmetu ćemo potpunije raspravljati kad budemo govorili o arupa nivoima; izgleda bolje da počnemo sa najnižim od rupa nivoa i polako se krećemo naviše, tako da za trenutak možemo da ostavimo po strani onaj deo čovečanstva čije je svesno postojanje nakon smrti praktično ograničeno na astralni nivo i da nastavimo da govorimo o slučaju jednog entiteta koji se upravo izdigao iz tog položaja - koji je po prvi put imao ovlašnu i prolaznu svest u najnižim podnivoima nebeskog sveta.

Postoje očigledno razni metodi kojim se taj važan korak u ranom razvoju može načiniti, ali nama će zasad biti dovoljno ako kao ilustraciju za jedan od njih uzmemo pomalo patetičnu pričicu iz stvarnog života koja je skrenula pažnju naših proučavalaca kada su istraživali ovo pitanje. U ovoj priči je agens velikih evolucionih sila bila siromašna švalja, koja je živela u jednom od najturobnijih i najprljavijih od naših užasnih londonskih sirotinjskih kvartova - u smrdljivom dvorištu u Ist Endu u koje su svetlost i vazduh jedva uspevali da se probiju.

Naravno da nije bila visokoobrazovana, pošto je njen život bio samo dugo i teško dirinčenje u najgorim okolnostima; ali je ipak bila dobronamerno stvorenje dobrog srca, koja je izlivalo ljubav i dobrotu prema svima sa kojima je dolazila u kontakt. Njene prostorije su bile isto toliko siromašne kao i sve u tom dvorištu, ali su bar bile čistije i urednije od ostalih. Nije imala novca da ga da kada bi bolest to učinila nužnijim nego inače nekom od njenih suseda, ali bi se u takvim prilikama uvek našla na usluzi kad god bi mogla da ukrade neki trenutak od svog rada i pomagala je sa velikim saosećanjem onoliko koliko je mogla.

Zaista, ona je bila kao proviđenje za grube, neznalačke fabričke devojke oko nje, i one su postepeno na nju počele da gledaju kao na anđela pomoći i milosrđa, koji bi im uvek na vreme pritekao u pomoć u nevolji ili bolesti. Često bi, nakon što je dirinčila ceo dan uz jedva poneki trenutak pauze, ostajala do kasno u noć da neguje neke od mnogih paćenika kakve uvek nalazimo u okruženjima tako fatalnim po zdravlje i sreću kakva su u londonskim sirotinjskim kvartovima; i u mnogim slučajevima su zahvalnost i ljubav koju bi svojom neumornom dobrotom budila u njihovim stanovnicima bili apsolutno jedina viša osećanja koja su oni imali tokom čitavog svog grubog i prljavog života.
Pošto su uslovi života u tom dvorištu bili takvi kakvi su, nije čudo što su neki od njenih pacijenata umrli, a tad bi postalo jasno da je ona za njih uradila mnogo više nego što je i sanjala; ne samo da im je pružila malo dobronamerne pomoći u njihovoj privremenoj nevolji, već im je dala i veoma važan impuls u napretku duhovne evolucije. Jer to su bile nerazvijene duše - entiteti veoma zaostale klase - koji nikad u nijednom od svojih rođenja nisu pokrenuli duhovne sile koje bi im jedine mogle doneti svesno postojanje na mentalnom planu; ali sada po prvi put ne samo da je pred njih postavljen ideal kojem bi mogli da teže, već su njeni postupci u njima takođe pobudili nesebičnu ljubav, a sama činjenica da su imali tako jako osećanje kao što je to uzdigla ih je i dala im više individualnosti, pa je tako njihov boravak na astralnom nivou završen tako što su stekli prvo iskustvo najnižih nivoa nebeskog sveta.
Kratko iskustvo, verovatno, i nipošto ne napredne vrste, ali ipak od daleko većeg značaja nego što na prvi pogled izgleda; jer kad se jednom velika duhovna energija nesebičnosti probudi, i samo trošenje njenih rezultata u nebeskom svetu stvara tendenciju da se ona ponovi, i mada taj prvi izliv može da bude veoma mali po količini, on ipak u duši gradi bledu primesu jednog kvaliiteta koji će se sigurno ponovo ispoljiti u narednom životu.

Odlomak iz fascinante knjige "Viši svetovi" (astralni nivo i devahanski nivo) engleskog teozofa Č. V. Ledbitera, koja je u prevodu na srpski jezik prvi put objavljena kod nas u izdanju izdavačke kuće Babun.

Opširnije o knjizi pogledajte ovde.