Kliring

Kliring je sistem teorije i prakse, koja se koristi kod pomaganja ljudima radi rešavanja njihovih problema i životnih teškoća, proisteklih iz međusobnih odnosa sa drugima, kao i sopstvenih mentalnih, emocionalnih, telesnih i duhovnih uzroka i potreba. Praksa kliringa se odvija putem komunikacije i kontemplacije između obučenog praktičara kliringa i klijenta, na nivou svesnih individua, u ravnopravnom, sigurnom i etičkom odnosu.

Cilj kliringa je da pomogne ljudima da razviju svoje sposobnosti za odnose sa drugima, da podignu nivo svesnosti, da potpunije koriste svoje potencijale i talente, da unaprede stupanj svoje autonomije i slobode, sposobnost izbora i donošenja odluka, kao i da podignu nivo lične odgovornosti.

Kliring se najviše koristi u oblasti ličnog razvoja (psihoterapija) i menadžmenta (koučing i profesionalni treninzi zaposlenih).

Lični razvoj i psihoterapiju bismo mogli smatrati sinonimima, tako da bi terminu ličnog razvoja verovatno više odgovarao termin trening ličnih sposobnosti, gde bismo mogli pobrojati rad na razvoju komunikacionih sposobnosti, definisanju ličnih ciljeva, rešavanju problema i konflikata, oslobađanju od stida i griže savesti i dr. dok bi trening profesionalnih sposobnosti spadao u područje menadžmenta i pored navedenog uključivao i trening drugih poslovnih veština i sposobnosti, koje se neophodne za odgovorno i efektivno obavljanje pojedinih radnih poslova i zadataka . Pre nego što razmotrimo kako se kliring koristi u svim ovim domenima, da ukratko definišemo i ostale termine koje ovde koristimo, kao što su: psihoterapija, kanseling, savetovanje i koučing, i da pogledamo šta su sličnosti, u čemu se razlikuju i u kakvom je odnosu kliring sa svakom od njih.

PSIHOTERAPIJA je prema Dr Albertu Pricu usvojenoj od strane Evropske Asocijacije za psihoterapiju sa sedištem u Beču, definisana na sledeći način:

„Svaki psihoterapeutski metod koji se bazira na komunikacijskim metodama i na neophodnim procesima verbalne razmene, a koji preko uticaja psihičkih nivoa (iskustva, svesnosti, emocionalnih, spoznajnih i motivacionih procesa) vode ka konstruktivnoj razmeni (poboljšanju, otklanjanju) simptoma bolesti i stanja patnje i novoj organizaciji iskustva i ponašanja“.

KANSELING se smatra kraćom i plićom psihoterapijom. Za razliku od psihoterapije, kojom se uglavnom bave lekari i psiholozi i gde obuka iz pojedinih metoda traje najmanje tri godine, obuka iz kanselinga traje dve godine i otvorena je za sve zainteresovane. U konkretnom radu više se bazira na pomoći klijentu da definiše svoje ciljeve i da mu se pruži podrška i vođenje na putu njihovog ostvarivanja. U tom smislu je sličan koučingu, dok u smislu alata i pristupa u radu je bliži psihoterapiji.

SAVETOVANJE bi uključivalo pažnju i slušanje sagovornika, sa povremenim i dobro vođenim pitanjima, koja bi klijentu pomagala i vodila ga ka pronalaženju najboljih rešenja za neku tekuću problematiku, koja ga trenutno okupira i opterećuje, te ga blokira u smislu jasnog pozicioniranja i donošenja najoptimalnijih i pravovremenih odluka.

KOUČING je sistematski pristup, putem pitanja i usmeravanja, u cilju ostvarivanja promena i poboljšanja radnog učinka u pravcu postizanja zacrtanog cilja, kao i realizacije ukupnih potencijala neke osobe na individualnom i na grupnom planu (porodica, radna organizacija).

U osnovi sve navedene oblasti su tesno povezane sa međuljudskom, jedan na jedan (dijada, dijadnom)  komunikacijom, koja za posledicu ima međusobno razumevanje i porast svesnosti. Ako je potrebno da se u svakom zanimanju zna šta to čovek radi i šta je to što konkretno proizvodi, onda su to u svim ovim poslovima: uvid, ili „Aha“ iskustvo. Kao neposredna posledica i rezultat procesa rada i odnosa sa praktičarem, klijentu se nešto osvetli i razjasni. Dođe do „klika“, do nekog novog povezivanja i razumevanja, po pravilu praćeno promenom ugla gledanja i novom motivacijom i energijom. U prirodi, to bi bilo slično udaru groma, vidljivost se odjednom i naglo poveća i oslobodi ogromna količina nove energije. Dalje, sledi integracija doživljenog i praktični koraci u pravcu pomaganja klijentu da doživljeno iskustvo implementira i stabilizuje u svom realnom životu, u ličnoj, poslovnoj ili nekoj drugoj sferi. U pojedinim od navedenih metoda, kao što je na primer slučaj sa koučingom, tokom same obuke se izučavaju uglavnom osnovni principi rada sa klijentom, dok se sami alati koji će se u tom poslu koristiti ne izučavaju, već se studentima preporučuje da ih nauče na drugim mestima, odnosno u pojedinim psihoterapijkim školama, u zavisnosti od svog afiniteta i dostupnosti pojedinih škola.

I tako dolazimo do odgovora na pitanje „Šta je kliring?“ Jednostavan odgovor bi bio da je to bogat skup alata i procedura, koje se mogu upotrebljavati u svim gorenavedenim delatnostima. Sasvim konkretno, lekar ili psiholog će kliring koristiti kao moderan psihoterapeutski metod, menadžeri će ga koristiti u koučingu i za trening poslovnih veština, dok ga svi ostali praktičari, u zavisnosti od svog predhodnog obrazovanja, životnog i radnog iskustva, mogu koristiti kao kompleksnu i efikasnu mentalnu higijenu, odnosno u poslovima savetovanja i treninga ličnih sposobnosti.

Dobrobiti od kliringa:

Usmerenost na razvoj svesnosti i unapređenje međuljudskih odnosa, putem direktne komunikacije i dijaloga.
Razvoj ličnih komunikacionih sposobnosti, otvorenosti ka drugima i spremnost za dijalog.
Sposobnost za uspostavljanje, definisanje i dugoročno unapređivanje (izgradnju) svojih odnosa sa drugima.
Bolje poznavanje samog sebe, definisanje ličnog, porodičnog, nacionalnog i profesionalnog identiteta.
Bolje unutrašnje funkcionisanje i veća demokratičnost unutar samog sebe, integrisanost mentalnih, emotivnih i intuitivnih procesa.

Jasna lična misija i životni, profesionalni, socijalni i dr. ciljevi. Pojedinac zna šta realno može, a šta će svrstati u „čuda“.

Transformisanje problema u projekte. Otkrivanje suštine nekog problema.

- Usmerenost na rešenja i pružanje efikasnih modela i principa.     
- Oslobađanje od stida i griže savesti.

Oslobađanje od fiksiranih stavova i izlazak iz zakočenih stanja. Ne dovodi do zavisnosti od kouča ili psihoterapeuta.

Napomena:
Kliring je nastao u Americi šesdesetih godina. Osnovne temelje je postavio amerikanac Čarls Berner (1929-2007, na slici) u svojoj knjizi "Majstorstvo komuniciranja - Priručnik za savremenu psihoterapiju”, koja je 1996. godine prevedena i štampana na srpskom jeziku.