Kad gajimo ljutnju, to je kao da držimo žeravicu koju nameravamo da bacimo na nekog drugog. Opečemo se mi sami – Buda.
28.9.2012.
Napisala / Napisao: Milica Cincar-Popović
Reč „šaman“ je uzeta iz jezika evenki, najmnogoljudnijeg tunguskog jezika koji se danas govori u Rusiji, Mongoliji i Kini. Termin označava iscelitelja koji poseduje sposobnost da uđe u svet duhova, kako bi u njemu lečio svoje pacijente, ili iz njega donosio poruke. Prema konceptu šamanske medicine, sve bolesti nastaju zbog disbalansa između dva sveta. Šaman ulazi u svet duhova koji se reflektuje na ovaj svet i tamo vodi zalutalu dušu pacijenta ili je oslobađa sila i uticaja koje su je zarobile. Kada se ponovo uspostavi ravnoteža između svesnog i nesvesnog u pacijentu, bol, odnosno bolest, nestaje.
Šaman putuje u svet duhova tako što menja nivo svoje svesnosti, tj. ulazi u ekstazu. Da bi to postigao služi se biljnim psihoticima (mešavine za pušenje, razne vrste gljiva i sl) i metodama kao što su igranje, pevanje, gladovanje itd. Šamanski instrument, a to je po pravilu bubanj, je živ, jer je šaman koji ga koristi u njega uhvatio dušu neke životinje, koja će mu pomagati.
Šamanizam je rasprostranjen u svim krajevima sveta i očigledno predstavlja tehniku koja dolazi još iz perioda lunarne duhovne svesti. Šamanski kalendar prati kretanje Meseca, pri čemu svaki dan, tj. svaka noć, svaka faza Meseca,ima svoje karakteristike. Smatra se da je Sibir ako ne postojbina šamanizma, a ono zasigurno deo Zemljine kugle na kome se šamanizam praktikuje u svojoj najpotpunijoj formi.
U Sovjetskom Savezu je šamanizam bio zabranjen – mada je praksa u sibirskim selima ostala intenzivna, samo sklonjena od očiju stranaca – ali kada je ponovo zvanično dozvoljen, na prvi rital koji je održan na Bajkalskom jezeru, došli su šamani (i novinari) iz preko 30 različitih zemalja! U današnje vreme, sibirski šamanizam se otkrio pred očima javnosti zahvaljujući ruskoj lekarki, psihijatru Olgi Kharitidi (na slici), koja je, dok je radila u psihijatrijskoj bonici u Sibiru, odlazila u jedno altajsko selo gde je primila inicijaciju u šamane. Altajski naziv za šamana je „kam“. Olga je stekla i titulu „majstora jasnih snova“, jer se, ma gde se fizički nalazila, u snu povezuje sa svojim zaštitnicima, učiteljima itd. Ona sada živi u Americi, u Minesoti, gde i dalje radi kao pshijatar, ali je njena lekarska praksa neodvojiva od šamanske, koju je opisala u svojim knjigama „Ulazak u krug“ (Entering the Circle) i „Majstor jasnih snova“ (Master of Lucid Dreams). Olga u svojim radovima ukazuje na to da postoje dva šamanska puta – jedan, u kome šaman prigrli smrt i stiče sposobnost lakog prelaska iz jednog u drugi svet jer u njemu više nema straha i drugi, u kome šaman ide putem besmrtnosti, nadilaženja smrti. Olga Kharitidi tvrdi da je ovaj drugi njen put i da joj je dato u zadatak da povede čovečanstvo njime, tj. da bude jedan od učesnika osvešćivanja čovečanstva na putu besmrtnosti, što je misija našeg doba. U tu svrhu, uz svoju psihijatrijsku praksu, drži predavanja i seminare na temu: „Trajno preobraženje“.
© 2021. Spiritualni centar, portal duhovnosti.
Sva prava zadržana.