Robovi i gospodari misli

Masa čovečanstva se sporo kreće putem evolucije, pokretana slepim impulsom svojih dominantnih misli koje su podstaknute i izazvane spoljašnjim stvarima; ali pravi mislilac, mudrac, putuje brzo i pametno putem koji je sam odabrao. Mase, neprosvetljene u pogledu sopstvene duhovne prirode, samo su robovi misli, ali mudrac je gospodar misli. One ih slepo prate; on ih inteligentno bira. One se pokoravaju impulsu trenutka, misleći o svom trenutnom uživanju i sreći; on zapoveda tom impulsu i potčinjava ga, oslanjajući se na ono što je trajno ispravno. One, slušajući slepi impuls, narušavaju zakon pravednosti; on, pobeđujući taj impuls, drži se zakona pravednosti. Mudrac se direktno suočava sa činjenicama života. On zna prirodu mišljenja. On razume zakon svog bića i pokorava mu se.

Međutim, žrtva slepog impulsa ophrvana tugom može da otvori svoje mentalne oči i vidi pravu prirodu stvari, kada želi da to učini. Mudrac - inteligentan, briljantan, smiren - i luda - zbunjena, mračna, uznemirena - u suštini su jedno, a razdvaja ih jedino priroda njihovih misli; kada se luda okane svojih budalastih misli i napusti ih, a odabere i usvoji mudre misli, gle! ona postaje mudrac.

Sokrat je uvideo suštinsko jedinstvo vrline i znanja i svaki mudrac to vidi. Učenje može da pomogne i prati mudrost, ali ono ne vodi mudrosti. Jedino izbor mudrih misli, i, nužno, činjenje mudrih dela, vodi mudrosti. Čovek može da bude učen u školama, ali budalast u školi života. Ne učenje reči napamet, već učvršćivanje sebe u čistijim mislima, plemenitijim mislima, vodi otkrovenjima pravog znanja koja donose mir.

Ludost i mudrost, neznanje i prosvetljenje, nisu samo rezultati mišljenja, oni jesu samo mišljenje. I posledica i uzrok - napor i njegov rezultat - sadržani su u misli.

"Sve što jesmo je rezultat onoga što smo mislili.
To je zasnovano na našim mislima; načinjeno je od naših misli." *

Čovek nije biće koje poseduju dušu, neko drugo ja. On sam je duša. On sam je taj koji misli i dela, delatelj i znalac. Njegov složeni mentalitet je on sam. Njegova duhovna priroda je okružena sferom njegovih misli. On je to što želi i zbog čega je tužan, ono u čemu uživa i zbog čega pati, ono što voli i ono što mrzi. Um nije instrument neke metafizičke, nadljudske duše. Um je duša; um je biće; um je čovek.

Čovek može da nađe sebe. On može da vidi sebe onakvog kakav jeste. Kad bude spreman da se okrene od iluzurnog sveta hipoteza koji je sam stvorio i kojim luta i da se suoči sa stvarnošću, onda će znati sebe onakvog kakav jeste; štaviše, on može da zamisli sebe kakav bi želeo da bude i može da u sebi stvori novog mislioca, novog čoveka; jer svaki trenutak je vreme da se odabere - a svaki sat je sudbina.

* Budina izreka - prim. prev.

Iz knjige "Rasvetljavanje životnih problema" Džejmsa Alena, jednog od najpoznatijih motiivacionih autora. Knjiga je prevedena na srpski jezik i uvrštena u izdavački plan izdavačke kuće "Babun"