Bogatstvo nam leži pred nosom

No, da iznesem još jedan zgodan primer. Ovaj se tiče Masačusetsa, i žao mi je što je tako, jer je to država iz koje ja potičem. Sudbina jednog mladića iz Masačusetsa se odlično nadovezuje na sve prethodne.

Išao je na koledž Jejl gde je studirao rudarstvo, i bio toliko dobar student da mu je uprava univerziteta ponudila posao asistenta. Tokom apsolventske godine zarađivao je 15 dolara nedeljno. Kad je diplomirao podigli su mu platu sa 15 na 45 dolara nedeljno, i ponudili mesto profesora, ali je on odbio i vratio se kući kod svoje majke.

E sad, da su tom momku podigli platu sa 15 dolara na 15 dolara i 60 centi, on bi zasigurno ostao i bio veoma ponosan na to nameštenje. Ali, pošto su mu sa 15 dolara odjednom podigli platu na 45 dolara, on se pokondirio i rekao: „Majko, neću da radim za samo 45 dolara nedeljno. Ipak moj mozak vredi mnogo više od toga! Hajdemo u Kaliforniju da potražimo rudnike zlata i srebra, i da steknemo pravo bogatstvo.“

Majka je na to rekla: „Ali Čarli, biti srećan je jedino pravo bogatstvo.“

„Da,“ reče Čarli, „ali još bolje je biti bogat i srećan.“ Na kraju, oboje su bili u pravu. Pošto je on bio sin jedinac, a ona udovica, moralo je biti po njegovom. Uvek tako bude.

Prodali su imovinu u Masačusetsu, i umesto u Kaliforniju otišli u Viskonsin, gde se on zaposlio u „Saperior Koper Majning“ kompaniji za vađenje bakra, opet za 15 dolara nedeljno, ali sa klauzulom u ugovoru da će ubirati procenat od svakog rudnika koji otkrije za kompaniju. Ne verujem da je ikada otkrio neki rudnik, kao uostalom ni svi drugi potencijalni akcionari te kompanije. Neki moji prijatelji sada nisu ovde jer ne mogu sebi da priušte ni kartu, a bili su akcionari iste kompanije u vreme kada je ovaj mladi čovek bio zaposlen tamo. Otkako je otišao nisam od njega čuo ni reč. Ne znam šta se s njim dešavalo kasnije, ali čisto sumnjam da je pronašao neki rudnik.

Ali postoji i drugi kraj ove priče. Tek što je stigao, novi vlasnik njihovog imanja došao je na ideju da gaji krompir. Zapravo, već prilikom ulaska u posed on je primetio da je krompir posvuda po imanju sam iznikao. Jednom prilikom, odložio je korpu krompira između dva kamena u ogradi da se malo odmori. Znate da su skoro sve naše farme u Masačusetsu ograđene kamenim zidovima. No on je korpu tako jako zaglavio da je morao jako da povuče kako bi je oslobodio između dva kamena. Dok je tako vukao korpu primeti u gornjem delu kamenog zida, baš pored kapije, svetlucavi grumen prirodnog srebra dužine nekih osam inča. Eto kako je jedan profesor rudarstva i mineralogije, koji je savršeno poznavao tu oblast, a nije hteo da radi za 45 dolara nedeljno, prodao svoju farmu u Masačusetsu a bukvalno svaki dan je prolazio pored srebrnog grumena koji je bio nadomak ulazne kapije. On je bio rođen na toj farmi, tu je odrastao, i bezbroj puta očešao isti kamen rukavom da je mogao u njemu na kraju da se ogleda, a ovaj kao da mu je svaki put govorio: „Ovde leži sto hiljada dolara koje možeš odmah da uzmeš.“ Ali on je bio slep. Eto to se desilo na jednom imanju u Njuberiportu, država Masačusets. Vajni profesor rudarstva koji se zaputio trbuhom za kruhom da traži srebro i zlato kojekuda po svetu, a nije video šta ima pred kućom!

Odlomak iz čuvenog motivacionog predavanja „Polja dijamanata“ Rasela H. Konvela, koje je u prevodu na srpski jezik objavila izdavačka kuća Babun. Opširnije o knjizi pogledajte ovde.