Duhovna pranajama, čas 4

Nadam se da ste redovno vežbali vežbe iz prethodnih nastavaka. U meditaciji, jedino redovnost može da donese koristi. Kad meditiramo, mi hranimo svoje unutrašnje biće mirom, svetlošću i radošću. Zahvaljujući toj hrani, ono polako raste i počinje sve više i više da se ispoljava kroz naše spoljašnje biće, naše malo „ja“.

Ako smo u svojoj praksi redovni i iskreni, polako ali sigurno i naš spoljašnji život počeće da se menja. To nisu nagle i spektakularne promene, već postepene ali duboke.

Najbolje je da se meditira rano ujutru, pre nego što se ukućani probude. Tokom dana, kada počnu uobičajene aktivnosti, posao i dnevna žurba, prilično je teško izdvojiti se i dovoljno umiriti da bismo meditirali. Ali, ako ustanemo 20 minuta ranije nego drugi, umijemo se i odmah sednemo da meditiramo, imaćemo tih 20 minuta samo za sebe i svoje unutrašnje biće!

Redovnost i tačnost su izuzetno važni u meditaciji. Na primer, ako ste navikli da jedete u određeno vreme, tačno u to vreme počinjete da osećate glad. Slično je i sa meditacijom. Ako naviknete svoje spoljašnje biće da meditira u tačno određeno vreme, svaki sledeći put tačno u to vreme osetićete unutrašnju glad, unutrašnju potrebu da meditirate, i onda će vam biti mnogo lakše da sednete i umirite telo i um. U stvari, ta unutrašnja glad je stvarna glad, jer mir, spokoj i radost koje dobijamo u meditaciji i jesu hrana kojom se hrani naše unutrašnje biće, koje onda te osobine polako prenosi i u naš spoljašnji život.

Ja meditiram u 6 ujutru. Nastojim da budem redovan, ali ako se ponekad desi da prespavam taj termin, čim se probudim, kad god to bilo, opet najpre uradim vežbu meditacije. Nakon te jutarnje vežbe, dan koji je preda mnom izgleda mi uzbudljiv, obećavajući, pun novih mogućnosti, izazova i prilika... i lakše se suočavam sa njima.

Dakle, evo nove vežbe za vas. Može se reći da je to jedna vrsta duhovne pranajame. Nastavlja se na prethodnu...

Seli smo, umirili misli, koncentrisali se na srce. Zamislili smo kako udišemo i izdišemo kroz mesto na sredini grudi, kao da ne dišemo kroz nos ili usta, već kroz tačku u sredini grudi, kao da dišemo kroz svoje srce. Onda smo pokušali da osetimo kako se naša svest i pažnja sa svakim dahom koncentriše u srcu i kako sa svakim dahom zaranjamo sve dublje i dublje u svoje unutrašnje biće, čije je središte u duhovnom srcu....

Sada zamislimo da je oko nas okean mira. Zamislimo da sa svakim udahom u naše srce ulazi mir iz tog okeana i širi se po čitavom telu. A sa svakim izdahom, zamislimo da izbacujemo iz sebe u taj beskrajni okean napetost, uznemirenost, nervozu – sve što je suprotno miru.

Nakon što smo na taj način disali nekoliko minuta, zamislimo da je oko nas okean čistote. Sa svakim udahom, struja čistote ulazi u naše srce i širi se čitavim našim telom. A sa svakim izdahom, zamislimo da izbacujemo iz sebe sve ružne, nečiste i neželjene misli, osećanja i kvalitete.
Nakon što smo na ovaj način disali nekoliko minuta, zamislimo da je oko nas okean radosti. Sa svakim udahom u naše srce ulazi čista radost, božanska radost, i širi se čitavim našim bićem. A sa svakim izdahom, zamislimo da iz sebe izbacujemo tugu, melanholiju, depresiju i sva žalosna osećanja.

Nakon što smo tako disali nekoliko minuta, zamislimo da je oko nas okean čiste energije, kosmičke energije. Sa svakim udahom u nas ulazi energija iz tog okeana i širi se čitavim našim bićem. A sa svakim izdahom, izbacujemo iz sebe umor, strah, slabost, bezvoljnost – sve što je suprotno energičnosti.

Kad osetite da vam je dovoljno, udahnite duboko nekoliko puta, otvorite oči, blago se protegnite – i nastavite sa svakodnevnim aktivnostima!

Srećno, do sledećeg nastavka.
Srdačno vaš,
Vyavasaya
www.meditacija.org