Ko ne misli o dobru, taj misli o zlu – Srpska poslovica.
28.3.2015.
Ovo je jedna od stvari o kojima se tragaoci često pitaju. Pogotovo na početku, uopšte nam nije lako da shvatimo gde smo i na kom smo nivou. Ponekad nam izgleda kao da smo samo džabe sedeli trudeći se da meditiramo i da se ništa nije ni dogodilo. Međutim, meditacija je suptilan proces pa iznutra može da se dogodi mnogo šta a da naš spoljašnji um toga uopšte i nije svestan.
Prema tome, naš utisak o tome kako smo meditirali ne mora uvek da odgovara stvarnosti. Dakle, kako da znamo da li smo dobro meditirali?
Moj učitelj meditacije, Šri Činmoj, kaže da je početniku najlakše da zna da li je dobro meditirao po tome kako se oseća posle meditacije. Ako se osećamo lagano, osveženo, puni entuzijazma i energije, sva je verovatnoća da nam je meditacija bila dobra. Ako posle meditacije dobijamo kreativne ideje, dobre misli, želju da činimo dobre stvari, konstruktivne stvari, da pomognemo drugima, sva je prilika da smo dobro meditirali. Ako možemo da gledamo na svet i druge ljude sa ljubavlju, uprkos njihovim brojnim nesavršenostima, sva je prilika da smo dobro meditirali. Ako posle meditacije osećamo spontanu radost koju nije izazvalo ništa spolja (nismo dobili nikakav poklon ni lepu vest), sve je prilika da smo dobro meditirali. Ako osećamo mir, iznutra i spolja, sva je prilika da smo dobro meditirali.
Ali, ako posle meditacie osećamo uznemirenost, nervozu, ako nam sve oko nas smeta i izgleda neprilično i nesavršeno, verovatno je da smo negde u meditaciji pogrešili. Ako se osećamo prepametno, nadmoćno, puni želje da solimo pamet drugima i da ih ispravljamo, nešto nismo uradili kako treba.
Kako da se ispravimo? Ako imamo učitelja, ako se iskreno koncentrišemo na Učitelja ili njegovu sliku, iznutra ćemo dobiti uputstvo kako da se ispravimo i posle nekoliko sati ili dana, spontano će nam doći u svest šta da uradimo. Ako nemamo učitelja, onda treba da pokušamo da budemo što iskreniji prema sebi. Treba da pokušamo da zaronimo duboko unutra, što dublje možemo, sa idejom da će nam naš Unutrašnji Vodič pomoći da ispravno meditiramo. Ako smo dovoljno iskreni i dovoljno duboko zaronimo u sebe, verovatno je da će nam rešenje isto tako doći spontano.
U meditaciji, iskrenost i težnja su naši najbolji prijatelji i naša najefikasnija oruđa.
I za kraj, još jedna vežba.
Ako ste početnik, pokušajte da dozvolite da u vas uđu samo božanske misli, a ne i nebožanske. Bolje je da tokom meditacije nemamo nikakvih misli, ali je početniku gotovo nemoguće da postigne da njegov um bude bez misli. Zato možete da počnete tako što ćete imati dobre misli: “Hoću da budem dobar, hoću da budem duhovniji, hoću da više volim Boga, hoću da postojim samo za Njega”. Pustite da te ideje rastu u vama. Počnite sa jednom ili dve božanske ideje: “Danas ću biti apsolutno čist. Neću dopustiti da u mene uđe nikakva loša misao, već samo mir”. Kad dopustite jednoj božanskoj misli da raste u vama, videćete kako se vaša svest istog trenutka menja nabolje. (Preuzeto iz knjige „Meditacija“, Šri Činmoj)
Do sledećeg nastavka,
Srdačno vaš,
Vyavasaya
www.meditacija.org
© 2021. Spiritualni centar, portal duhovnosti.
Sva prava zadržana.