Sve počinje od Neba

U knjizi Riharda Vilhelma, Ćijen se prevodi kao Kreativno. U prevodu Džona Blofelda, Ćijen je Kreativni Princip. U ovoj knjizi, on se prevodi kao POKRETANJE. Ovaj heksagram je načinjen od dva primarna trigrama – Nebo odozgo, Nebo odozdo. Svih šest linija su čvrste. Struktura šest čvrstih linija predstavlja sliku savršene jang suštine. Ovo je simbol najčvršće, najzdravije i najčistije jang energije u univerzumu.

Kinesko slovo Ćijen je slika izlazećeg Sunca koje zrači svoju svetlost i energiju – ći – i tako hrani čitav svet. Drevni kineski ideogram Ćijen koji je ovde prikazan, predstavlja Sunce na levoj strani slike. Iznad Sunca nalazi se izdanak trave sa dva malena listića koja klijaju na levu i na desnu stranu. Ispod Sunca, koren biljke prodire duboko u zemlju. Sa desne strane se ći rasipa iz Sunca i širi pod nebom. Na kineskom, Ćijen se isto izgovara kao i reč koja znači zdravlje. On označava zdravlje i vitalnost. U procesu stvaranja sveta, Ćijen je uzeo aktivnu ulogu kao inicijator, obezbeđujući najčistiju jang energiju, najzdravije delovanje i najmoćniju silu da bi je Kun, ODAZIVANJE, primilo.
U Ji đingu, kralj Ven je postavio Ćijen kao početni heksagram a Kun kao drugi. Ćijen predstavlja Nebo, a Kun predstavlja zemlju. Vredi pomenuti da kralj Ven nije prvi heksagram nazvao nebo; umesto toga, nazvao ga je Ćijen, POKRETANJE. Prema tom drevnom mudracu, Nebo se odnosi na nebeska tela, na Kineze, na božansku božanstvenost, Nebeskog Starijeg Oca. Cilj Ji đinga nije da izloži prirodu nebeskih tela niti božanstava, već da ponudi vođstvo za prikladno delovanje u čovekovom svakodnevnom životu, a da istovremeno izbegne loše ponašanje koje priziva nesreću. Zato, kada je dato ime Ćijen, namera je bila da se naglasi funkcija, a ne objekat.

Sled heksagrama: Nakon što su nastali Nebo i zemlja, stvoreno je mnoštvo bića. Ćijen i Kun su poreklo, izvor Stvorenog.

Odluka

Pokretanje.
Uzvišeno i započinjuće.
Prosperitetno i glatko.
Poželjno i blagotvorno.
Postojano i čestito.

Ćijen predstavlja prirodu i funkciju Neba. On je obdaren sa četiri kineska slova, juan, heng, li i džen, četiri atributa Neba, koji simbolizuju vrline jednog cara, vođe ili uzvišenog čoveka. Juan znači uzvišeno i inicijativu. Heng znači prosperitetno i glatko. Li znači poželjno i blagotvorno. Džen znači čvrsto i čestito. U čitavom Ji đingu naći ćete da se te četiri fraze pripisuju određenim heksagramima, mada je malo njih tako povoljno da im se pripisuju sva pomenuta četiri. Inače, ta četiri kineska slova takođe ukazuju na funkcionisanje četiri godišnja doba godine, nastajanje, razvoj, sazrevanje i opadanje, što se odnosi na proleće, leto, jesen i zimu.

To su zapravo gledišta konfucijanskih škola koja se bave filozofskim aspektima Ji đinga. Njihova glavna svrha prilikom proučavanja Ji đinga jeste da pruže filozofska uputstva za život. Ona izlažu smisao Odluka heksagrama, ili povezujućeg teksta, da bi se razumeli odnosi između Neba, zemlje i ljudskih bića. Ona nastoje da slede prirodni poredak i žive u skladu sa Prirodom. Povezujući tekst, na izvornom kineskom, znači tekst koji je vezan za neki heksagram da bi objasnio značenje tog simbola.

Izvorno je odluka kralja Vena o Ćijenu – juan, heng, li i džen – imala drugačije konotacije. Na početku dvadesetog veka, u jednoj prodavnici lekovitog bilja u Pekingu profesor po imenu Vang Kuo-vei (1877-1927) pronašao je parčiće životinjske kosti i kornjačin oklop sa urezanim oznakama. Profesor Vang je prepoznao da su te urezane oznake natpisi iz doba dinastije Šang. Potraga za poreklom tih kostiju i oklopa odvela ga je na lokalitet Jin, drevnu prestonicu dinastije Šang u ravnicama provincije Hunan. Na kraju je 1899. otkriveno tajno skladište kostiju za proricanje i tokom vremena je iskopano sto hiljada komada kostiju za proricanje. Te kosti za proricanje bile su kraljevski zapisi proricanja na dvoru Šang. Značenje drevnih piktograma otkriva da juan znači poreklo, heng označava žrtvene ponude, li označava žetvu žitarica nožem, a džen proricanje.

Iz tih piktograma znamo da su ljudi u drevna vremena, više od dve hiljade godina pre Konfucijevog vremena, kada bi pribegli proricanju, najpre imali da ukažu počast svom poreklu. Oni su shvatali da prilikom gledanja u budućnost moraju takođe da se osvrnu i na prošlost. Prilikom proricanja, bilo je neophodno da se ponude žrtve Nebu i zemlji i predacima. Oni su spremali hranu, palili tamjan i nudili cveće, omogućavajući božanskim duhovima da uživaju u mirisu i aromi njihovih ponuda. Takvi postupci, verovali su, bili su blagotvorni za njihovo proricanje. Heng i džen, žrtvene ponude i proricanje, predstavljaju ključne reči u Ji đingu. Heng se pojavljuje 44 puta, a džen 108 puta u okviru 64 heksagrama. Iz drevnih piktograma juan, heng, li i džen mi shvatamo da čovek mora da se pripremi za proricanje usaglašavajući se sa duhom Neba i zemlje i nudeći iskrenost i poštovanje kao žrtvene darove; potom će on požnjeti žetvu proricanja da bi dobio vođstvo za poželjne postupke i izbegao loše postupanje koje priziva nesreću.

Iz knjige Alfreda Huanga: Svaobuhvatni Ji Đing

Napomena. Prevod profesora Alfreda Huanga je verovatno najautentičniji prevod Ji đinga, ili Knjige promene, na engleski, s obzirom da je Alfed Huang po rođenju Kinez, a pri tom i majstor taoizma. U njegovom prevodu, mnoge stvari izgedaju znatno uverljivije, jasnije i bliže realnosti čak nego i u čuvenom prevodu Riharda Vilhelma, kome nesumnjivo pripada izuzetna, pionirska uloga u poslu tumačenja Ji đinga zapadnom čitaocu.

Opširnije o knjizi pogledajte ovde