Nepostojanje i postojanje

TAO koji se može izraziti
nije večni TAO.
Ime koje se može nadenuti
nije večno ime.
Početak Neba i Zemlje naziva se „Nepostojanje“.
„Postojanje“ je majka svih bića.

Stoga težnja ka nepostojanju
vodi viđenju čudesne suštine,
a stremljenje ka postojanju
vodi viđenju prostornih međa.
I prvo i drugo su od iskoni jedno
a razlikuju se jedino po nazivu.
Njihovo jedinstvo nazvano je tajnom.
Još dublja tajna tajne
jeste kapija kroz koju dopiru sva čuda.

2
Neka se i sav svet ushiti lepotom lepog
ružnoću ružnog umanjiti neće.
Sve i da se čitav svet okrene dobrom
rđavom neće sagledati kraja.
Jer, postojanje i nepostojanje rađaju jedno drugo.
Teško se i lagano upotpunjuju.
Dugačko i kratko oblikuju jedno drugo.
Visoko i duboko smenjuju se.
Pre i posle se nadovezuju.
Takav je i Uzvišeni Čovek.
On je delotvoran a ne dela.
On podučava a ne priča.
On se ne opire
Svim bićima u nastajanju.
On stvara a ipak ne namiče.
On dela a ne vezuje se.
Kada je delo okončano
Više se njime ne bavi
Baš zato
ostaje uvek u centru zbivanja.

3
Kada se niko ne razmeće svojim umećem
nema ni razloga za raspre među ljudima.
Kada je blago daleko od očiju
ni lopovi se oko kuće ne šunjaju.
Kad nisu okruženi predmetima žudnje
mir se useljava u srca ljudi.
Tome se priklanja i Uzvišeni Čovek:
On prazni ljudska srca, a puni njihove stomake.
On slabi njihovu volju, a jača njihove kosti
Čini da zavlada neznanje
i stanje bez želja,
motreći dobro da se oni što znaju
ne usude da delaju.
Uistinu, On ne čini ništa
a sve dolazi na svoje mesto.

Odlomak iz knjige bezvremene mudrosti, Tao te đing. Opširnije o knjizi pogledajte ovde.