Zen je sinteza

- Vaše reči  “Zen je iznad religija” mogu navesti na pomisao da zen treba da zameni i da učini da nestanu sve religije. Šta tačno mislite o tome?

– Religije ostaju ono što one i jesu. Zen je meditacija. U osnovi svih religija stoji meditacija. Današnji čovek snažno oseća potrebu da se vrati izvoru religioznog života, čistoj suštini koja je u najdubljem delu njega samog, i koju on jedino može da otkrije doživljenim iskustvom. On ima potrebu da koncentriše svoj duh kako bi pronašao vrhovnu mudrost i slobodu, koja je duhovnog karaktera, nasuprot uticajima koji su mu nametnuti okruženjem.

Ljudska mudrost nije dovoljna, ona je nesavršena. Jedino univerzalna istina može dati vrhovnu mudrost. Uklonite reč zen i na njeno mesto postavite sledeće: Istina, Kosmički poredak.

– Kada je zen nastao u istoriji budizma?

– Od Bude, kada je on doživeo prosvetljenje ispod drveta Bodi. Nakon toga na budizam su izvršile uticaj tradicionalne indijske religije i filozofije. On je potonuo u knjiška učenja i asketizam, kao što je to slučaj u sistemu teravada.

Tako je Bodidarma otišao iz Indije da bi presadio pravi zen u jednu novu zemlju, Kinu. Potom je budizam ostario u Kini, kao što je sada na zalasku u Japanu. Položaj zazen je suština budizma. U Kini, u Japanu, praktikovanje zazena se gubi, i zato ga ja donosim na sveže evropsko tlo.

– Često se kaže da je budizam put sredine, put ravnoteže, dok na Zapadu pojam zlatne sredine odgovara građanskom moralu. Možete li da nešto kažete o zlatnoj sredini u odnosu na zen?

– Put sredine ne znači naći se između dve lepe žene i ljubiti i jednu i drugu. Ne, to nije to. U budizmu put sredine znači ne suprotstaviti subjekt objektu. U evropskoj civilizaciji uvek ima dualizma. Na primer, materijalizam je suprotstavljen spiritualizmu. Evropljani mnogo vole “izme”.

Budizam, kristijanizam (hrišćanstvo)… Ti “izmi” su jedna relativnost, dok su materijalno i duhovno celina i ne suprotstavljaju se. Upravo zato su se materijalizam i komunizam digli protiv hrišćanstva (kristijanizma). Ali, komunizam nije potpun, jer posmatra stvari samo iz materijalnog aspekta. A hrišćanstvo pak samo sa duhovnog, što je isto tako nepotpuno. Neki hrišćani nisu takvi, ali za tradicionalne hrišćane, hrišćanstvo je samo duhovnost.

Duh i telo su jedna ista stvar, kao dve strane lista papira. U svakodnevnom životu ne mogu se odvojiti jedno od drugog. Jedan voli duhovno; drugi materijalno. Ako hoćemo da razumemo, onda treba pronaći put sredine; duhovno je materijalno i materijalno postaje duhovno. Duh postoji u svakoj od naših ćelija i na kraju, sam duh je telo, a samo telo jeste duh. Ostaju aktivnost, energija, koji nisu dvojni.

Put sredine integriše sve. Najviša dimenzija je mušotoku, put sredine (vidi rečnik nepoznatih reči). Zen je put sredine. Ali ne treba se zavaravati teom rečju “sredina”: između materijalnog i duhovnog, treba prihvatiti obe stvari, kao prednju stranu i poledjinu lista papira. Upravo zato je teško razumeti zen.

Put sredine je put iznad. Teza, antiteza, sinteza, evropsko razmišljanje se uvek tako predstavlja. Materijalno–teza; duhovno–antiteza. Zen vidi put sredine, put sinteze.

Taisen Dešimaru, zen učitelj, odgovara na pitanja.
Iz knjige "Pitanja zen učitelju", opširnije o knjizi pogledajte ovde