Intervju sa Živoradom Mihajlovićem

1. Smatra se da si ti pionir na polju hermetizma u Srbiji i šire. Može se konstatovati da niko u novijoj srpskoj istoriji nije tako temeljno preorao sve postojeće istočnjačke i zapadnjačke duhovne sisteme i do te mere uticao na generacije duhovnih tragača. Mnogi se pitaju odakle nadimak (ili drugo prezime) Slavinski i ko je izvršio najveći uticaj na tebe na početku tvoje duhovne staze, da li je to bila neka knjiga ili stvarna osoba sa duhovnim iskustvima?

Moj pseudonim Slavinski dobio sam dok sam živeo u Švedskoj šezdesetih godina prošlog veka. On se iz prve zalepio za mene. Kasnije sam  utvrdio da sam pod tim imenom živeo u Rusiji u 19. veku. U to vreme mnoge osobe uticale su na mene, a na prvom mestu je to bio jogi Svami Vivekananda sa njegovim knjigama.

2. U tvojoj romansiranoj autobiografiji “Praskozorje Aivaza” na početku kao bitan lik figuriše Dimitrije Mitrinović, srpski adept koji je veći deo života proveo u Londonu. Kakve su tvoje duhovne veze sa Mitrinovićem i možeš li reći nešto o njemu, budući da se u Srbiji i danas malo zna o kakvom rangu adepta se radilo?

Sa Mitrinovićem sam se upoznao posredno, preko drugih ljudi i njegovih spisa. On je bio istinski adept na nivou Gurđjijeva, ali je manje poznat jer je bio tajnovit i nije želeo da svoje učenje omasovi. Najviše me je privuklo njegovo učenje o polarnosti svega postojećeg. U Engleskoj i danas postoji njegova organizacija Nova Atlantida. Jedan deo njegove biblioteke prenesen je u Beograd i nalazi se u Univerzitetskoj biblioteci Svetozar Marković.

3. Bitan pomak na tvojoj duhovnoj stazi je nastao nakon inicijacije krajem sedamdesetih godina od strane Majkla Bertioa, proslavljenog američkog okultiste haićanskog porekla, koji te je rukopoložio za patrijarha gnostičke crkve slovenskih naroda.  Kako sa ove vremenske distance gledaš na to iskustvo?

Za mene je inicijacija bila prilično razočarenje, jer nisam mogao odmah da sagledam sve njene posledice. Kasnije, pokazalo se da je ona nagovestila velike promene koje sam doživeo i otkrića do kojih sam došao. Da li je ona bila glavni činilac u takvom razvoju? Ne verujem. Ona je bila u većoj meri skup prekognicija o kasnijim događajima.

4.Još jedan od važnih okultista sa kojim si dugo godina bio u kontaktu je Kenet Grant, autentični mag novog doba. Opisi okultnih događanja oko Granta i njegovog reda u knjigama koje je pisao mnogim neupućenim čitaocima bi izgledali kao naučna fantastika. Kakav je tvoj utisak o Grantu i njegovom okultnom radu i metodima?

Moje iskustvo u odnosu sa njim je izuzetno povoljno. On je nedavno preminuo i to sam doživeo kao istinski gubitak. On je bio pravi engleski džentlmen, veoma obrazovan i izuzetno dobro integrisana osoba. Živeo je izdvojen od grupa okultista koji se svađaju oko toga koji je od njih najveći i sličnih gluposti.  Živeo je u svom svetu u kojem je bilo mesta za mali broj ljudi. Osećao sam kao privilegiju što sam mogao da ga posetim kada god hoću i provedem sa njim par sati u razgovoru.  Naravno, ja nisam tu mogućnost zloupotrebljavao. Njegovi metodi su dosta teški za praktičnu primenu i mali broj ljudi je to upražnjavao. Neka od iskustava koje ljudi dožive na Stazi deluju doista kao naučna fantastika, pa i neka od mojih iskustava tako deluju.

5. U tvojim knjigama, naročito od “Ekskalibura” pa nadalje, oseća se veliki uticaj jedne organizacije i njenih metoda koji su stekli reputaciju pedesetih godina dvadesetog veka. Poznato je iz tvojih knjiga da si prošao mnoge od tih metoda, ali si na kraju odbacio neke od njih kao potencijalno opasne. Od tada pa nadalje, veću pažnju si posvetio radovima nezavisnih istrazivača na prvom mestu Čarlsu Berneru, a onda i drugima. Da li misliš da njihovi sistemi nude nešto što prevazilazi tradicionalne metode duhovnog razvoja?

Nijedan od novih sistema ne prevazilazi tradicionalne metode duhovnog razvoja po sveobuhvatnosti i mogućnosti ostvarenja krajnjih ciljeva, ali oni prevazilaze klasičnu metodologiju po kratkoći vremena koju zahtevaju i  po tome što je moguće praktikovati ih bez potrebe da im se posveti čitav život - kao što je to slučaj sa jogom i zenom.

6. Jedno od najbitnijih otkrića Bele gnostičke crkve, koja je privukla pažnju mnogih duhovnih poklonika pa i eminentnih okultista, jeste neobična duhovna veza sa planetom Algol, algolijanski rečnik itd. Do objavljivanja brojnih planetarnih iskustava (Plejade, Sirijus, Alfa Ceti i sl.) došlo je i u svetu takođe u slično vreme kada i u Beloj gnostičkoj crkvi. O čemu se tu zapravo radi?

Po mom dubokom uverenju ljudsko biće došlo je u svom razvoju do nužnosti prevazilaženja tesnih okvira naše planete i počelo je da se otvara prema kosmosu. Grupe ljudi koje su dovoljno otvorene počinju da stiču tu kosmičku svesnost. Naravno, metodologija različitih grupa nije istovetna.

7. U svakom slučaju ušli smo u ono što je odavno nagoveštavano i prorokovano, Novo doba, ili doba Akvarijusa. Da li postoje i ako postoje, koje su to razlike između stare i nove gnoze?

Da, postoje. Novi metodi su prilagođeni “normalnom životu”, čovek može da ih praktikuje bez žrtvovanja svog porodičnog ili profesionalnog života i oni su mnogo puta brži i efikasniji. Takođe, stari model odnosa Učitelj-Učenik nije više dominantan, a nije ni moguć. Primerice, na jednom od poslednjih rođendana nedavno preminulog Sai Babe okupilo se oko njega 2 miliona ljudi iz čitavog sveta. Naravno da u takvoj situaciji nije moguć intiman odnos Učitelja i Učenika. Danas grupe imaju dominantnu ulogu.

8. Metodi i tehnike koje si doneo ili stvorio nakon Intenziva prosvetljenja, po mišljenju nekih tvojih bivših učenika ili pratilaca tvog rada, u izvesnoj meri lišeni su duhovnosti a sve u korist ostvarenja praktičnih ciljeva u životu i ličnog uspeha. Da li su ovakve primedbe po tvom mišljenju osnovane?

Ja sam doneo u ove krajeve samo Intenziv Prosvetljenja. Sve ostale metode su moje originalne. Naravno ljudi se inspirišu jedni drugima, kako se to kaže, penju se jedni drugima na ramena - kao u svakom razvoju. I sam Intenziv prosvetljenja ja sam usavršio i prevazišao. Moj Gnostički Intenziv je desetostruko brži i efikasniji od Bernerovog. Neverovatno je, ali istinito, da u mom Individualnom Intenzivu, čovek doživljava Direktno Iskustvo Istine za 15-30 minuta, a za to su ranije bili potrebni dani. Sam Čarls Berner se inspirisao Harada školom zena i sajentološkom komunikacijom. Duhovni razvoj nije ništa drugo do uklanjanje naboja, ili štetne energije sa naših iskustava. A moje metode to čine efikasnije nego sve ostale za koje ja znam. Po efikasnosti na pojedinca, one nemaju premca na našoj planeti u ovom trenutku.

9. Tvoja poslednja knjiga “Peat – novi putevi” govori o daljem razvoju originalne tehnike i metoda Peat, za koji se može reći da je već i širom sveta stekao mnogobrojne pristalice. Da li pišeš neku novu knjigu i o čemu će se tu govoriti?

Da, za nekoliko dana izlazi iz štampe moja nova knjiga “Izlazak iz Matriksa: Staze Oslobodjenja”. U njoj se govori upravo o istinskom Spiritualnom razvoju, napuštanju ove zarobljeničke planete Zemlje i integraciji naših otcepljenih delova, ulasku u paralelne univerzume o kojima počinje da govori i savremena nauka i integraciji naših Paralelnih Ja koji postoje u paralelnim univerzumima.

10. Na kraju šta možeš da poručiš posetiocima duhovnog portala spiritualni-centar.org?

Ja ne dajem savete ljudima. Mogu samo da navedem reči Fridriha Ničea: “Na svetu postoji samo jedan put kojim niko osim tebe ne može da ide. Kuda on vodi ne pitaj, idi njim!”