Intervju sa Goranom Kojićem

Svoje druženje sa alternativom (zdravstvenom i duhovnom) započeo je u kultnom časopisu Tajne. Doneo je pravo osveženje srpskoj medijskoj sceni drugim kultnim časopisom, Zdrav život. Sada uređuje časopis Živeti zdravije, kao i istoimeni veb sajt, ali sve više vremena posvećuje radu na sopstvenom razvoju i razvoju drugih, kao sertifikovani savetnik za životne probleme (ili life coach, kako to Englezi zovu), po metodama kliring i porodični raspored. Retko ko iz oblasti alternative nije čuo za njega, jer su skoro sve postojeće zdravstvene i duhovne altrenativne grupe i pravci u ovom ili onom trenutku preko časopisa ili veb sajta koje je uređivao imale priliku da promovišu svoje ideje...

U vreme kada se maltene svakoj alternativi i duhovnim grupama svašta loše govorilo po medijima, časopis “Zdrav život“ koji si uređivao bio je jedna od retkih svetlih tačaka naše medijske scene. Da li si svesno nameravao da se postaviš kao opozicija tom pomračenju svesti, ili je to došlo nekako spontano...?

Goran Kojić: Jedna opaska, i danas se o alternativi i duhovnim grupama, ako misliš na duhovne škole iz okrilja hunduizma i budizma, govori svašta po medijima kojima je to u nekom interesu. Još uvek su aktuelne medijske diskvalifikacije po principu „to je sekta“, „oni zavode, upropašćavaju lakoverne“ itd. Budi siguran, toga će uvek biti.
Ne doživljavam sebe kao značajnog u smislu posebnosti.  Smatram da sam i tada, baš kao i danas, samo jedan od mnogih ljudi otvorenog srca i uma, čovek koji nastoji da putem časopisa koji uređuje, ali i svojih predavanja, radionica, baci svetlost i na one teme koje su većini ovdašnjih ljudi, namerno ili nenamerno, predstavljene na iskrivljen način, na način da ih potčine, učine zavisnim, neslobodnim.
U tom pogledu, nije beznačajna činjenica da moje profesionalno bavljenje novinarstvom počinje upravo u oblasti alternative i duhovnosti, u časopisu „Tajne“, koji je izlazio u BIGZ-ovom novinskom preduzeću, a imao je slogan „časopis za granična područja života“. Taj slogan je upravo na moj predlog, i veliko oduševljenje, prihvatio tadašnji glavni urednik Petar Luković.
Dakle, moje bavljenje temama koje si pomenuo, na način koji to činim jeste svestan, i proizvod je dugogodišnjeg načina razmišljanja, rekao bih i određenog ličnog razvoja...

Da li bi se moglo reći da je tvoja filozofija u pogledu alternative i duhovnosti „neka cvetaju svi cvetovi“?

G. K: Pa ne baš svi (hahaha). Nisam za one cvetove koji npr. šire smrad mržnje. Kao ni za one omamljujuće, koji proizvode maglu i smog. I koji bi da omamljene potom odžepare. Naravno, jasno znam da i oni postoje s razlogom. Da su i oni svojevrsni (božanski) blagoslovi. Ali im ne dajem priliku da svoje „mirise“ šire i putem mojih medija i aktivnosti.

Koliko se sećam, jednom prilikom, kad je „Zdrav život“ igrom slučaja dospeo u žižu interesovanja medija, jednu novinarku koja je to glasilo nazvala „sektaškim časopisom“ zamolio si da izađe iz prostorije... Šta misliš, ima li neko pravo da prisvaja monopol na duhovnost?

G. K: Da, desilo se to da je uvredila redakciju, i da sam je zamolio da zbog toga napusti prostoriju, da joj neću dati izjavu koju je tražila. To je legitimno povlačenje granice, prema neučtivosti, prema nekulturi, prema bahatosti... Inače, tu novinarku su potom „isterale“ kolege novinari, koji su tada ispunili našu redakciju da bi dobili moje izjave o Davidu Dabiću, s kojim sam se neko vreme družio, a ispostavilo se da je tog dana uhapšen kao neko drugi. Pošto pomenuta novinarka nije želela da izađe u susret mojoj molbi, tada sam smislio drugi plan, saopštivši da nikome neću dati izjavu, dok ona ne napusti prostor redakcije.
Posle mi se njen urednik čak i izvinio, mada je reč o dnevnim novinama od kojih bih najmanje očekivao da se za bilo šta izvine.
Gotovo svaka religija, svaka duhovna škola, za sebe tvrdi da je u pravu, a da su drugi (po)grešni, nevernici i sl. Da su drugi sekte, a oni verodostojni tumači božijeg i božanskog.
Pitanje monopola na duhovnost je identično kao i pitanje monopola na istinu. A za Istinu valjda znamo kome jedino pripada.

Iskreno – prema tvom iskustvu sa alternativcima i duhovnim grupama, da li su svi tako iskreni, nesebični i dobronamerni kakvim se obično predstavljaju?

G. K: Sve ljudske vrline i mane koje su prisutne inače, u modernom svetu, prisutne su i u oblasti alternative, pa i u tradicionalnim duhovnim školama. Poznate su afere i na jednoj i na drugoj strani, da ih ne pominjemo. Svuda ima i iskrenosti, i neiskrenosti. I nesebičnosti i sebičnosti. Pa i (ne)dobronamernosti. U čemu je razlika? Prema mom iskustvu, među ljudima iz oblasti alternative ima više onih koji rade na sebi, tako da se češće mogu susresti ljudi puni vrlina, negoli u krugovima tzv. zvanične medicine. A što se duhovnosti tiče, tu je stvar jasna. Oni koji šire ljubav, svejedno je kojoj duhovnoj školi pripadaju, maloj ili velikoj, istočnoj ili zapadnoj... Jer, Bog je Ljubav, zar ne?!

Teške bolesti su danas noćna mora čovečanstva; one su i ozbiljna prepreka duhovnom životu, jer je čoveku teško da bude svoj i sabran ako je ozbiljno bolestan. Da li je po tvom mišljenju bolest samo prepreka, ili tu ima nešto više?

G. K: Hvala ti na ovom pitanju. To je zaista moja omiljena tema. Na bolest gledam kao na prijatelja, a ne kao na neprijatelja. Svoje klijente učim da se na nju ne ljute, nego da je obavezno poslušaju, saslušaju, da maksimalno osete njenu prirodu, i da pokušaju da što bolje razumeju šta hoće da im kaže. Bolest je entitet, i prema njoj se treba odnositi ne samo s poštovanjem, nego i sa ljubavlju. Svedočim da ovaj pristup, i u mom životu, ali i kroz praksu mojih klijenata, daje izvrsne rezultate.

Koliko je zdravlje važno za duhovnost, a duhovnost za zdravlje?

G. K: Pa, to pitanje me najviše usmerava na onu latinsku izreku „Mens sana, in corpore sano“ tj. „U zdravom telu, zdrav duh“. Ja bih malo promešao karte, pa bih probao da ih otvorim na sledeći način: „U uravnoteženom biću, zdravi su i fizičko telo, i duh i duša“. A do uravnoteženja bića stiže se nezapostavljanjem nijednog od njegovih segmenata. Stiže se sada već vrlo popularnim – holističkim pristupom.

Veruješ li u napredak čovečanstva, ili misliš da stvari idu sa zla nagore?

G. K: Umesto direktnog odgovora, poslužiću se Krležinim citatom, iz „Balade Petrice Kerempuha“: "Nigdar ni tak bilo da ni nekak bilo, pak ni vezda ne bu da nam nekak ne bu“. Uvek je bilo i biće isto, slično. I ništa se bitno, pogotovu na duže staze, van nas samih promeniti neće. Ali u nama štošta može da se promeni. I to vrlo brzo, ako smo na to spremni. Uz dobrog trenera, naročito. Umesto da, po navici, kukamo, da podležemo strahovima, bolje je da stvari pogledamo, sagledamo iz drugog ugla, i proverimo da li je baš sve tako crno „kako nam se piše“, ili možda želimo da iz svima dostupnog Izvora Svetlosti zahvatimo onoliko bele koliko nam je potrebno da rasteramo taj mrak.   

Šta bi rekao o sebi – kom pravcu pripadaš, koju filozofiju zastupaš?

G. K: Moja životna paradigma jeste u uskoj vezi sa verom u Boga, i to kao Boga koji je - Ljubav. Moja prizma kroz koju gledam na svet jeste prizma Ljubavi, i svima koji su spremni da se obuče, da nauče kako da dođu do toga da i sami žive u Ljubavi, moja vrata su širom otvorena.

Gorana Kojića možete pratiti na blogu www.umpasrce.com
ili kontaktirati na i mejl gorankojic@gmail.com