Skrivene sile života

Čitav život je igra univerzalnih sila. Pojedinac daje tim univerzalnim silama personalni oblik. Ali, on može da odabere da li će ili neće reagovati na delovanje neke posebne sile. Samo što većina ljudi u stvarnosti ne bira – oni se naprosto upuštaju u tu igru sila. Vaša bolest, depresija itd. su ponovljena igra tih sila. Jedino ako čovek može da postane slobodan od tih sila, on može da postane prava osoba i da ima pravi život – ali čovek može da bude slobodan jedino ako živi u Božanskom...

... Minimum devedeset devet posto naše slobode volje je samo opipljiva fikcija; ta volja nije stvorena i određena svojim samo-postojećim delovanjem u datom trenutku, već našom prošlošću, našim nasleđem, našim treningom, našom okolinom, čitavom onom strahovito komplikovanom stvari koju nazivamo karmom, koja je, iza nas, čitavo prethodno delovanje Prirode na nas i svet koji konvergira u pojedincu, određujući šta on jeste, određujući kakva će njegova volja biti u datom trenutku i određujući, onoliko koliko analiza može da vidi, čak i njegovo delovanje u tom trenutku. Ego uvek povezuje sebe sa svojom karmom i kaže „Ja sam učinio“, „Ja hoću“, i „Ja patim“, ali ako pogleda sebe i vidi kako je načinjen, on će morati da kaže o čoveku, kao što bi rekao o životinji: „Priroda je učinila to pomoću mene, Priroda hoće u meni“, a ako je označi na takav način da kaže „moja Priroda“, to jedino znači „Priroda kao samoodređena u tom individualnom stvorenju“. Upravo snažno opažanje tog aspekta postojanja je nagnalo budiste da izjave da je sve samo Karma i da „ja“ ne postoji, da je ideja o „ja“ samo iluzija ego-uma.

Iz knjige „Skrivene sile života“.