Vrhunski jogi je onaj ko sve ljude gleda sa podjednakim stavom uma - pokrovitelje, neprijatelje, strance, posrednike, omrznuta bića, rođake, vrle i nebožanske – Šri Krišna.
14.11.2020.
Napisala / Napisao: Vedski mudraci
Jednom je doprlo do Đanake, kralja Videhe, da Jađnjavalkja nema nameru da razotkriva uzvišenu tajnu mudrost. Ali nekom prilikom, kad su Đanaka i Jađnjavalkja raspravljali tokom prinošenja svete vatre, Jađnjavalkja je obećao da će kralju ispuniti svaku želju, a on je izabrao da postavlja pitanja po svom nahođenju. Zato je kralj Videhe Đanaka postavio sledeće pitanje:
„Jađnjavalkja, šta je čovekova svetlost?“
„Sunce je njegova svetlost, o Kralju“, odgovorio je. „Zahvaljujući sunčevom svetlu čovek se odmara, polazi u boj, radi i vraća se.“
„Doista je tako Jađnjavalkja. Ali kad Sunce zađe, šta je onda čovekova svetlost?“
„Mesec tad postaje njegova svetlost“, odgovorio je. „Zahvaljujući mesečevom svetlu čovek se odmara, polazi u boj, radi i vraća se.“
„Doista je tako, Jađnjavalkja. Ali kad Sunce i Mesec zađu, šta je onda čovekova svetlost?“
„Vatra tad postaje njegova svetlost. Zahvaljujući svetlu te vatre čovek se odmara, polazi u boj, radi i vraća se.“
„A kad sunce i mesec zađu, Jađnjavalkja, i kad vatra utrne, šta je onda čovekova svetlost?“
„Glas tad postaje njegova svetlost i pomoću glasa kao svoje svetlosti on se odmara, polazi u boj, radi i vraća se. Zato, o Kralju, kad ne može da vidi čak ni svoju ruku, čovek ipak nalazi svoj put ako čuje jedan glas.“
„To je stvarno tako, Jađnjavalkja. Ali kad sunce i mesec zađu, kad vatra utrne i glas utihne, šta je tada čovekova svetlost?“
„Duša tad postaje njegova svetlost i zahvaljujući njoj on se odmara, polazi u boj, radi i vraća se.“
„Šta je Duša?“, upitao je tada kralj Videhe.
Jađnjavalkja je rekao:
„To je svest života. To je svetlost srca. Uvek ostajući isti, čovekov Duh luta svetom budnosti i svetom snova. On kao da luta u mislima. On kao da luta prožet radošću. Ali u miru dubokog sna on napušta ovaj svet i nalazi se van njegovih prolaznih oblika. Jer, kad stupa u život i uzima telo, čovekov Duh se tada uistinu priključuje smrtnim zlima; međutim, kad na samrti stupa u onostrano, on tad ostavlja zlo za sobom. Čovekov Duh ima dva staništa – ovaj svet i onostrano. Postoji takođe i treće prebivalište – zemlja spavanja i snova. Boraveći u toj graničnoj zemlji i lutajući po njoj, čovekov Duh može da posmatra svoje prebivalište na ovom i onom svetu i opaža iza sebe patnje ovog sveta a pred sobom radosti onostranog.
Odlomak iz Brihadaranjaka upanišade. Knjiga "Upanišade" (izbor i prevod na engleski čuvenog sanskritologa Huana Maskaroa), objavljena je u prevodu na srpski jezik u izdanju izdavačke kuće "Babun"
© 2021. Spiritualni centar, portal duhovnosti.
Sva prava zadržana.