Duša je nerođena i ne umire

13. Duša našeg smrtnog tela prelazi iz detinjstva u zrelo doba i starost, a takođe i iz jednog tela u drugo – u to mudrac nimalo ne sumnja.

14. Arđuna, iz sveta čula pristižu vrelina i hladnoća, zadovoljstvo i bol. Oni dolaze i odlaze – nepostojani su. Nadvisi ih, snažna dušo.

15. Čovek koga oni ne uznemiravaju, koji ostaje sabran, s one strane zadovoljstva i bola, vredan je života u Večnosti.

16. Nestvarno nikad nije, a Stvarno uvek jeste. To zaista shvataju oni koji vide Istinu.

17. Iako je utkana u svoju tvorevinu, Duša je neuništiva. Niko ne može da uništi večnu Dušu.

18. Jer, nadilazeći vreme, ona boravi u ovim telima koja su vremenski ograničena. Ali i dalje ostaje nemerljiva, besmrtna. Stoga, veliki ratniče, nastavi borbu.
Ako neko misli da ubija a drugi da je ubijen, onda nijednom od njih nisu znani putevi istine. Večno u čoveku ne može da ubije, Večno u čoveku ne može da umre.

20. Duša nikad nije rođena i nikad ne umire. Ona je u Večnosti, za sva vremena. Nerođena i večna, iznad prošlosti i budućnosti, Ona ne umire kad telo umre.

21. Ako je zna kao nerođenu, večnu, nepromenljivu, s onu stranu svakog uništenja, kako onda čovek može da ubije nekog ili da bude ubijen?

22. Kao što čovek ostavlja staro odelo i navlači novo, tako Duša ostavlja jedno smrtno telo i navlači drugo, novo.

23. Oružje ne može da poseče dušu, vatra ne može da sagori dušu, voda ne može da potopi dušu, vetar ne može da isuši dušu.

Odlomak iz Bagavad Gite, poglavlja velikog epa Mahbharate u kojem Krišna govori Arđuni, uoči velike bitke kod Kurukšetre.
Bagavad Gita je klasik duhovne literature; ono što je Biblija za Zapad, to je Bagavad Gita za Istok. Klasični prevod Bagavad Gite čuvenog sanskritologa Huana Maskaroa na engleski preveden je na srpski i objavljen u izdanju izdavačke kuće Babun. Opširnije o knjizi pogledajte ovde.