Dah je direktno povezan sa umom

Reč prajanama se sastoji od dva dela: prana i ajama. Ajama znači „rastegnuti“, ili „produžiti“ i opisuje delovanje u pranajami. Prana se odnosi na „to što se beskrajno nalazi svuda“. Što se tiče nas, ljudi, prana se može opisati kao nešto što stalno teče odnekud unutar nas, ispunjavajući nas i održavajući nas u životu: to je vitalnost. U toj slici, prana se širi iz središta po čitavom telu. Stari tekstovi, kao što je „Joga Jadžnavalkja“, kažu nam da onaj ko je zabrinut, nemiran ili zbunjen ima više prane van svog tela nego u njemu. Kad se osećamo loše, količina prane van tela je veća; u tim trenucima su kvalitet prane i njena gustina u telu smanjeni. Suviše malo prane u telu je nešto što se može ispoljiti kao osećaj da se čovek zaglavio ili da je ograničen. To se takođe može ispoljiti kao nedostatak energije ili motivacije da se uradi bilo šta; osećamo se tromo, čak depresivno.

Kad u telu nedostaje prana, možda ćemo patiti i od fizičkih bolesti. I na kraju, „Joga sutre“ pominju poremećaje daha, koji mogu da uzmu veoma različite oblike 1 (1. U „Joga sutrama“ 1:31, Patanđali te simptome poremećenog uma naziva duhka (osećaj patnje), daurmanasja (negativan stav), angameđajatva (fizičke bolesti) i švasaprašvasa (poremećaji disanja)). Sa druge strane, što smo mirniji i uravnoteženiji, to će se manje naše prane rasipati van tela. A ako je sva prana u telu, onda smo oslobođeni tih simptoma.

Ako prana nema dovoljno mesta da se smesti u telu, za to može postojati samo jedan razlog: ona je iz njega isterana nečim čemu tu zaista nije mesto – nazovimo to smećem. Ono što pokušavamo da učinimo kad vežbamo pranajamu nije ništa drugo nego da smanjimo količinu tog smeća i na taj način koncentrišemo sve više i više prane unutar tela.
Stanje našeg uma je blisko povezano sa kvalitetom prane u nama. Pošto možemo da utičemo na tok prane pomoću toka našeg daha, kvalitet našeg daha utiče na stanje našeg uma, i obratno. U jogi mi pokušavamo da te veze iskoristimo kako bi se prana koncentrisala i slobodno tekla u nama.

Razni izvori nazivaju pranu prijateljem puruše (svesti) i u proticanju prane vide upravo delovanje samog puruše. Ako se setimo kako je stepen jasnoće koji se stvara u nama zahvaljujući moći puruše direktno povezan sa stanjem našeg uma, onda ta povezanost između našeg uma i prane postaje očigledna.

Pranu možemo razumeti kao izraz puruše, ali nju treba tražiti i unutar i izvan tela. Što je neka osoba zadovoljnije i što se bolje oseća, to je više prane unutra. Što je neka osoba više uznemirena, to se više prane rasipa i gubi. Jedna definicija reči jogi je: „onaj čija je sva prana unutar njegovog tela“. Tokom pranajame, mi hoćemo da smanjimo količinu prane izvan tela, sve dok ona potpuno ne prestane da curi napolje.

Sve što se dešava u umu utiče na dah; dah se ubrzava kad smo uzbuđeni, a postaje dublji i mirniji kada smo opušteni. Da bismo uticali na pranu, moramo biti u stanju da utičemo na um. Naši postupci često uznemiravaju um, dovodeći do toga da se prana izlučuje van tela. Vežbajući svakodnevno pranajamu, mi obrćemo taj proces, pošto promena u načinu disanja utiče na um.

Ideja o prani koja se nalazi unutar ili izvan tela može se razumeti kao simbol stanja našeg uma. Kad je um jasan kao providno staklo, onda nema ničeg što bi moglo da uznemiri telo; nema smeća razbacanog unaokolo. Sa druge strane, ako primetimo oklevanje, nezadovoljstvo ili strah da učinimo nešto zato što to možda nije na mestu, i slično, možemo da pretpostavimo da u našem sklopu postoje blokade. Te blokade se ne javljaju samo u fizičkom telu; one postoje u još većoj meri u umu, u svesti. Svakakvo smeće koje nalazimo u sebi u stvari je nastalo usled avidje, to jest, netačnog znanja. Ideja da su jogiji ljudi koji nose svu svoju pranu u svom telu znači da su oni sopstveni gospodari.
Povezanost između uma i disanja je izuzetno značajna. „Joga sutre“ kažu da, kada vežbamo pranajamu, to postepeno uklanja veo sa uma i jasnoća raste. Um postaje spreman za duboku meditaciju. 2 (2. Joga sutre, 2.52.) Ako se nadovežemo na „Joga sutre“, možemo reći da je pranajama iznad svega svesnost o dahu: ja sam svesniji da dišem; svestan sam mog udaha i izdaha, a možda i stanki koje se prirodno pojavljuju između dahova. Dakle, naredni korak je da se odgovori na pitanje: kako da ostanem svestan svog daha?

Tokom pranajme, mi usmeravamo svoju pažnju na dah. U vežbanju pranajame je, zato, veoma važno da zadržimo budan um, pošto su procesi koji se posmatraju veoma tanani. Nema vidljivih pokreta tela, kao tokom vežbanja asana; moramo, zapravo, da osetimo kretanje daha u nama. Jedini dinamički proces je disanje. Patanđali daje nekoliko praktičnih sugestija kako da zadržimo našu pažnju na dahu. Na primer, možemo da se koncentrišemo na ono mesto u telu gde možemo da osetimo ili čujemo dah. Ili, možemo da pokušamo da pratimo kretanje daha u telu, da osetimo udah iz središta ključne kosti niz grudni koš do dijafragme, i da pratimo izdah koji dolazi odozdo iz trbuha. Još jedan način da pažljivo pratimo dah je da osetimo gde u nozdrvama on ulazi i izlazi iz tela. Može se, takođe, i slušati dah, posebno ako stvorite nežan zvuk blago skupljajući glasne žice, što je tehnika pranajame poznata kao uđaji.
Te sugestije nam pomažu da zadržimo svoju pažnju na dahu i da sprečimo da naše vežbanje postane čisto mehaničko. Cilj pranajame nije da dovede udah i izdah u određeni međusobni odnos, ili da se uspostavi određena dužina daha. Ako nam vežbe tog tipa pomažu da se koncentrišemo na našu pranajamu, lepo i krasno. Ali, pravi cilj raznih tehnika i odnosa disanja u pranajami je pre svega da nam pruži razne mogućnosti da pratimo dah. Kada pratimo dah, um će biti uključen u aktivnosti daha. Na taj način nas pranajama priprema za mir meditacije.
Dah je direktno povezan sa našim umom i našom pranom, ali ne treba da zamišljamo da kad udišemo prana naprosto ulazi u nas. To nije tako. Prana ulazi u telo onog trenutka kad dođe do pozitivne promene u umu. Naravno, stanje našeg uma se ne menja sa svakim udahom i izdahom; promene se događaju tokom dužih vremenskih perioda. Ako vežbamo pranajamu i primetimo da je došlo do neke promene u umu, to znači da je prana davno pre toga ušla u telo. Promene u umu se mogu posmatrati pre svega u našim odnosima sa drugim ljudima. Odnosi sa drugima su pravi test da li zaista bolje razumemo sebe.

Preuzeto iz knjige "Srce joge" T. K. V. Desikačara. Opširnije o knjizi pogledajte ovde.