Čovek koji načini grešku a ne ispravi je, čini drugu grešku – Konfučije.
Duhovne priče
Ukupno: 20 |
Strana 1 od 1 |
Akbar Veliki je bio jedan od najvećih indijskih kraljeva. Zvali su ga Čuvarem čovečanstva, zbog dobronamernosti njegove vladavine i posvećenog žara sa kojim se trudio da povrati izgubljene delove nekad velikog carstva.
Bio jednom neki ludak koji nije učestvovao u zajedničkim molitvama. Jednog petka, posle velikih teškoća, ljudi su ga nekako ubedili da im se pridruži. Međutim, čim je vođa započeo molitvu, ludak je počeo da muče kao vo.
Princ Salim je uzeo ime Džahangir, što znači Osvajač Sveta. Imao je trideset sedam godina kada je postao car i za razliku od svog oca i dede, nasledio je stabilno carstvo. Jednog dana, Džahangir je primio ozbiljnu pritužbu na svog najstarijeg sina Kušraua.
Nekada davno živeo je jedan kralj koji je imao ogroman dvorac, ali je taj dvorac bio prilično čudan. Iznutra je bio prekriven ogledalima - po zidovima, podovima, svodovima - svuda na hiljade ogledala!
Jedna velika, debela žaba i jedna mala žaba su upale u vedro sa mlekom koje je imalo visoke, klizave zidove. Plivale su i plivale satima, pokušavajući da se izbave. Iscrpljena, velika žaba je zastenjala: Sestro moja, mala žabo, ja odustajem! i potonula je na dno vedra.
Sveti čovek pliva u reci. Jedan čovek lenjo sedi na obali i posmatra ga. Sveti čovek ispred sebe ugleda škorpiona. Pošto mu bi žao jadnog stvorenja, uze ga i veoma lagano i nežno spusti na zemlju. Dok je to radio, škorpion ga jako ubode. Svetac poče da jeca od bola.
Ovo je priča o jednom duhovnom Učitelju koji je imao običaj da luta od mesta do mesta. Nije mu bilo stalo da ima učenike, jer je verovao da učenici samo stvaraju probleme. U svojim lutanjima, on je došao do jednog sela gde su ljudi počeli da ga slede.
U drevnoj Grčkoj, Sokrat (469-399) je bio naširoko hvaljen zbog svoje mudrosti. Jednog dana dođe mu poznanik vrlo uznemiren.
Jedan je učenik u pitao Tomazena: Učitelju, toliko je učenja, i sva se čine tačnim, sva ukazuju na Istinu... Ali, ne možemo ići svim stazama... Koje učenje odabrati, koju stazu slediti? Koje je po vama najbolje učenje?
Tomazen je rekao: Sačuvaj za sebe samo jedan zlatni novčić! Zamisli da si na brodu koji je zahvatila oluja, prevrnula ga, i ti si se našao u vodi. Treba da zaplivaš. A u rukama imaš vreću punu zlatnika!
Tomazen je rekao: Posmatrajte decu koja se igraju prenoseći lišće sa jedne na drugu gomilu. Ona daju Odgovor, iako ne znaju pitanje.
Učitelju, sve mi izgleda toliko komplikovano, požalio se jedan učenik. Vidim da karma i reinkarnacija idu ruku pod ruku, ali kada pomislim na sve one akcije koje samo u jednom životu učinim, i kada ih pomnožim sa Bog zna koliko života, zgrozim se. Interakcija uzroka i posledice mora da je gotovo bez kraja.
Matađuro Jagju je bio sin čuvenog mačevaoca. Otac ga se, verujući da je sinovljev rad bio i suviše prosečan da bi dosegao majstorstvo, odrekao.
Jednom je Sokrat sa mnoštvom svojih poštovalaca pošao jednom čoveku koji je gledao u dlan. Ovaj je pogledao Sokratov dlan i rekao: Ti si veoma loša osoba, ružna i opterećena ozbiljnim problemima. Tvoj život je do kraja iskvaren.
Pitao je učenik učitelja: - Tako si mudar, uvek dobro raspoložen, nikada se ne ljutiš... Pomozi mi da i ja postanem takav. Učitelj je pristao i zamolio učenika da donese krompir i jednu vreću.
U zoru, kada bi mrak napustio brda, Učitelj i učenik bi zajedno pevali pesme izlazećem suncu, što bi ih podsećalo na buđenje mudrosti posle dugog sna u neznanju. Posle tišine noći, smešili bi se zajedno sa Prirodom.
Vremenom je Mahavira postao veoma poznat. Kada bi besedio, govorio bi na prakritu, koji je bio jezik naroda. Koristio je jednostavne reči koje narod može da razume. Većina mudraca i pandita tog vremena govorili su na sanskritu, koji je bio beskrajno teži.
Spiritualni učitelj poučavao je svog najboljeg učenika na putu kroz pustinju. U sumrak su na pogodnom mestu podigli šator, pojeli skromnu večeru i legli da spavaju. Usred noći Učitelj je probudio učenika, pokazao mu nebo osuto zvezdama i zapitao ga:
Iako je mogulski car Akbar bio musliman, neizmerno je voleo indusku duhovnost i kulturu. Na svom dvoru, okupio je razne talentovane i izuzetne ljude, pripadnike različitih religija.
U Kini je Mišocu, koji je bio učenik Lao Cea, napisao priču o borbi petlova koja veoma jasno oslikava ono o čemu vam govorim, suštinu budoa.
Brze veze
