Teorija o mačjem prosvetljenju

Ovo je priča o jednom duhovnom Učitelju koji je imao običaj da luta od mesta do mesta. Nije mu bilo stalo da ima učenike, jer je verovao da učenici samo stvaraju probleme. U svojim lutanjima, on je došao do jednog sela gde su ljudi počeli da ga slede. Želeli su da mu ponude svoju posvećenost, ali on reče: ”Ne, ne! Ne želim vašu posvećenost. Jedino želim da se molim i meditiram u miru. Ako možete da obezbedite malu kolibu, biću srećan da tu ostanem neko vreme. Želim da ostanem u samoći, da mogu da se molim i meditiram. Dok se molim i meditiram, svakako ću se moliti Bogu da blagoslovi vas i vaše selo. Toliko mogu da ponudim, ali ne mogu da primim učenike”. Seljani su bili tako srećni što se taj duhovni Učitelj složio da ostane sa njima neko vreme. Hteli su da mu daju veliku kuću, ali on nije hteo da čuje za to. Rekao je: ”O ne, ja želim da vodim pustinjački život. Za to mi je potrebna samo mala koliba”.

Seljani su udovoljili njegovom zahtevu. Ubrzo se duhovni Učitelj naselio u kolibici na ivici sela i utonuo u molitvu i meditaciju.

Jedan mladić iz sela ostao je u blizini Učitelja dan i noć. On je rekao Učitelju: ”Ja hoću da te služim, hoću da te služim bezuslovno”. Učitelj reče: ”Ako povremeno možeš da mi doneseš hranu, dobro. Ako ne, zavisiću od dobrote seljana. Ali, ja neću izlaziti. Hteo bih da ostanem u ovoj kolibi”.

Mladić reče: ”Ja ću se brinuti o svim tvojim zemaljskim potrebama. Želim da budem tvoj učenik. Svakog dana ću jesti kod svojih roditelja, a potom ću doneti hranu tebi. Kad jedeš, ostaću ovde i moliti se i meditirati u tvom prisustvu nekoliko sati pre nego što odem kući”.

Duhovni Učitelj prihvati službu ovog mladića, ali ostalim seljanima reče: ”Molim vas, molim vas, nemojte da mi smetate. Ja još nisam ostvario Boga. Kad ostvarim Boga, biću u stanju da vam pomognem, ali sada je za mene vreme da se molim i meditiram”.

Seljani su poslušali Učitelja i dopustili mu da živi u samoći. U međuvremenu, mladić je služio Učitelja krajnje posvećeno i odano. Jednog dana, duhovni Učitelj imao je viziju. Blistava figura mu dođe i reče: ”Ja sam tvoj Guru. Ja sam sada na Himalajima. Treba da dođeš na Himalaje i najozbiljnije se moliš i meditiraš”.

Istog trenutka duhovni Učitelj reši da napusti kolibu. On reče mladiću: ”Moram da idem. Poziv za mene je stigao. Imao sam viziju veoma blistavog bića i ja zaista osećam da je ono moj Guru. Zatražio je od mene da pođem i pridružim mu se na Himalajima, tako da idem odavde”.

Mladić je molio i molio Učitelja da ne ide, ali je Učitelj bio odlučan. Kad su seljani saznali za Učiteljevu odluku, oni su ga takođe molili da se predomisli, ali bez uspeha. On im reče: ”Dobio sam poziv. Moram da idem”. Onda mladić reče: ”U tvom odsustvu voleo bih da zadržim ovo mesto, ovu malu kolibu gde si se molio i meditirao tako mnogo sati. Dopuštaš li mi?”

”Uradi šta god hoćeš”, reče Učitelj. ”Sada ne mogu da mislim o tim stvarima. Spremam se za putovanje”.

Ubrzo potom, Učitelj pođe na Himalaje, a seljani mu prirediše žalostiv oproštaj. Mladić sa ljubavlju zadrža kolibu. Svako veče je tu održavao puđu i mnogi ljudi su dolazili da se mole i meditiraju.

Posle dugog putovanja, duhovni Učitelj stiže do Himalaja. On nađe pećinu i tu ostade mnogo godina u dubokoj meditaciji. Nije sreo svog Gurua, ali je osetio da mu Guru iznutra pomaže i vodi ga. Čeznuo je za ostvarenjem Boga, ali, iako je svuda video svetlost i bio pun unutrašnje radosti, Bog ga nije blagosiljao ostvarenjem. Posle dugo vremena, lik njegovog Gurua još jednom se pojavi pred njim. Ovog puta Guru reče: ”Sada bih hteo da se vratiš u svoju kolibu”.
Pošto je lik nestao, Učitelj reče sebi: ”Ja više nemam kolibu”. Potom se priseti mladića. ”O, možda je moj učenik još tamo. On je obećao da će je sačuvati. U svakom slučaju, hajde da pođem, pošto je zapovest opet došla. Posle tako mnogo godina, moj Guru se opet pojavio preda mnom i ja moram da ga poslušam”.

Tako Učitelj napusti Himalaje i peške se vrati do sela. Do tada je već sasvim ostario. Najzad on stiže do tog mesta, ali bilo mu je teško da ga prepozna kao ono isto selo, jer je sada bilo u procvatu i veoma napredno. Nije mogao da razume kako je selo toliko napredovalo. Učitelj pođe u pravcu svoje bivše kolibe i tamo vide masu ljudi. Na svoje zaprepašćenje, on vide da neki ljudi drže mačke, izvikujući određenu cenu za svaku od njih. Duhovni Učitelj nije mogao da veruje svojim očima i ušima. Ljudi su prodavali mačke! A drugi ljudi su ih kupovali! Duhovni Učitelj nije mogao da razume to čudno ponašanje i pitao se zašto se to dešava tako blizu njegove nekadašnje kolibe. Zar je to mesto da se prodaju mačke? Kako se približavao gomili, čuo je kako ljudi izvikuju stvari kao: ”Ova je snažna”, ”Ova je zdrava”, ”Ova će bolje meditirati”.

Duhovni Učitelj bio je veoma zbunjen. Kako mačke mogu da se bave meditacijom? To je zaista bila misterija. Tad odluči da potraži svog učenika. Možda bi mu njegov učenik mogao dati neko objašnjenje. Ali, učenik se nije mogao naći u Učiteljevoj staroj kolibi. Učitelj saznade da učenik sad ima veoma lepu kuću. Tu je pozivao seljane da se mole i meditiraju u udobnosti. On sam je vodio veoma udoban i luksuzan život.
Učitelj se raspita gde je učenikova kuća i pođe tamo. Čim vide svog starog Učitelja, učenik mu pokaza ogromno poštovanje i ljubav. Iako je njegov učenik sad bio bogat i situiran, njegova iskrena posvećenost izbi na površinu kad je video svog Učitelja kako stoji na vratima.

Kad je Učitelj video da učenik uživa u luksuznom životu, smučilo mu se. ”Šta radiš ovde?” upita on.

”Učitelju, oprosti mi”, zamolio je učenik. ”Kad si otišao, ja sam nekoliko godina najiskrenije vodio duhovni život, a potom je u mene ušlo iskušenje. Želeo sam da imam zemaljska blaga. Ali sada, kad sam te opet video, iznova ću početi da vodim život molitve i meditacije. Ne treba mi više ovakav život”.

”Znaš li bilo šta o mačkama?” upita Učitelj. ”Zašto ih ljudi prodaju blizu moje kolibe? To je duhovno mesto, a ne pijaca za mačke! I zašto govore da će mačke odlično meditirati? Kako mačka može da meditira?”

Sad je na učenika došao red da izgleda zbunjeno. On reče: ”Učitelju, zar se ne sećaš? Ti si imao mačku. Imao si običaj da se igraš sa mačkom. A kad samo što nisi započeo meditaciju, uzeo bi konopac i vezao mačku za stub unutar kolibe. Potom, kad bi završio meditaciju, opet bi imao običaj da se igraš sa mačkom. Veoma jasno se toga sećam. Učitelju, ja sam seljanima rekao da će imati veoma visoke meditacije ako i oni drže mačku. Ti si imao tako visoke meditacije pošto bi se igrao sa svojom mačkom. Ja sam osećao da ti Bog pokazuje Svoju beskrajnu Naklonost kroz tvoju meditaciju, upravo zato što si ti imao takvu naklonost prema svojoj mački. Učitelju, ja sam se sve ove godine brinuo o tvojoj mački. Držao sam je kraj sebe dok sam meditirao, pa sam i ja, takođe, imao tako visoke meditacije! Znam da je sve to zbog mačke. Ispričao sam seljanima svoje iskustvo i zato svi žele da imaju mačku. Video sam kako si visoko i duboko išao u svojoj meditaciji, i shvatio sam da je to sve zbog tvoje mačke.”

U tom trenutku mačka ušeta u sobu. Bila je naprosto ogromna. ”Vidim tvoju mačku”, reče Učitelj, ”ali voleo bih da još jednom vidim svoju mačku. Molim te, pokaži mi je”. ”Učitelju, zar ne možeš da prepoznaš svoju sopstvenu mačku? Ja sam je hranio i brinuo se o njoj tako mnogo godina”, reče učenik.

Učitelj je bio zaprepašćen. ”Ovo ne može biti moja mačka”, reče on. ”Tako je ogromna!”

”Učitelju, uveravam te, to je tvoja sopstvena mačka. Ja je tako volim i draga mi je, ali ako želiš da je ponovo uzmeš, spreman sam da ti je dam sada i ovde. Nabaviću drugu mačku da mi pomogne u meditaciji”.

Učitelj reče: ”Molim te, zadrži tu mačku. Tako mnogo godina nastojao sam da ostvarim Boga. Sada vidim zašto nisam uspeo. Bio sam tako duboko vezan za mačku. Nikakvo čudo što nisam uspeo! Nije mi potrebna mačka da uđem u svoju najvišu meditaciju. Na Himalajima sam imao veoma visoke meditacije. Naučio sam lekciju. Sad razumem zašto je moj Guru tražio da se vratim u ovo selo. Moram da se oslobodim od vezanosti za svoju mačku. Neću se više zadržavati ovde. Vratiću se na Himalaje i ovog puta sam rešen da ostvarim Boga - bez ikakve mačke, bez ikakvog ograničenja, bez ikakve vezanosti.

Avaj, tako mnogo godina sam protraćio jer sam bio naklonjen toj mački i vezan za nju. Sada znam da će čovek, ako nije vezan ni za šta, pre ostvariti Boga nego ako svu pažnju obraća na mačku ili psa, umesto na svoju sopstvenu molitvu i meditaciju. Čovek može imati ljubimce, ali ako je zaista vezan za njih, ostvarenje Boga uvek će ostati daleki vapaj.”

Iz zbirke pripovedaka Šri Činmoja “U zabavi uživam, prosvetljenje proučavam“

Opširnije o autoru