Priča o dve žabe

Jedna velika, debela žaba i jedna mala žaba su upale u vedro sa mlekom koje je imalo visoke, klizave zidove. Plivale su i plivale satima, pokušavajući da se izbave. Iscrpljena, velika žaba je zastenjala: “Sestro moja, mala žabo, ja odustajem!” i potonula je na dno vedra.

Mala žaba je pomislila: „Ako odustanem, umreću,dakle moram da nastavim da plivam.” Dva sata je prošlo a malena žaba je pomislila da više neće moći da nastavi. Međutim, na pomisao o svojoj sestri žabi, njena volja se ponovo podigla, „Odustajanje znači sigurnu smrt. Nastaviću da plivam dok ne umrem, ako mi je tako suđeno, ali neću odustati jer dokle god živim, ima nade.”

Opijena odlučnošću, malena žaba je nastavila da pliva. Posle mnogo vremena, ukočena od umora i onemoćala, iznenada je osetila veliku grudvu pod svojim nogama. Njeno neumorno plivanje je mleko pretvorilo u maslac! Stavši na grudvu maslaca, malena žaba je radosno iskočila iz vedra u slobodu.

Zapamtite, svi mi se nalazimo u klizavom vedru života i pokušavamo da se izbavimo iz muka, kao i dve žabe. Većina ljudi odustane i propadne, poput velike žabe. Ali treba da naučimo da istrajemo u svom naporu da stignemo na cilj, isto kao i malena žaba. Tada ćemo svojom Bogom vođenom, nepokolebljivom voljom, izbućkati priliku i iskočićemo iz vedra nevolja na sigurno tle večnog uspeha. Ne odustajući mi razvijamo snagu volje i pobeđujemo u svemu što preduzmemo.