Mahavira i učeni pandit

Vremenom je Mahavira postao veoma poznat. Kada bi besedio, govorio bi na prakritu, koji je bio jezik naroda. Koristio je jednostavne reči koje narod može da razume. Većina mudraca i pandita tog vremena govorili su na sanskritu, koji je bio beskrajno teži.

Ljudi bi se sjatili da čuju Mahavirine besede. On bi u svakom selu proveo jednu ili dve večeri, i potom bi krenuo dalje. Ni na jednom mestu nije ostajao duže od nekoliko noći.

Jednom prilikom je stigao u neko selo i, kao i obično, svi seljani su ostavili svoj posao i skupili se da ga čuju kako govori. U tom selu je živeo jedan vrlo učeni pandit. On je proučavao šastre i bio vrhunski autoritet za učenja svetih spisa.

Pandit je primetio da svi nekuda žure, pa je upitao jednu grupu ljudi: “Šta se to zbiva? Da nije došao cirkus ili nešto slično?”

Ljudi su odgovorili: “Idemo da čujemo Mahaviru. On je potpuno prosvetljen.”

“Šta!”, uskliknuo je pandit. “On nije ništa drugo do drska ništarija! Ja sam pročitao sve spise. Nema toga što on može da vam kaže, a što ja ne mogu. Kazniću tog nitkova što zaluđuje prostodušni narod. Raskrinkaću ga!”

Rekavši to, pandit se priključio gomili do mesta na kome je Mahavira sedeo u meditaciji. Okupilo se na hiljade ljudi. Mahavira je održao vrlo jednostavnu besedu. Zamolio ih je da se mole i meditiraju, da imaju više samilosti za sve duše na zemlji i da se odreknu života zadovoljstava.

Pred kraj svoje besede, Mahavira je počeo da doziva: “Indrabuti, Indrabuti!” Tako se zvao ovaj pandit. Mahavira mu je rekao: “Šta ćeš tamo pozadi u gomili? Priđi mi bliže.”

Pandit je bio zapanjen. Upitao je: “Kako si mogao da znaš moje ime? Ja ti ga nisam rekao.”

“Ja znam kako se ti zoveš,” rekao je Mahavira saosećajno. Potom je nastavio svoju besedu. Svi su ga slušali s oduševljenjem i više niko nije obraćao pažnju na pandita.

Kada je Mahavira završio, Indarbuti mu se obratio: “Odakle sve to znaš? Jesi li proučavao svete spise?”

“Ne, sine moj,” odgovorio je Mahavira. “Ja znam ove istine zbog svog unutarnjeg prosvetljenja. Prosvetljenje može jedino da dođe od molitve i meditacije. Želim da se svi mole i meditiraju. Ovaj put je za sve.”

“Kako je to moguće?”, pobunio se Indrabuti. “Kako mogu monasi i domaćini, muškarci i žene, kako svi oni mogu da slede isti put i zadrže isti nivo?”

“Svi mogu da slede istu Istinu,” rekao je Mahavira. “Opraštajući svim bićima, gajeći prijateljstvo prema svima, a zlobu ni prema kome, ostvarićeš Istinu.”

Indrabuti je osetio toliko ljubavi i samilosti u Mahaviri da je postao njegov učenik.

Iz knjige Šri Činmoja: "Đainizam: daj život, ne uzimaj ga"

Opširnije o autoru