Jedan zlatni novčić

Tomazen je rekao: “Sačuvaj za sebe samo jedan zlatni novčić!”.

Zamisli da si na brodu koji je zahvatila oluja, prevrnula ga, i ti si se našao u vodi. Treba da zaplivaš. A u rukama imaš vreću punu zlatnika! Pre nekoliko dana krenuo si na putovanje u obećanu zemlju, sa celokupnom tvojom životnom ušteđevinom, skupljenom u jednu vreću punu zlatnika. To je bilo obećanje novog početka, radosnog života u izobilju koji si oduvek sanjao… Smatraš to svojim najvećim bogatstvom, mukotrpno stečenim, zalogom tvoje budućnosti, i sada, ne pada ti napamet da se od tog blaga odvojiš… Toliko si uložio u to, toliko znoja prolio, toliko vremena potrošio, toliko nade položio u to blago… Celu svoju budućnost... Zapravo, nalaziš se pred izborom: vreća s blagom, ili život! Ako zadržiš vreću sa zlatom, potonućeš zajedno sa njom i izgubićeš i život i blago. Ruke su ti pune, vreća je teška i vuče te sigurno na dno. Tvoja vezanost za blago, za ono, tebi dragoceno, od čega ti se ne odvaja – tvoja je smrtovnica i tvoj grob.

Odbaciš li vreću, gubiš zlato, sve što si stekao u prošlosti, ali ostaje ti život i prilika da stekneš novo blago – u budućnosti. Ali, ti voliš to zlato! Suviše te je koštalo. Ono je rezultat svega što si postigao i stekao do sada. Tu su svi tvoji uspesi i neuspesi, borbe i povlačenja, pobede i porazi - sakupljeni u jednoj vreći… Tako ti je teško da odustaneš od svog najmilijeg poseda – tvoje prošlosti. Poseda koji govori o tvom postignuću, vrednosti, identitetu, nadi u budućnost - u koje si sve uložio! A sada treba svega toga da se odrekneš! To je kao da se odvajaš od celog svog dosadašnjeg života i bukvalno ga bacaš u talase pobesnelog okeana… Ako te savladaju vezanost i pohlepa – potonućeš. Ako si malo mudriji, ako ti je baš toliko stalo do boje, mirisa i ukusa tog zlata, poderaćeš vreću i uzeti samo jedan zlatni novčić! Tako ćeš zadržati i sačuvati ukus i miris uspeha u jednom deliću, u jednom novčiću, istovetnom kao i svi ostali, a sačuvaćeš i život. Samo jedan novčić biće ti dovoljan da odagna tugu i ukus poraza. Biće tu da te seća, da svedoči, kad god poželiš. Živ si, i imaš dokaz u svojim rukama, dragu uspomenu…

A ako si, našavši se pred mučnim izborom, u trenu shvatio šta je tvoje istinsko blago, ispustićeš tu vreću odmah, jer ti ni taj, ni neki drugi dokaz – više nije potreban! Slobodan si, zauvek, od svakog gubitka i dobitka. To je nauk puštanja.

Život čoveka neprekidno stavlja pred takve izbore, pred iskušenja šta odabrati: posed ili život. Oni koji odaberu slobodu, odabrali su život.

“Od pune vreće zlata

samo jedan novčić -
više nego dovoljan!
Sve drugo je teret,
sve drugo je smrt -
odbaci je sad:

trenutak je povoljan!”