Dvorac

Nekada davno živeo je jedan kralj koji je imao ogroman dvorac, ali je taj dvorac bio prilično čudan. Iznutra je bio prekriven ogledalima - po zidovima, podovima, svodovima - svuda na hiljade ogledala!

Jednoga dana kada nikoga nije bilo u dvorcu, odnekud dotrča neki pas i uđe u dvorac. Iznenađen nepoznatim mestom, poče se osvrtati oko sebe. Na svoj užas shvati da je okružen mnoštvom pasa. Bili su posvuda i bilo ih je bezbroj. S namerom da se zaštiti od njih, pas im pokaza zube, no u istom trenutku i ostali psi pokazaše zube. On poče režati kako bi ih zaplašio. Kao odgovor na to, svi psi oko njega počeše režati.

Videvši to, pas je već bio sasvim siguran kako mu je život u opasnosti i poče da laje. No čim je zalajao, i ostali psi počeše lajati na njega. Što je on jače lajao, to su i oni bivali sve glasniji.

Sutradan ujutro, dvorani su našli nesrećnog psa kako leži mrtav, sam samcat. Osim njega u dvorcu nije bilo nikoga. Tek milioni ogledala kojima je bio okružen. Niko se nije borio s njim, zato što nikoga nije ni bilo.

Ipak, on je video sebe u ogledalima i to ga je preplašilo do smrti. Kada je počeo da se bori, odrazi u ogledalima su takođe počeli da se bore... Uginuo je u borbi s milionima vlastitih odraza koji su ga opkoljavali sa svih strana.

A da je samo jednom prijateljski mahnuo repom, svi  psi iz ogledala bi uzvratili i to bi bio srdačan susret...