Čovek mora da sledi sopstvenu prirodu

Sveti čovek pliva u reci. Jedan čovek lenjo sedi na obali i posmatra ga. Sveti čovek ispred sebe ugleda škorpiona. Pošto mu bi žao jadnog stvorenja, uze ga i veoma lagano i nežno spusti na zemlju. Dok je to radio, škorpion ga jako ubode. Svetac poče da jeca od bola.)

SVETAC: Želeo sam da te spasem i spasao sam te. Je li mi ovo nagrada? Ipak, obavio sam svoju dužnost.
(Posle nekoliko minuta, škorpion upadne u reku. Čovek i dalje posmatra.)

SVETAC: O, jadno stvorenje, opet patiš. Žao mi te je. (Ponovo podiže škorpiona i stavi ga na zemlju. Škorpion ga opet ubode, ovoga puta još jače. Zajaukao je zbog nepodnošljivog bola.)

POSMATRAČ: Ti si lud! Zašto to radiš? Pogrešio si prvi put, a drugi put ponavljaš istu grešku.

SVETAC: Prijatelju moj, šta mogu? U mojoj prirodi je da volim, u mojoj prirodi je da spasavam. Priroda škorpiona je da mrzi, priroda škorpiona je da ubada. Ja moram da sledim svoju prirodu, a škorpion svoju. Ako ponovo upadne u vodu, opet ću ga izvaditi, bez obzira koliko puta bude upao. Ubošće me, plakaću, jecaću, ali se neću odreći svoje prirode u kojoj je da volim, spasavam i štitim druge.
(Posmatrač odmah skoči u vodu da dotakne stopala svetog čoveka.)

POSMATRAČ: Ti si moj Učitelj; ti si moj Guru. Tragao sam, čeznuo sam za Guruom. Danas sam u tebi pronašao svog pravog Gurua. Pošto sam tvoj učenik, ako škorpion padne u vodu, odsad ću ga ja vaditi iz vode.
(Učenik peva.)

Amar bhabana
Amar kamana
Amar eshana
Amar sadhana
Tomar charane
Peyecche ajike thai
Moher bandhan
Hiyar jatan
Timir jiban shaman shashan
Halo abasan nai nai ar nai.
(Moje misli, moje želje, moja težnja,
Discipline mog života,
Danas su kraj Tvojih Stopala pronašle raj.
Stege vezanosti što iskušava i bolove srca,
Život tame i mučenja smrti,
Više ne vidim, više ne osećam.)

(On pomaže svetom čoveku da izađe iz vode. Sada Guru sedi na obali i posmatra scenu. Kroz nekoliko minuta škorpion ponovo upada u vodu. Učenik ga uzima i stavlja na suvu zemlju, a škorpion ga ne ubada.)

UČENIK: Učitelju, kako to da mene nije ubo? Mislio sam da će i mene ubosti. Tebi je zadao dva nemilosrdna uboda. Ne razumem.

UČITELJ: Dete moje, ne razumeš? Da li da ti kažem? Hoćeš li mi poverovati?

UČENIK: Molim te, molim te, reci mi. Poverovaću ti, Učitelju.

UČITELJ: I škorpion ima dušu, a njegova duša mu je prenela kako bi ga ti, umesto da ga spustiš na zemlju, odmah ubio ako bi te ujeo. Škorpion je znao da ti ne bi podneo, da ne bi tolerisao njegovu nezahvalnost. Od tebe škorpion nije dobio nikakvu garanciju za svoju bezbednost. Nije te ujeo zato što je to osećao.
U mom slučaju škorpionova duša je znala da ga ja, bez obzira koliko puta me ubo, nikada neću ubiti, već ću ga samo spustiti na zemlju radi njegove sigurnosti. U svakodnevnom životu, ljudi se isto tako tuku, svađaju i prete jedni drugima samo kada vide da su njihovi protivnici slabi ili nemaju volje za borbu. Ako vide da je neko jači od njih, ućute.

UČENIK: Učitelju, imaš li ti učenike?

UČITELJ:  Imam mnogo, mnogo učenika.

UČENIK: Kako sa njima radiš?

UČITELJ: Dajem i uzimam, uzimam i dajem. Svakoga dana uzimam njihov otrov, a dajam im nektar. Uzimam njihovu težnju a dajem im spoznaju. Uzimam od njih ono što oni imaju - neznanje, a dajem im on što ja imam – mudrost. Oni meni osiguravaju moje ispoljavanje, a ja njima osiguravam spoznaju. Jedni drugima smo potrebni. Ja sam tebi potreban da bi mogao da isprazniš sebe, da svoju nečistotu, nesavršenost, tamu i neznanje ubaciš u mene. A ti si meni potreban da bih mogao da te ispunim svim svojim, svime što je u meni. Tako mi ispunjavamo jedan drugoga. Tvoja priroda je da mi daješ ono što imaš: nečistotu, tamu, nesavršenost, ograničenost, vezanost i smrt. Moja priroda je da ti dam ono što imam: čistotu, ljubav, radost, svetlost, blaženstvo i savršenstvo. Kada tvoja priroda uđe u moju prirodu, obojica smo potpuno ispoljeni i ispunjeni. Tako tragalac i Učitelj ispunjavaju Večitog Vođu, Svevišnjeg.