Čovek koji je postao bizon

U zoru, kada bi mrak napustio brda, Učitelj i učenik bi zajedno pevali pesme izlazećem suncu, što bi ih podsećalo na buđenje mudrosti posle dugog sna u neznanju. Posle tišine noći, smešili bi se zajedno sa Prirodom.

Dok je još uvek bilo jutro, Učitelj bi tražio od svog učenika da sedne uspravno u savršeni stav meditacije i da sa potpunom pažnjom sluša njegovu poduku. Tako je svaki dan učenik gorljivo upijao svaku lekciju koja bi došla iz usta njegovog Učitelja.

Međutim, jednog dana Učitelj je primetio da je mladi učenik odsutan i nemiran i nežno mu je rekao: „Sine moj, danas tvoj um ne sluša moje reči; čini mi se da luta preko brda. Reci mi, zašto si odsutan?“

Učenik je odgovorio: „Poštovani Učitelju, ne mogu da se koncentrišem na tvoju današnju lekciju jer razmišljam o onom novom pitomom bizonu koji pase u dolini.“

Umesto da izgrdi učenika, guru mu je mirno rekao da se povuče u svoju odaju, zatvori vrata i da razmišlja samo o bizonu. Prošao je jedan dan. Sledećeg dana Učitelj je pogledao kroz mali prozor u tihu odaju u kojoj je učenik i dalje meditirao na bizona.

Učitelj je upitao: „Šta radiš?“

Učenik je odgovorio: „Gospodine, vodim bizona na ispašu. Da li da dođem?“

Učitelj je odgovorio: „Ne, sine, još uvek ne. Nastavi sa ispašom.“

Prošao je još jedan dan. Trećeg dana, Učitelj je ponovo pogledao kroz prozor odaje i upitao: „Voljeno čedo, šta radiš?“

Učenik je u stanju ekstaze odgovorio: „Nebeski Učitelju, vidim bizona u svojoj sobi i hranim ga. Da li da dođem sa svojim bizonom?“

Učitelj je odgovorio: „Još uvek ne, sine. Nastavi sa vizijom bizona i nahrani ga.“

Prošlo je još dva dana tokom kojih je učenik vizualizovao bizona i meditirao na njega. Petog dana, guru je opet prozborio kroz prozor odaje gde je učenik bio u potpunoj ekstazi. „Sine, reci mi šta sada radiš?“

Učenik je uzviknuo, imitirajući glas bizona: „Na šta misliš? Ja sam bizon. Ja nisam tvoj sin!“

Čuvši ovo Učitelj je odgovorio sa osmehom: „Dobro gospodine Bizonu, trebalo bi da izađeš iz odaje.“

Učenik nije hteo da izađe. „Kako mogu da prođem kroz ta uzana vrata?“, grmeo je. „Rogovi su mi predugački i telo mi je preveliko.“ Onda je Učitelj ušao u odaju i izvukao „bizona“ iz transa. Učenik se osmehnuo videvši sebe kako hoda na sve četiri noge, imitirajući objekat svoje meditacije.

Posle laganog obroka, učenik je ponovo seo da sluša reči svojeg Učitelja. Učitelj ga je pitao mnoga duboka, duhovna pitanja, na koja je sva tačno odgovorio – tačnije nego ikada ranije.