Borba petlova

U Kini je Mišocu, koji je bio učenik Lao Cea, napisao priču o borbi petlova koja veoma jasno oslikava ono o čemu vam go­vorim, suštinu budoa.

Bio jednom jedan kralj koji je rešio da nabavi petla za borbu koji će biti nepobediv, pa je zamolio jednog od svojih podanika da obuči jednog petla za borbu samo za njega. Čovek je počeo da podučava petla svim tehnikama borbe.

Nakon deset dana kralj je upitao: “Da li je vreme da zakažem borbu za ovog petla?”

Trener je rekao: “Ne dolazi u obzir! Jeste da je on sada jak, ali njegova snaga je prazna, vreo vazduh. Kidiše sve vreme, previše pada u vatru i nije dovoljno izdržljiv.”

Deset dana kasnije kralj je ponovo upitao trenera: “Mogu li sada da zakažem borbu?”

“Ne, ne! Još ne. On je još uvek previše žestok, još uvek kidiše sve vreme. Kad god čuje nekog drugog petla da kukuriče, čak i u susednom selu, on se razbesni i poleti da se bije.”

Nakon još deset dana obuke kralj je već počeo da gubi strplje­nje: “Je l’ može sada?”

Trener je odvratio: “Pa, sad više ne pada u vatru, drži se hladnokrvno kada čuje nekog drugog petla da kukuriče. Držanje mu je dobro, naučio je da čuva snagu. Prestao je da kidiše sve vreme. Kada ga čovek pogleda, nije čak ni svestan njegove ogro­mne energije i snage.”

“Možemo li onda da krenemo sa borbama?” - upita kralj, sve trljajući ruke.

Trener je rekao: “Možda.”

Potom kralj naloži da se okupi mnoštvo petlova za borbu sa svih strana, i takmičenje otpoče. Ali, nijedan se nije usudio da priđe kraljevom petlu. Svi su od njega bežali u paničnom strahu. Tako on nije ni morao da se bije.

Petao za borbu postao je neprikosnoveni vođa. On je prevazišao svoj tehnički trening. Posedovao je neverovatnu energiju ali je ona sva bila u njemu, nije je pokazivao. Tako, pošto se njegova moć zadržala u njemu, drugi petlovi nisu imali izbora nego da se poklone njegovom mirnom samopouzdanju i neispoljenoj snazi.

Ako redovno vežbate zazen, tajnu budoa saznajete nesvesno, prirodno, automatski. A onda, možda nije neophodno da koris­tite tehniku, da vežbate džudo ili aikido, karate ili kendo. Drugi ljudi držaće se podalje od vas i neće biti potrebno da se borite.

Prava staza budoa nije nadmetanje niti sukob. Ona se pruža iznad života i smrti, iznad pobede i poraza.

Tajna mača nikada nije bila u tome da se isuče mač - ne smete da potegnete mač, jer ako pokušate da ubijete nekog morate i sami zbog toga umreti.

Ono što umesto toga treba da uradite jeste da ubijete sebe, svoj um. Toga se drugi ljudi plaše i držaće se dalje od vas. Vi ste najjači i drugi se drže na distanci. Više nije potrebno da nižete pobede.

Iz knjige Zen i borilačke veštine, Tajsena Dešimarua