Senoi sanjači

Sanjači iz prašume

Sve aktivnosti plemena Senoi od rođenja do smrti su u najvećoj meri zasnovane na pojedinačnim snovima. Deca od najranijih dana uče da otvoreno govore o tome šta su sanjala. Sta­riji u kući — otac, majka, baba, deda, starija braća i sestre ohrabruju dete da u detalje ispriča svoj san. Govore mu kada je pogrešno, a kada je dobro postupilo; pohvaljuju ga za svaki ispravan postupak; raspituju se o prošlim događajima veza­nim za san; sugerišu mu kakav stav da zauzme u budućim snovima; i, na kraju, preporučuju mu kako da se ponaša u skla­du sa porukom sna.

Po okončanju jutarnjeg rituala prepričavanja snova, okuplja se plemenski savet gde mladići, odrasli muškarci i pojedine žene razmenjuju iskustva. Diskutuje se o značenju svakog simbola i događaja iz sna. Članovi plemena Senoi najveći deo svojih dnevnih aktivnosti zasnivaju na od­lukama koje, na osnovu analize pojedinač­nih snova pripadnika plemena, donosi plemensko veće. Tako se uspostavljaju nova prijateljstva; radi se na organizovanju grupnih projekata zasnovanih na pri­zorima iz snova; odrasli pomažu deci da načine umetničke ili tehničke predmete kakve su videli u snovima; neki prave odeću, izmišljaju igre ili pevaju pesme inspirisane snovima.

Pleme Senoi broji približno 12000 lju­di. Nastanjeni u planinskim područjima Malezije, pripadnici plemena žive posve izolovano od savremene maležanske i ki­neske kulture.

To su visoki, vitko građeni ljudi, ne preterano tamne puti, talasaste kose. Organizovani u zajednice, žive u dugačkim kućama građenim tako da mogu da potraju nekoliko godina. Svaka porodica u okviru kuće ima svoje zasebne prostorije gde vodi zasebno domaćinstvo. Zajednič­ki se bave obradom zemlje u prokrčenim oblastima prašume. Gaje tikve, banane, pirinač i tapioku. Zadržavaju se na jed­nom mestu neko vreme, a zatim, u potrazi za plodnom zemljom, odlaze dalje.

Kroz gusto rastinje teško je probiti se bez mačete. U određenim predelima pra­šume čak se i životinje kreću utabanim stazama.   Istraživači moraju da koriste čamce i helikoptere da bi se približili ple­menu. A kada već zađu u prašumu, neretko postaju žrtve malarije, bolesti na koje su domoroci imuni.

Senoe su prevashodno vegetarijanci, mada se povremeno hrane i mesom. Ribu hvataju tako što razbijaju tvrde plodove određenog drveta o kamenje na rečnoj obali. Sok koji se izlije iz plodova tera ri­be da isplivaju na površinu, koje zatim postaju lak plen za ribolovce.

Pleme krasi izuzetna miroljubivost; nasilje u svakom obliku posve im je stra­no. Okolna ratoborna plemena ih ostavlja­ju na miru prvenstveno zbog toga što za­ziru od njihove magijske moći. Žive u međusobnoj slozi i saradnji. Njihov je glavni moto „Sarađuj sa svojim bližnjima — a ako već moraš da se suprotstaviš že­ljama bližnjih, suprotstavljaj im se sa blagošću i razumevanjem.“ Mada izuzetno kooperativni, oni su takođe i veliki indivi­dualisti. Svaki pojedinac zasebno razvija jedinstvenu ličnost i svojevrsnu kreativ­nost.                                

Možda je jedna od najimpresivnijih karakteristika pripadnika plemena Senoe — njihova izvanredna psihološka ravnote­ža. Oni uopšte ne poznaju neuroze i psi­hoze. Mada je teško poverovati u tu činje­nicu, o tome svedoče iscrpni izveštaji is­traživača koji su provodili određeno vreme u neposrednom kontaktu sa pleme­nom. Senoe pokazuju izuzetnu emocio­nalnu zrelost. Kao rezultat njihove visoke psihološke razvijenosti, oni ne osećaju po­trebu za posedovanjem — bilo stvari ili ljudi. Zbog dobre organizacije u okviru grupe, potrebno im je malo vremena da bi prikupili onoliko materijalnih dobara koliko im je dovoljno za preživljavanje: jednoj zajednici je, na primer, potrebno oko nedelju dana da sagradi kuću koja će trajati nekih pet, šest godina; još jedna nedelja im je potrebna da raskrče prašu­mu i počnu da obrađuju zemlju; a zajed­ničko prikupljanje hrane oduzima im sve­ga par sati dnevno. Ostatak vremena bave se kreativnim poslovima i snovima.

Ne postoji naučna studija na osnovu koje bi se moglo dokazati da njihova mi­roljubivost, kooperativnost, kreativnost, mentalno zdravlje i emocionalna zrelost predstavljaju rezultat njihovog jedinstve­nog odnosa prema sadržajima snova. Me­đutim, može se pretpostaviti da upravo njihov rad sa snovima predstavlja osnovu razvitka navedenih psiholoških karakteri­stika.

Drevna psihoanaliza

Dr Patriša Garfild je, uz pomoć mate­rijala prikupljenog od istraživača na sa­mom terenu, kao i iz razgovora koje je uz pomoć tumača vodila sa pojedinim člano­vima plemena, izdvojila osnovne karak­teristike njihovog rada sa snovima.

Prvo pravilo glasi: „Suprotstavi se svakoj opasnosti koja ti preti u snu i sa­vladaj je“. Na primer, dete će za vreme doručka ispričati svojim roditeljima da ga je u snu progonio tigar. Nastavak razgo­vora mogao bi izgledati ovako:

„A šta si ti učinio?“, pita otac.

„Trčao sam koliko me noge nose. Ti­gar mi se sve više približavao. Nisam mo­gao više da trčim. Probudio sam se veoma uplašen.“

„Dobro je što si sanjao taj san, sine, ali učinio si veliku grešku“, komentariše otac. „Tigrovi koje vidiš u džungli u bud­nom stanju doista mogu da te povrede, ali tigrovi koje sanjaš noću mogu jedino da te povrede ako bežiš od njih. Oni će nastaviti da te progone sve dok budeš bežao od njih. Sledeći put kada budeš sanjao taj san, moraš se zaustaviti i suprot­staviti se tigru. Ako te napadne, moraš se boriti s njim.“

„Ali šta ako je suviše jak za mene?“

„Pozovi prijatelje iz snova u pomoć, i nastavi da se boriš dok ne stignu. Uzvrati na svaki napad. Da li si me dobro razumeo? Nikada nemoj bežati. Uvek se suo­čavaj s opasnošću.“

Dakle, prvo i osnovno pravilo, suoča­vanje s opasnošću i savladavanje opa­snosti, je temeljno pravilo Senoi sistema kontrole snova. I vi možete doživeti dra­matične promene u svom životu ukoliko se u snovima suprotstavite opasnim situa­cijama i savladate ih. Američki psiholog Kalvin Hol je na osnovu statističkih istra­živanja došao do zaključka da se agresija javlja u više od 50% snova koje sanjaju Amerikanci u doba adolescencije. Sanjač se u tim noćnim morama uglavnom nalazi u ulozi progonjene žrtve. Međutim, koristeći navedeni princip, čovek može zna čajno izmeniti sadržaj svojih snova i tako u potpunosti eleminisati noćne more.

Drugo osnovno pravilo jeste: „Prepu­sti se svakom sanjanom užitku do mak­simuma“. Ovo pravilo se odnosi kako na vođenje ljubavi sa ljubavnikom iz sna, ta­ko i na snove o letenju. U oba slučaja sanjaču se savetuje da se uživi u san i doživi čulno zadovoljstvo u potpunosti.

Treće opšte pravilo glasi: „Učini sve da san dobije pozitivan ishod“. Na pri­mer, ukoliko Senoi dete ispriča da je sa­njalo da pada sa velike visine, majka ili otac će mu reći:

„Kakav divan san! A šta si ti učinio?“

„Ništa. Samo sam padao sve dublje 1 dublje. Bio sam veoma uplašen i probu­dio sam se pre nego što sam se razbio o zemlju.“

„Pa to je bilo pogrešno. Duhovi zemlje te vole. Zvali su te jer su hteli nešto da ti pokažu. Moraš nastaviti da sanjaš bez ob­zira na strah. Pokušaj da se opustiš i dopusti sebi da padneš na zemlju. Tu ćeš pronaći mnoge interesantne stvari. Slede­ći put kada budeš sanjao taj san, potrudi se da poletiš. Videćeš kako je divno leteti. Odleti do nekog zanimljivog mesta i istra­ži ga.“

Čak i negativna iskustva kakva su, na primer, biti ranjen ili ubijen u snu, valja preobratiti u pozitivna. Ako je dete bilo i ranjeno u snu, kaže mu se da je ono na taj način napadaču oduzelo deo njegove moći i oslabilo njegovu snagu. Ukoliko je sanjalo da je bilo ubijeno, kaže mu se da je ono tada zauvek prisvojilo napadačevu snagu. Stoga će se ono istog trenutka po­novo roditi, ovoga puta u lepšoj i snažni­joj formi.

Cilj je, međutim, da sanjač na kraju sna dobije poklon od sanjanog lika, po­klon koji će kasnije podeliti sa svojom porodicom, prijateljima i čitavim pleme­nom. Sanjač, dakle, nikada ne sme da dopusti sebi da dovrši san bez pozitiv­nog ishoda. Treba da istraži mesto gde je pao, da odleti nekuda, da vodi ljubav do orgazma, da se bori do smrti, i uvek da ponese iz sna nešto novo i kreativno.

„Smrt" neprijatelja

Kako bi čovek mogao da primeni u praksi ova opšta pravila? U svakom snu u kome ste žrtva, tj. objekat nečijeg agresiv­nog čina, vi treba da postanete, psiholo­škim jezikom rečeno, „recipročno agresiv­ni“. Uzvratite na napad i borite se do smrti. Ako je napadač isuviše jak, možete pozvati saveznike iz snova da vam pomog­nu, ali bitku morate voditi sami sve dok ovi ne pristignu.

Senoe smatraju da je smrt neprijatelja u snu dobra stvar. Prema jednom od istraživača kulture plemena Senoe, psiholo­gu i antropologu Kilton Stjuartu, smrt ne­prijatelja u snu znači oslobađanje pozitiv­ne energije iz senovitog dela sanjačeve lič­nosti.

Na ovom mestu valja istaći da neki psiholozi i terapeuti sa Zapada ne odobra­vaju „ubijanje“ likova iz snova. Oni pre­poručuju druge tehnike, kao što je gleda­nje napadača pravo u oči bez uzmicanja, navođenje napadača na izvođenje neke ak­tivnosti koja će u potpunosti iscrpsti nje­govu snagu, ili, jednostavno, uspostavlja­nje prijateljskih odnosa s njima. U Senoi sistemu, međutim, „ubijanje“ napadača nije škodljivo, jer „ubijena“ biva samo ne­gativna strana sanjanog lika, dok pozitiv­na preživljava u formi saveznika ili prija­telja. Vi, dakle, možete da se suprotstavi­te negativnom liku iz sna bilo putem jed­ne od navedenih metoda, konfrontacije, ili da ga ubijete, popunjavajući upražnjeno mesto pozitivnom energijom.

Jednom kada Senoa savlada svog ne­prijatelja, on od njegovog „duha“ traži po­klon. Ovaj poklon može da bude pesma, priča, igra, slika, neka lepa stvar. Ili, pak, nešto korisno: novo otkriće ili rešenje određenog problema. S druge strane, Se­noe smatraju da su ljubavni i seksualni kontakti, koji sanjaču pričinjavaju zado­voljstvo, u svakom pogledu poželjni i da ih treba dovesti do vrhunca. Oni veruju da čovek ne može imati previše ljubavi u snu. Sanjač ne treba da se stidi nijednog odnosa jer su svi likovi koje čovek sanja, bilo pozitivni ili nega­tivni, zapravo delovi sanjačevog „ja“ koje treba integrisati u svesnu ličnost.

Na kraju ljubavnog odnosa, sanjač će zamoliti svog ljubavnika iz sna da mu po­dari nešto po čemu će ga se sećati. Taj poklon treba da bude neka lepa ili korisna stvar, kao i u prethodnom slučaju. Među­tim, za razliku od prethodnog slučaja, ka­da sanjač zahteva poklon od pobeđenog napadača, ovoga puta sanjač svog ljubav­nika moli za poklon.

Kada se dogodi da sanjač susretne ne­ki prijateljski lik, on treba da prihvati njegovu pomoć; zatim treba da mu iskaže zahvalnost za pomoć koja mu je pružena i da ga zamoli za poklon; i na kraju, kada se probudi, treba da upotrebi poklon (stvar, uvid, rešenje) koji mu je dat za do­brobit čitavog plemena. Ako je lik iz sna izuzetno prijateljski nastrojen prema sanjaču, sanjač bi trebalo da ga zamoli da postane njegov vodič. Istraživači su utvr­dili da obični pripadnici plemena poseduju jednog ili više takvih „duhova-vodiča“ koji potiču uglavnom iz kamena ili kakve biljke. Samo retki među njima, njihovi šamani, mogu imati mnoštvo „duhova-vo­diča“, na primer, sa svojstvima tigra ili kakve druge životinje. Kada se pojave u snovima, ovi „duhovi-vodiči“ nazivaju sanjača kome pripadaju „ocem“. Oni mu dođu kao njegovi „mali prijatelji“ koji ga snabdevaju različitim informacijama o plesu, muzici, religiji . . .

Sa psihološkog stanovišta, postati ,,ocem“ mnogih malih „duhova-prijatelja“ znači izgraditi samouverenu, nezavisnu i stabilnu ličnost. Prikupljajući prijatelje iz snova, Čovek stiče podršku koja će mu uliti hrabrost i samopouzdanje kakvo ra­nije nije poznavao.

Primenjujući principe Senoi sistema kontrole snova, sanjačevo unutrašnje is­kustvo menja se u pravcu sve veće inte­gracije njegove svesne ličnosti. Posledice neprijatnih iskustava iz budnog života pr­vo bivaju neutralisane, a zatim prožete pozitivnom energijom. Tako neprijateljski likovi, ukoliko se pojave, više ne izazivaju strah kod sanjača, pa i dnevna napetost popušta, ustupajući mesto opuštenosti i hrabrosti u suočavanju sa neprijatnim is­kustvima u budnom stanju. Energija koja je ranije služila za izgradnju negativnih li­kova sada služi da se izgrade korisni, kreativni produkti u umu. U svakom slu­čaju, ostvarenje kontrole snova je dug i nimalo lak proces. Ali, moguće je prevazići nestvarne strahove koji vas inhibiraju i sprečavaju da živite punijim i intenzivni­jim životom.

Primenjujući neke od navedenih prin­cipa kontrole snova, dr Patriša Garfild pi­še da je već nakon nekoliko meseci doživela njihov blagotvoran efekat u svako­dnevnom životu. Sanjala je, naime, kako je progoni nekoliko muškaraca, na čelu sa njenim mužem. Kada je, posle uspešne borbe, uspela da ih savlada, ona se sprija­teljila s njima i to ponovno uspostavljeno prijateljstvo bilo je krunisano zajednič­kom proslavom. Dakle, primenila je u snu nekoliko postupaka karakterističnih za Senoi sistem — uspostavljanje prijatelj­stva sa napadačima i deljenje hrane s nji­ma. „Posle par dana“, nastavlja ona, „po­svađala sam se sa svojim mužem. On je bio uvređen i besan, što je i u meni iza­zvalo ljutnju, ali umesto da se rasplačem, što je moja tipična reakcija na agresiju i bes, odjednom sam shvatila da ne moram da budem ljuta samo zbog toga što u nje­mu već kipti bes. Mada sam bila racio­nalno svesna te činjenice već duže vreme­na, nikada do tada nisam mogla u potpu­nosti da je osetitn i doživim. Zadržavaju­ći unutrašnji mir i hladnokrvnost, pošlo mi je za rukom da razrešim situaciju bez dodatnog stresa. Bila sam zapanjena činje­nicom da sam, suočena sa napadom, us­pela da zadržim čvrstu unutrašnju kontro­lu, upravo kao i u snu.“

Ana Bešlić