Pažnja je osnov ispravnog postupanja

Umeće ratovanja je i kada uvek imate na umu moguće izbijanje nereda u mirnim vremenima. Sagledavati stanje u državi, predviđati kada i gde će izbiti trzavice i sprečavati nered pre nego što nastupi, takođe spada u umeće ratovanja. Kada je zemlja u miru, pažnja posvećena odabiru državnih činovnika i briga o sigurnosti nacije je takođe jedna strana umeća ratovanja. Kada državni činovnici, gledajući samo svoje lične interese, počnu da ugnjetavaju običan narod, to je početak kraja nacije. Pažljivo proučavanje situacije, planiranje u kom pravcu bi valjalo ići da bi se izbeglo slabljenje države zbog samoživosti njenih činovnika, sve to podseća na pomno posmatranje protivnika u dvoboju radi predviđanja njegovog sledećeg poteza. Zar u tom slučaju pažnja nije do kraja izoštrena? To je ono što borilačkim veštinama daje tako veliki potencijal.

Takođe, u okruženju vladara često nailazimo na prevrtljivce koji se u prisustvu gospodara pretvaraju da su pravedni, ali im zato oči čudno zacakle čim se nađu pred svojim podređenima. Uvek spremni na mito, ovi ljudi će predstavljati rđavo kao dobro i uvek gledati da nevini pate, a da se krivci zlurado smeju. Uočiti ovakvo ponašanje u njegovom zametku važnije je nego razotkriti već skovanu zaveru.
Zemlja pripada vladaru, a narod je takođe njegov. Oni koji lično služe vladara njegovi su podanici isto kao i oni koji ga služe iz daljine. Kolika je udaljenost među njima? Oni su podjednako u službi vladara kao ruke i noge. Da li se noge razlikuju od ruku samo zato što su udaljenije? Pošto i ruke i noge osećaju svrab i bol na isti način, šta je onda tu dalje a šta bliže? Zato će ljudi omrznuti čak i poštenog vladara ako njegovi najbliži podanici izrabljuju one koji su udaljeni od njega i izazivaju patnje nedužnih.
Vladar je obično okružen manjom grupom ljudi koja broji od pet do deset njemu najbližih osoba. Većina naroda se nalazi daleko od vladara. Kada omrzne vladara, narod će svoja osećanja morati da ispolji. Sada, ako su oni koji su bili bliski vladaru sve vreme gledali samo svoje lične interese a ne dobrobit vladarske kuće, ako su ga loše služili i učinili da ga narod omrzne, onda će takvi, kada nastupe teška vremena za vladara, biti prvi koji će hteti da ga uklone sa njegovog položaja.

Iz klasičnog spisa Jagjua Munenorija o borilačkim veštinama i umeću vladanja , “Životvorni mač”, koji se upravo pojavio u prevodu na srpski jezik u izdanju izdavačke kuće Babun. Opširnije pogledajte ovde.