Svi obični ljudi žele mir

Politika me ne interesuje, ali me veoma interesuje mir, a u to vreme, sredinom 1990-tih, mnogo se pričalo o miru u Severnoj Irskoj. Pitala sam anđela Mihala o Severnoj Irskoj jednom prilikom kad je sedeo sa mnom. On je rekao da će se ljudi potruditi i pokrenuti mirovni proces. Nije verovatno da će uspeti, ali će mir dolaziti dugo. Trebaće dvadeset godina ili slično pre nego što se sve sredi.

Od tada sam gledala i gledala. Nedavno sam primetila kako su neki ljudi, pošto su bili prisiljeni da se povuku sa prethodnih položaja, postali značajno otvoreniji i nesebičniji, kako bi doneli mir. Mihailo mi je rekao da je veoma važno da mir dođe u Severnu Irsku. To nije važno samo za Irsku i Veliku Britaniju; ako bi teroristička grupa kao što je IRA mogla da postane deo vlasti, to bi pokazalo terorističkim grupama u drugim zemljama da i one to mogu da učine, da postoji i drugi put ka miru osim nasilja. Rečeno mi je da bi Irska mogla da postane kamen temeljac za mir u svetu: đavo neprekidno pokušava da ga ukloni, ali se on ponovo vraća.

Irska je primer zemlje u kojoj se religija bori sa religijom, vera sa verom, i kad bi Irska mogla da dođe do mira, mogle bi i ostale zemlje - to bi uticalo čak i na Irak, Palestinu i Izrael.

Pokazani su mi različiti putevi za svet. Neki putevi, dok sam gledala, bila sam užasnuta. Neke od mogućih budućnosti koje su mi bile pokazane bile su zaista užasne, pa ako se neka od njih ostvari, ne želim da budem živa da bih to videla. Ali, takođe su mi pokazani mnogi sjajni putevi, gde ima mesta za sve da žive u skladu i miru. Verujem da svet u budućnosti može da bude sjajno mesto, ali baš svaki pojedinac mora da odigra svoju ulogu.

Svi obični ljudi žele mir. Došla je da me poseti jedna žena koja je živela u Severnoj Irskoj; njen muž je poginuo u nasiljima, a njen stariji sin je sad bio u zatvoru zbog terorizma. Slamalo joj je srce da gleda kako je njen stariji sin upropastio svoj život i da gleda bol koji je naneo drugima. Njen mlađi sin je sad pošao bratovljevim stopama i ona se plašila da će i on poginuti. Ona nije mogla da vidi kraj tom ciklusu nasilja. Svakog dana išla je u crkvu da se moli za mir i da se moli za normalan život - da njen stariji sin može da se vrati i bude otac svom malom detetu, a da njen mlađi sin može da se oženi i ima decu.

Rekla mi je da je sita toga da odlazi na pogrebe i bila je rešena da ne prenosi mržnju - ali je videla da druge bake to aktivno rade. "Kad bi te bake prestale da ulivaju mržnju u svoju decu i svoje unučiće, bilo bi mnogo drugačije", rekla je ona. Ona se trudila, ali uopšte nije bilo lako. Moje srce je bilo za nju.

Kao što sam ranije rekla, anđeli su mi rekli da je rat laka stvar; sklopiti i održati mir je teška stvar.

Iz knjige Anđeli u mojoj kosi