Šta je život?

Na dvonedeljni intenziv došla sam potpuno spremna i otvorena. Radovala sam se što sam u prirodi, što je sve u mom životu dobilo smisao, što mogu da budem ono što jesam i da se ne opterećujem time šta drugi misle o meni. Gradska vreva je ostala iza mene i imala sam dve pune nedelje pred sobom. Nepoznati ljudi su mi bili poznati, jer, osećala sam ih iznutra, nisu mi bili stranci, tuđi i daleki. Na neki neobjašnjiv način bili su mi prijatni i bliski, osećala sam ljubav prema svima, a nisam znala zbog čega.

Već prvog dana sam imala iskustvo da je život Ljubav. Ljubav nesebična, bezuslovna, samodajuća i bezgranična, i to osećanje me je ispunilo velikom radošću i srećom. Pokušala sam da tu radost i sreću podelim sa svima i da im prenesem bar deo onog što sam osećala. Život je istinska Ljubav, prema svemu i svakom, bez razlike, univerzalna, božanska. Osetila sam tu Ljubav u sebi i u svemu što me je okruživalo: u ljudima, u neizmernoj lepoti prirode, u suncu i nebu, travki i cvetu, i iz mene se danima izlivalo to snažno, predivno božansko osećanje, kojim je bio ispunjen čitav univerzum.

Nikad pre ovog nisam osetila nešto tako jako i ispunjavajuće, i iznenada sam spoznala za kakvom to ljubavlju godinama tragam, čemu težim i zašto me nijedna druga ljubav nije mogla potpuno ispuniti. Nedostajala je upravo ova čistota i božanstvenost, neuslovljenost i nesebičnost, koju mi nije moglo pružiti nijedno ljudsko biće.

Ljubav je izvor života, Ljubav je najveća pokretačka snaga u kosmosu, Ljubav je najsnažnija sila kojoj ne može odoleti nijedno biće na planeti, Ljubav je pravi razlog našeg dolaska na ovu planetu – da bismo je otkrili i upoznali u pravom svetlu, kao Božansku Ljubav.

Iskustvo da je život ljubav ponelo me je u nebeske visine i tamo me i zadržalo sledeće dve nedelje koje sam provela na intenzivu. Bog u nama se ispoljava i igra jedino ako smo radosni, ako smo srećni i u iskustvo se može dospeti samo ako smo u radosnom raspoloženju. Ako smo nesretni i tužni, sprečavamo Svevišnjeg u nama da se igra, jer, njemu je potreban ravnopravan partner za igru; igra je smisao postojanja i jedino ako smo spontani i veseli kao deca, Bog u nama ima ravnopravnog saigrača. On se sa nama igra žmurke, skrivalice, i ta igra traje, nastavlja se u beskraj i ako je igramo po Božjem zakonu i Njegovoj Volji, vodi nas do ostvarenja. Iskustvo božanske ljubavi koje sam doživela vodilo me je i uznosilo sve više i više, jedno za drugim ređala su se druga iskustva o tome šta je život, jer bila sam srećna i igrala sam Božansku Igru. Moje sledeće iskustvo je došlo iznenada, neočekivano i proželo je čitavo moje biće: doživela sam da je život Večan, da je neprekidna reka koja plovi, da nema prekida između inkarnacija i da je ovaj život koji sada živim samo trenutak u večnosti.

Još od rane mladosti sam osećala da smrt nije kraj, da u stvari ni ne postoji i moj um nije prihvatao činjenicu da sam se rodila da bih umrla i nestala negde u nepoznatom pravcu. Ovo iskustvo se prikazalo kao Reka Života, kao široki snop svetlosti koji teče, u kome plovim i koji me nosi na svojim talasima. Sećam se dubine i snage tog osećanja i mira i radosti koje sam osetila u dubini svog srca. Imala sam spoznaju da je tajna otkrivena, da je skinut vekovni veo sa moje duše, da je ona najzad sama progovorila i otkrila mi se.

Jadranka Grbić
Iz knjige "U potrazi za istinom"