Srećan Solsticij, srećni praznici!

Seme je posađeno.
Hajde sada da počivamo u nadi,
dok tama radi za nas.

-Vendel Beri

Sve što smo do sada bili i radili u životu pripremalo nas je za ovaj trenutak. Nijedno iskustvo nije bilo uzaludno, a svako je imalo svog smisla, iako tako možda nije baš uvek i izgledalo.

Jutros sam usnila neobičan san. Imala sam osećaj sebe koja se budi u vodi. Ušavši u more na već poznatoj lokaciji, zaspala sam u snu, plutajući u vodi i probudila se na drugom i nepoznatom mestu. To mesto je bilo prijatno, harmonično i bezbedno, svetlih duginih boja, ispunjeno žuborenjem vodopada, delfinima i neobičnim žutim vodenim bićima. Bio je kao neki delić raja u koji sam zalutala.

Promakala je u snu i kapljica zabrinutosti… gde sam, kako sam stigla ovde u ovu lepotu, šta mi se desilo da sam prespavala put i zašto sam uopšte zaspala u vodi, kako sam mogla...? Našla sam prolaz kroz koji se uputih energijom svoje namere i moje noge ubrzo dotaknuše tlo zemlje. Iz te nove realnosti pokušala sam da dozovem prijatelje, iz ove naše svakodnevne realnosti, da mi pokupe torbu koja je ostala na plaži na kojoj sam ušla u vodu, da im javim da ne brinu. Kada sam pitala jednu žensku osobu gde je plaža kroz koju sam ušla, odgovorila je da je tu, tik pored nas. U tom trenutku se i probudih…

Bilo je ovo interesantno iskustvo različitih dimenzija, koje prebivaju jedna uz drugu, koje se u stvari preklapaju. Setih se i one izreke duhovnih ljudi starih i indigenih naroda: Mi sanjamo svet u postojanje.

Pitanje je kakav život želimo da sanjamo, a potom i živimo. Kakvo okruženje želimo? Za kakvim društvom i planetom Zemljom čeznemo? Ako je to mesto kao ovo u kom sada živimo, ispunjeno strahom, brigom, ljutnjom, zebnjom, nemoći - takvo će mesto nastaviti da postoji i stvaraćemo sve više onoga od čega smo već umorni, što nam je neprijatno i teško. Vraćaćemo se, kao i ja u snu, u ovu realnost, napuštajući neke mnogo harmoničnije dimenzije. Možda je novi pristup sada potrebniji - da pozovemo prijatelje i porodicu u neku novu dimenziju koje smo sposobni da stvorimo.

Kad kažem nova dimenzija, mislim na drugi nivo svesosti.

Solsticij je rođendan Sunca. Nakon najduže noći u prirodnom ciklusu (gde sve opisuje kružnu putanju), Sunce se ponovo rađa i vraća nadu - kao i seme koje je posađeno u našoj duši, umu, u dubini naše namere, u samoj Zemlji. Sada, kada se Jupiter i Saturn, koje spadaju u najveće planete u našem Solarnom sistemu, vraćaju posle stotine godina u poravnanje, u znaku Vodolije, na dan zimskog Solsticija, vreme je da zasadimo novo seme u naše snove.

Kosmičke i planetarne energije ukazuju na suočavanje, licem u lice, stare strukture koja guši, i novog čoveka koji je slobodan, širok i koji se budi. Neka ta realnost u koju ćemo se probuditi bude ispunjena lepotom, harmonijom, slobodom, integritetom i svetlošću. Nek naša svesnost sve više uključi dimenzije koje su nam redovno dostupne, naše kontakte koji naizgled nisu više dostupni u fizičkoj dimenziji, duhovna bića koja su uvek tu da pruže podršku. Nek postojanje bude sveobuhvatno.

Ponajviše, nek ovo novo seme, novo doba koje sanjamo u postojanje, donese život koji klija iz srca - iz ljubavi, saosećanja, razumevanja, dobrote i podele resursa sa drugim bićima. Nek strah, nedovoljnost, nemaština (imaginarna i stvarna) budu deo starog sna koji iščezava. Vreme je da se probudimo u novoj realnosti, na novom mestu u našoj sopstvenoj svesnosti i svetlosti.

Srećan Solsticij, sanjanje i stvaranje novog sveta!

Srećni Praznici!

Katarina Subotić

www.infinitesouljourney.com