Smrt je samo glasina

Prema novoj naučnoj teoriji – smrt ne postoji. Ključni dokaz: energija je neuništiva! Snoviđenja i astralna putovanja – samo su pripreme za prelazak u drugi život. Većina ljudi se plaši smrti. Sa starenjem i stalnim odlaskom bliskih ljudi, prijatelja i rođaka, više ne sumnjamo da ćemo uskoro i sami stati u red za konačno putovanje. Pa opet, može li čudo da se desi pa da se pojavi neko i, kao na filmu, izvede nas iz reda?

Ako se dokaže da je nova naučna teorija, biocentrizam, sasvim u pravu, znaćemo da čuda postoje - ali smrt ne! Ono što umire je naše napušteno telo, a ne i suština našeg bića, um, svest, emocije. Oni će zauvek ostati, noseći sa sobom sve ono što smo bili i sve ono što ćemo biti kada pređemo tu tanku liniju između dva sveta, dve vrste života.

Biocentristi tvrde da njihovu teoriju nesporno potvrđuje kvantna teorija, ali ključni dokaz besmrtnosti nalazi se u našem mozgu, u ljudskom umu. Nauci je poznato da je naš mozak mala fontana od 20 vati energije koju mozak neprekidno stvara. Kada telo umre, šta se događa sa tom energijom, kao simbolom i jedinstvenom suštinom našeg bića? Ona mora ostati i kada telo umre. Jedan od najsigurnijih aksioma nauke je da energija nikada ne umire: ona ne može biti ni stvorena ni uništena.
Prema scenariju nove teorije o fenomenu smrti, upravo ta energija, kao nosač onoga što je suština našeg bića, posle telesne smrti, odlazi na put da bi iz jednog sveta prešla u drugi.

Tako i naša snoviđenja, astralna i unutrašnja kosmička putovanja dobijaju sasvim novu dimenziju -  kao škola koja nas priprema za život među zvezdama?

U hramovima Tibeta, Lame i visoki sveštenici znaju za ovu tajnu već vekovima. Na toj vrsti prilagođavanja za novi život, i kada osete dolazak poslednjeg časa, obavljaju se ritualne pripreme za putovanje. Osnovna svrha svih ovih napora je da se spremno dočeka tzv. Bardo Todol stanje (posredno stanje koje sledi neposredno posle smrti).

Vođeni iskrenom i snažnom potrebom da zavirimo u čudesna zvezdana polja koja svetlucaju na noćnom nebu, još uvek ne znamo da li tamo ima i života. Tu vrstu radoznalosti, divljenja i uzbuđenja, teško možemo da zamenimo sa bilo čime drugim – osim sa nedokučivim moćima, kakve, između drugih retkih ljudi, poseduju i tibetanski nadmudraci. Ako vam ikako uspe da ostvarite tu trampu i kada se nađete s druge strane granice između svetova (nadamo se, daleko u budućnosti), obratite pažnju na druge bebe oko vas. Ona koja bude dostojanstveno ćutala je sasvim sigurno tibetanski Lama!

Ako, ipak, niste skloni da verujete biocentristima, nadu u besmrtnost niko vam neće utoliti bolje od – umetnika. Vera u večno trajanje života je u sušti njihovog bića. Niko drugi nije toliko zaljubljen u bogatstvo i lepotu života i niko drugi ni za trenutak neće pristati na to da je život kao i svaka druga roba – sa jasno omeđenim rokom trajanja i upotrebe. Svako od njih je spreman da mirno stane u red i svojim potpisom potvrdi istinitost novog manifesta o besmrtnosti, kratko i jasno sažetom u naslovu Kusturičine knjige „Smrt je samo neproverena glasina.“