Reč-dve o povoljnim tranzitima

Kakva su naša očekivanja od tranzita? Redovno visoka, ako procenjujem po sebi, a i klijentima. Bez obzira na naše želje, veoma često ne preduzmemo niti jedan korak koji bi nas poveo u susret cilju, baš onom cilju koji tranzit treba da donese. Računamo, doći će cilj sam do nas. Pozivnica nije potrebna. Sanjamo o tom cilju, poveravamo se prijateljima, poveravamo se svojim željama, ali kada se o aktivnosti radi, ne pomeramo se s mesta. Doći će ako je tako zapisano, često čujem. Desiće se, ne može me zaobići. Zaslužio/la sam!

Sve ove rečenice idu u prilog činjenici da i dalje ne delujemo. Ne delujemo a – očekujemo!

I tranzit dođe i prođe. Donese tek uzbuđenje usled iščekivanja. Nekom drugom se nešto i desilo, ali ne i nama, ne ono što smo želeli, ne ono što je teorija obećavala. Razočaramo se. Otpatimo. Naljutimo se na svoje zvezde.

Vreme će proći. I doći će neki dani kada ćemo shvatiti da su nam se izbori suzili, da ne treba ništa više prepustiti slučaju. Možda čak nećemo ni pozvati u podršku dobre aspekte. Napravićemo plan, strategiju. Preduzećemo akciju. Nekad lakše i brže, nekad teže i sporije, dogodiće se upravo ono na čemu smo uporno, dosledno i voljno aktivno delovali. I to u onom času kada baš taj cilj aktuelni tranzit omogući. Dogodiće se, baš nama, a možda nekom drugom neće – onom ko ne bude sarađivao sa sopstvenim aspektima…