Postoji li ljubav bez vezanosti

Da bi otkrio šta znači voleti, zar ne mora čovek da bude slobodan od posesivnosti, vezanosti, ljubomore, besa, mržnje, strepnje, straha? Slobodan od vezanosti - da razmotrimo to na trenutak. Pretpostavimo da je neko vezan za neki sto, šta ta vezanost podrazumeva? Uživanje, osećaj posedovanja, uvažavanje njegove korisnosti, osećaj da je to sjajan sto i tako dalje, i tako dalje. Kad je neko ljudsko biće vezano za neko drugo, šta se dešava? Kad je neko vezan za vas, kakav je osećaj onog drugog koji je vezan za vas? U toj vezanosti je ponos posedovanja, osećaj dominacije, strah od gubitka te osobe, pa zbog toga i ljubomora, a zbog svega toga još veća vezanost, još veća posesivnost, strepnja. Sad, ako nema vezanosti, znači li to da nema ljubavi, nema odgovornosti? Za većinu nas ljubav znači taj užasni konflikt između ljudskih bića, pa zato taj odnos postaje trajna strepnja. Vi sve to znate, ne moram ja da vam kažem. I to, to mi zovemo ljubavlju. A da umaknemo od tog užasnog napora koji nazivamo ljubavlju, mi imamo svakakve vrste zabava - od televizije do religije. Mi se svađamo i idemo u crkve, ili u hramove, vraćamo se i počinjemo ispočetka. I to se dešava sve vreme.

Može li se čovek ili žena toga osloboditi, ili to nije moguće? Ako to nije moguće, onda je naš život stalno stanje strepnje, a iz toga nastaju svakakvi neurotični stavovi, verovanja, postupci. Može li se biti slobodan od vezanosti? To podrazumeva mnogo toga. Da li je moguće da ljudsko biće bude slobodno od vezanosti, a ipak oseća odgovornost? Sad, biti slobodan od vezanosti ne znači suprotnost toga, nevezanost. Veoma je važno da se to razume. Kad smo vezani, mi znamo kako vezanost boli, kakve strepnje izaziva, pa kažemo: "O Bože, moram se odvezati od tog užasa". I tako počinje bitka za nevezanost, sukob. Ako ste svesni te reči i činjenice - reči vezanost i slobode od te reči, koja je osećanje - onda to osećanje posmatrate bez ikakvog prosuđivanja. Onda ćete videti da iz tog vašeg sveukupnog posmatranja proističe jedno sasvim druačije kretanje, koje nije ni vezanost ni nevezanost. Radite li to dok pričamo, ili samo slušate gomilu reči? Vi znate da ste strahovito vezani za neku kuću, za neko verovanje, za neku predrasudu, za neki zakljlučak, za neku osobu, za neki ideal. Vezanost daje veliku sigurnost koja je iluzija, zar ne? Iluzija je biti vezan za nešto jer to nešto može da nestane. Zato je ono za šta ste vi vezani slika neke stvari koju ste stvorili. Možete li da budete slobodni od vezanosti tako da postoji odgovornost koja nije dužnost?

Pa onda, šta je ljubav kad nema vezanosti? Ako ste vezani za neku nacionalnost, vi obožavate izolovanost te nacionalnosti što je oblik glorifikovanog plemenskog mentaliteta. Šta to čini? To razdvaja, zar ne? Ako sam strahovito vezan sa svoju nacionalnost kao Indijac, a vi ste vezani za Nemačku, Francusku, Italiju, Englesku, mi smo odvojeni - i tu su ratovi i sve komplikacije svega što se dešava. Sad, ako nema vezanosti, šta se dešava? Je li to ljubav?

Dakle, vezanost razdvaja. Ako sam vezan za moje verovanje, ako ste vi vezani za vaše verovanje, zbog toga postoji razdvajanje. Samo pogledajte kakve su posledice, implikacije toga. Gde je vezanost, tu je razdvojenost, pa zato i sukob. Gde postoji sukob, tu ljubavi ne može biti. A kakav je odnos jedne osobe prema drugoj kad su slobodne od vezanosti i sve što to podrazumeva? Da li je to početak - koristim samo reč početak, ne skačite na nju - saosećanja? Kad nema nacionalnosti i nema vezanosti ni za kakvo verovanje, za bilo kakav zaključak, za bilo kakav ideal, onda je ljudsko biće slobodno biće i njegov odnos sa drugima se zasniva na slobodi, ljubavi, saosećanju.

(Iz knjige Đ. Krišnamurtija "Ta svetlost u vama: prava meditacija", koja će se uskoro pojavitii u prevodu na srpski jezik u izdanju izdavačke kuće "Babun")