Mi smo svi jedno

Kad govorimo o čoveku, mi zamišljamo čovečanstvo kao celinu, pa pre nego što primenimo naučne metode na istraživanje njegovog kretanja, moramo da to prihvatimo kao fizičku činjenicu. Ali, može li iko danas da sumnja da milioni pojedinaca i svi bezbrojni tipovi karaktera čine jedan entitet, jednu jedinicu? Iako smo slobodni da mislimo i delujemo, mi se svi držimo zajedno, kao zvezde na nebu, povezani nerazdvojnim vezama. Te veze se ne mogu videti, ali ih možemo osetiti. Ja posečem prst, i on me boli; taj prst je deo mene. Vidim da mog prijatelja boli, pa to boli i mene: moj prijatelj i ja smo jedno. I onda, vidim palog neprijatelja, grumen materije do koga mi je, od svih grumenova materije u celom svemiru ponajmanje stalo, pa me to ipak žalosti. Zar to ne dokazuje da je svako od nas samo deo jedne celine?

Vekovima su te ideje bile proklamovane u savršeno mudrim učenjima religije, verovatno ne samo kao sredstvo da se obezbede mir i sklad među ljudima, već kao duboko zasnovana istina. Budisti je izražavaju na jedan način, hrišćani na drugi, ali oboje kažu isto: mi smo svi jedno. Međutim, nisu metafizički dokazi jedino što se može izneti u prilog te ideje. I nauka prepoznaju tu povezanost odvojenih inidividua, mada ne u baš u istom smislu u kojem priznaje da su sunce, planete i meseci nekog sazvežđa jedno telo, i nema sumnje da će ta ideja biti eksperimentalno potvrđena u budućnosti, kada naši metodi istraživanja fizičkog sveta i drugih stanja i pojava budu dovedeni do velikog savršenstva. I još više: to jedno ljudsko biće nastavlja da živi i živi. Pojedinac je prolazan, rase i narodi dolaze i nestaju, ali Čovek ostaje. U tome je duboka razlika izmađu pojedinca i celine. I u tome se takođe može naći delimično objašnjenje mnogih od čudesnih fenomena nasleđa, koji su posledica bezbrojnih vekova delovanja jednog slabog, ali postojanog uticaja.

Zamislimo, dakle, Čoveka kao jednu masu koju pokreće neka sila. Iako to kretanje nije translatornog karaktera, koje podrazumeva promenu mesta, ipak se na njega mogu primeniti opšti zakoni mehaničkog kretanja a energija povezana sa tom masom se može izmeriti u skladu sa dobro poznatim principima, polovinom proizvoda mase i kvadrata određene brzine. Tako, na primer, topovsko đule koje je u mirovanju poseduje određenu količinu energije u obliku toplote, koja se može izmeriti na sličan način. Mi zamišljamo da se ta lopta sastoji od bezbrojnih sitnih čestica, nazvanih atomi ili molekulu, koji vibriraju ili se vrte jedni oko drugih. Mi određujemo njihove mase i brzine, a na osnovu njih energiju svakog od tih sićušnih sistema, pa sabirajući ih jedne sa drugim dobijamo predstavu o ukupnoj toplotnoj energiji koju sadrži ta lopta, koja je samo prividno u mirovanju. U tom čisto teorijskom proračunu ta energija se može izračunati kao proizvod polovine ukupne mase – to je polovina zbira svih tih malih masa – i kvadrata brzine koja se određuje preko brzina posebnih čestica. Na sličan način možemo da zamislimo da smo ljudsku energiju izmerili tako što smo polovinu ljudske mase pomnožili kvadratom brzine koju još nismo u stanju da izračunamo. Ali, nedostatak znanja o tome ne obezvređuje istinitost zaključaka koje ću izvesti, a koji počivaju na čvrstoj osnovi koja tvrdi da isti zakoni mase i sile vladaju celom prirodom.

Čovek, međutim, nije obična masa koja se sastoji od rotirajućih atoma i molekula i sadrži samo toplotnu energiju. On je masa koja ima određene više kvalitete zahvaljujući kreativnom principu života kojim je on obdaren. Njegova masa, kao voda u jednom talasu u okeanu, neprekidno se izmenjuje, pa nova zauzima mesto stare. I ne samo to, već on stvara potomstvo i umire, menjajući tako nezavisno svoju masu, i po opsegu i po gustini. A ono što je najčudesnije od svega, on je u stanju da povećava ili smanjuje svoju brzinu kretanja pomoću neke tajanstvene sile koju poseduje, time što usvaja manje ili više energije iz okolne supstance i pretvara je u energiju kretanja…

Tekst preuzet iz knjige „Problem povećanja ljudske energije”, koja se sastoji od četiri opsežna članka koja je Nikola Tesla 1900. godine napisao za američki časopis Century Illustrated Magazine. Knjiga se može naručiti na tel. 3510669.