Kontakt nije isto što i povezanost

Jeste li primetili da mi, ljudska bića, veći deo života provedemo u traganjima?

Ponekad su naša traganja lutajuća, jer smo iscrpeli sva poznata mesta, i načine, da nađemo sreću, srodnu dušu, stabilnost, dom, ispunjenje, prijatelje… Prelazimo sa jednog mesta na drugo, iz zemlje u zemlju, iz grada u grad, tražimo i tražimo.

Ponekad je ta sloboda traganja ograničenija - tražimo novo u starom:  nova iskustva sa istim  ljudima i mestima, poslovima i aktivnostima, trudeći se da nam se desi nešto novo i na nov način.

Ponekad nam traganje urodi plodom. Pronađemo tog nekog, pronađemo to nešto, i skrasimo se na trenutke, na godine. A onda, opet nešto u nama se pokrene, nešto se promigolji i osetimo nemir, kao pramen povetarca koji  nam pomeri strunu na srcu, dlačicu na ruci, i poruči: nešto fali….
U ljudskoj je prirodi da se kreće, da se menja - pa čak i u tom istom pomalo se razlikuje svaki dan. Ali zapravo, šta je to za čim mi uporno tragamo, što nas pokreće kroz vekove, kroz živote, kroz tela i bezbrojna iskustva? Joseph Campbell kaže da čovek ne traga toliko za smislom života koliko za osećajem da je živ.

Šta je to što nas čini živim?

Verovali ili ne, isto je za sva živa bića.

To je osećaj povezanosti.

Često se u procesu svoje transformacije svesnosti bavimo kontaktom: istažujemo šta se to dešava u nama i na samu pomisao na kontakt, kad nam kontakt prilazi šta bismo sa sobom, da li bismo krenuli u kontakt i koje dileme nas spopadnu… Kontakt je samo jedan deo priče, ili muke, za neke od nas.

Povezanost je nastavak priče o kontaktu, bez koje sam kontakt zapravo umnogome ostaje neispunjen, ponekad čak praćen i osećajem promašenosti ili praznine.

Potreba za povezivanjem nas prati od pamtiveka. Od zvaničnog začeća i povezanosti sa majkom i tlom koje ona nudi za naš razvoj unutar svoje materice, kroz rođenje, odrastanje, adolescenciju, zreo život, pa sve do same ideje odlaska iz ovog tela i kraja života. Ako nas neko pita kako zamišljamo svoju smrt, većina nas bi rekla u okruženju svojih najmilijih, da je neko tu, da me drži za ruku (često ne izgovarajući onaj strah da ne želimo da umremo sami).

Povezanost, čak i u trenutku odlaska, nam daje odskočnu dasku za dalji osećaj sebe i života koji se nastavlja. Smanjuje strah, teskobu, nelagodu. Čak i nepoznato u koje kročimo postane podnošljivije.

Taj mistični osećaj povezanosti, koji se nekad oseća jako sa ljudima i mestima, koji ponekad zatreperi, traži više od nas, koji ponekad nestane… Njegovo odsustvo se razotkrije kroz osećaj  izolovanosti i usamljenosti.

Povezivanje sa sobom određuje količinu i dubinu povezivanja sa drugima, a opet povezano prisustvo sa drugima nam omogućuje još više i dublje povezivanje sa sobom.

Ponekad jesmo u kontaktu, u prisustvu, nekih ljudi, ali… nije baš da smo i povezani. Postoji razlika. Kontakt nije isto što i povezanost.

Prisetimo se škole u koju smo išli, ulice u kojoj smo se igrali, kuća i mesta u kojima smo živeli… tamo gde smo se osećali živim, radosnim, viđenim i voljenim su najverovatnije trenuci gde smo se i ponajviše osećali povezanim.

Povezanost donosi osećaj pripadanja.

Povezanost, kad je duboka i duševna, može da postane ograničena na određene osobe i mesta. Kao i sve u ovom prolaznom svetu, i povezanost može da se ograniči i suzi na prolaznost i dualnost. Bilo je moguće samo tada, na tom mestu, sa tim ljudima… neće više nikad biti tako.

I u pravu ste. Neće… ali, nosimo sa sobom nasledstvo koji su nam drugi ostavili u amanet, nosimo svoj kapacitet za povezivanje, koji, ako se ne širi i ne produbljava, najverovatnije zakržljava. U nekim delovima života povezivanje nam ide lako… u nekima i ne baš.

Na nama je koliko će se povezivanje promeniti i u kom pravcu. Mi smo na kormilu svog života, iako često ne izgleda tako.

I zato, kada krenemo u nova istraživanja života, mesta i ljudi, imajmo na umu i to koliko osećamo povezanost sa mestom, ljudima, aktivnostima… nek se naše životne odluke baziraju na osećaju povezanosti i života koje to prouzrokuje u nama.

Katarina Subotić
infinitesouljourney.com