Isceljenje nižeg astralnog nivoa

Svako stvaranje počinje od praznine - slikar se na samom početku stvaranja susreće sa praznim kanvasom. U trenucima kada se um smiri, a ego utihne, nalazimo se u jednom od najmoćnijih trenutaka u životu - trenutku infinitnih mogućnosti. Kada promenimo perspektivu od ispred, na levo, desno, iznad ili ispod, počinjemo da uviđamo da nam se konus percepcije suzio, dok je istovremeno sve oko nas široko i multidimenzionalno. Ovo suženje svesnosti nastaje usled ustaljenih i bezbroj puta utabanih staza naših uverenja i komfor zone.

Međutim, svrha broda nije da stoji usidren u luci - njegova namena je da plovi vodenim površinama koje su u neprekidnom kretanju i promenama. Tako je i sa dušom čoveka.

Vremena u kojima živimo teraju nas na buđenje, proširenje konusa percepcije, uviđanje veće slike realnosti, ili pak iluzije, koja se odmotava pred nama. Ovo je vreme intenzivnog čišćenja energetskog polja i svesnosti - prošlih života, energija dugo ukapsuliranih u našoj auri koje nose traume, stare načine razmišljanja, neprocesuirane porodične probleme iz mnogih generacija unazad. Evolutivni proces čovečanstva nameće promenu. Kakva će promena biti i šta će nam doneti, zavisi od naše svesnosti i namere - zavisi od nas samih i koliko smo voljni da pustimo stari prtljag koji nam otežava kretanje kroz ovu i mnoge druge dimenzije koje su nam dostupne.

Zato ove mesece, dok je i kosmička energija usmerena na introspekciju i duboki rad čišćenja, iskoristimo za osvešćenje namere i individualne svrhe. Duboki rad izgleda lakši, i nekako nenametljivo tu, a opet neizbežan. Nema zapravo šta da se radi - već da se bude svesnost. I sama svesnost će se dalje pobrinuti o neophodnom vodjstvu.

Uporedo sa unutrašnjim bivanjem i čišćenjem, dešava se i isceljenje kolektivnog, naročito nižeg astralnog nivoa.

Svaka današnja država bila je domovina nekih drugih naroda pre više vekova ili milenijuma. Granice su se u prošlosti mnogo brže menjale nego danas, a plemena naroda istrebljivana u masakrima, ratovima, najezdama. Svi ti dogadjaji, bolje rečeno sve te emocije ljudi koji su umirali strašnim smrtima, nad kojima je vršen genocid ili su tretirani na način koji ne zaslužuje ni jedno ljudsko biće, ostale su ubeležene u polju naše planete, u osnovi teritorije na kojoj danas počiva neka druga država i žive neki drugi narodi.

Intenzitet bola, očaja i iznenadne smrti često doprinosi daljem gubitku duše. Ne tako retko, grupe duša, koje su na stravičan način napustile fizičko telo, ili živele u velikoj patnji, ostaju na nekoj fizičkoj lokaciji dugo vremena, u suptilnom, astralnom telu. Osnivanje novih država često otpočinje na temeljima takve energije i svesnosti. I to u velikoj meri objašnjava zašto neko društvo nikako da prosperira, nikako da se mrdne sa mrtve tačke i krene u dostojan život i kreativnost.

Za vreme demonstracija u Beogradu, a kasnije i u ostalim delovima Srbije, koje su započele kao protest na ponovno uvodjenje policijskog časa i strožijih mera za suzbijanje virusa, imala sam jaku želju i potrebu da budem od koristi. Nakon što sam se energetski povezala sa lokacijom demonstracija (jer se nalazim trenutno na hiljade kilometara od Srbije), oblici svete geometrije su počeli da se pojavljuju. Stubovi svetlosti držali su i učvrstili geometrijske oblike. Za ovaj proces bilo je potrebno više ljudi i zato sam zamolila dve prijateljice da mi se pridruže. Mi smo bili svedoci energije koja se sama organizovala i formirala. Nakon raznih formacija i duhovnih bića koja su usmeravala energiju, desilo se nešto neobično, tj. nešto što nisam ranije videla u energetskom radu. Na prostoru našeg centra grada, živeli su narodi i pre Rimljana, a bili su pogubljeni na svirep način. Putem ekstrasenzorne percepcije videla sam konjanike, čula galop konja i krike, osetila veliku količinu ljudskog bola i užasa. Kako se geometrijski oblik formirao, grupa duša se, kao liftom, uzdigla iz zemlje i izašla prema suncu. Otišli su u svetlost. Prema simbolima koji su se pojavljivali, ovi narodi su izgleda bili obožavaoci Sunca.

Pre nekoliko dana dobila sam poziv da učestvujem u ceremoniji koja mi je dala jasnu definiciju šta se zapravo desilo u isceljenju koje se odvijalo tog dana na teritoriji Srbije. Ovaj put, isceljenje je bilo usmereno na sve robove, indigene nacije Sjedinjenih Američkih Država i potlačene koji su mučenički živeli i umrli bez dostojanstva i u velikom bolu, bez imalo ljubavi i u potpunoj nemoći. Pošto je isceljenje zemlje vodila indigena osoba, korišćen je točak isceljenja i stub svetlosti koji je postavljen u memorijalni centar u Alabami.

Noć pre našeg online okupljanja nisam sanjala, već nebrojeno puta videla kolonu robova, povezanih lancima koji su se nalazili u tunelu pod zemljom (kasnije sam saznala da je postojala podzemna železnica za prevoz robova). Svi su mirno i strpljivo čekali na izlaz. Duše su bile spremne za povratak u svetlost. Svrha naše ceremonije isceljenja zemlje i duša ostalih na nižem astralu bilo je da se SAD olakša od svih zločina koji nažalost nastavljaju da se dešavaju prema indigenom i obojenom stanovništvu. Kada je stub svetlosti prošao kroz zemlju, duše su sa lakoćom otišle uz stub svetlosti.

Dragoceno vreme spoljne kontrakcije dovodi do značajne i neprocenljive unutrašnje ekspanzije. Značaj svesne namere je uvek ogroman i određuje putanju našeg života, kao i iskustva koja proživljavamo. Ovih dana čini se još značajnim, jer zvuk te svesnosti i namere odjekuje lakše u više dimenzija. Ovo nam je prilika da se povežemo više sa sobom, na jedan novi način, očistimo stare kofere i ormane od fizičkog, emotivnog i astralnog prtljaga što će nam omogućiti lakšu kvantnu promenu. Sve je vibracija, sve je svesnost i svetlost.

A put do svetlosti skoro uvek vodi kroz tamu. Nje ima napretek, isplivava na sve strane, individualno i kolektivno.

Više nam i ne treba. Bar ne u ovoj količini.
Pustimo je da ispliva i transmutira se.

Sa ljubavlju,

Katarina
https://infinitesouljourney.com/