Integracija – dezintegracija

Integracija je u ovo doba postala važno pitanje u Americi. Kod ljudi se budi svest da rasna isključivost može dovesti do dezintegracije društva. Činjenica da je takva dezintegracija moguća takođe budi u ljudima svest  da je integracije nešto na čemu se mora aktivno i svesno raditi. Nije moguće pasivno čekati, s nadom da će se možda jednog dana „prirodno“ desiti.

Ovo pitanje kojim se bavi toliko mnogo ljudi samo je primer večne, kosmičke bitke. Vaskoliki univerzum je bojno polje na kojem sile integracije i dezintegracije stalno ukrštaju mačeve, u večnom sukobu. Prema drugom zakonu termodinamike, sve se neumitno kreće ka nasumičnosti, gubeći toplotu, gubeći brzinu, gubeći definiciju: jednom rečju, dezintegriše se. Međutim, očigledno je da postoji još jedna sila koja aktivno privlači krajeve koji su se odvojili. Bez takve sile ne bi postojalo ništa integrisano što bi se moglo dezintegrisati.

Ove sile integracije i dezitegracije se bore za prevlast i u našim životima. Jednostavni primer jeste borba između bolesti i zdravlja. Ako pasivno čekamo da priroda deluje na nas, već dajemo snagu silama dezintegracije, koje se hrane pasivnošću. Očekivati da nešto „prirodno“ izađe na dobro nije pozitivno razmišljanje, to nije nikakvo razmišljanje. Integracija sledi ako aktivno privlačimo stvari. Dezintegracija se već podrazumeva u procesu „puštanja stvari da idu svojim tokom.“

Zdravlje je jedan od proizvoda procesa integracije. Da bismo postigli blistavo zdravlje, potrebno je promišljeno sarađivati sa ovim procesom. Potrebno je razviti čitavo telo, ne kao skup odvojenih delova koji su slučajno povezani činjenicom da koliko-toliko imaju udela u nekom zajedničkom projektu. Potrebno je dovesti um i telo u aktivni sklad. Osim toga, potrebno je prepoznati povezanost sa univerzumom koji nas okružuje.

Analiza jeste dar zapadnog čoveka. On ima prirodni talenat da vidi stvari kao pojedinačne delove. Ali ljudsko telo je mnogo složenije i suptilnije nego motor automobila. Postoji jedna vrsta inteligencije koja je tu na delu, a koja je potpuno nezavisna od mehaničke efikasnosti nekoliko delova. Postoji vitalnost u telu koja, ako je jaka, može da upregne celo telo u jedinstvenom naporu da se neki ugroženi deo zaštiti, čak i da se popravi oštećeni deo. Medicina je primorana da prizna postojanje ovih nepoznatih samo zato što su tu, ali prirodna tendencija zapadnog načina mišljenja čini da lekari više vole da o telu razmišljaju kao o mašini. Pod uslovom da je sve izjednačeno, ono što želimo da vidimo, to ćemo i videti. Zapadna medicina se još uvek usredsređuje na popravljanje ili zamenu oštećenih delova – i veoma je vešta u ovome. Međutim, jako malo se bavi jačanjem celokupnog telesnog sistema, dajući šansu oštećenim delovima da se sami oprave.

Pažnja koja se na ovaj način poklanja gotovo isključivo pojedinačnim delovima tela, kao da su delovi mašine, a ne delovi živuće celine, ukazuje na postojanje sila dezintegracije, a ne integracije. Možda nije fer reći ovako nešto, imajući u vidu čuda koja medicina izvodi. Ipak, sećam se jedne reklame na radiju koju sam čuo: „Medicinska dostignuća u poslednjoj deceniji su izuzetna. Sada su problemi veći nego ikada. Stoga dajte u United Crusade[1].“ Nisam mogao a da ne pomislim da ako su problemi posle svih ovih godina veći nego ikada, možda treba da pokušamo novi pristup.

Joga kaže, nauči se da sve više i više misliš o svome telu i umu kao o jedinstvenoj celini. Živi u svome telu, umesto da samo postojiš u njemu. Pravo zdravlje podrazumeva živahni osećaj vitanosti. Ono nije samo nedostatak temperature.

Otkriveno je da ljudi koji imaju veseli pogled na svet, koji zaborave na sebe pomažući drugima, koji su uvek konstruktivno zauzeti, retko kada obolevaju. Oni jednostavno nemaju vremena da se razbole! Ako se koncentrišete na bolest, bićete češće bolesni. Ako se koncentrišete na zdravlje, bićete uglavnom zdravi.

Ljudi koji osećaju duboku povezanost sa životom i sa objektivnom Prirodom kao da zapravo crpe snagu iz njih. S druge strane, ljudi koji se sebično izoluju od univerzuma koji ih okružuje kao da ranije stare; čak i u mladosti ne izgledaju kao vitalni, potpuni ljudi.

Zapamtite, integracija zahteva da se na njoj svesno radi. Potrebna je energija kako bi se stvorila energija, osećaj sklada kako bi se razvio veći sklad, ujedinjujući žar kako bi se postiglo savršeno jedinstvo, što je zapravo joga. Ako stvari prepustimo njima samima, prirodna težnja jeste drugi zakon termodinamike, kretanje ka postepenoj dezintegraciji. Na vama je da živite u božanskom toku samointegracije.

[1] United Crusade, dobrotvorna kampanja Crvenog krsta Los Anđelesa. (prim. prevod.)